Пређи на главни садржај

ZLOČIN U PETRINJI: MILANU NISU OPROSTILI ŠTO JE OŽENIO SRPKINJU

Pre tačno 27 godina u Petrinji je počinjen jedan od najužasnijih zločina nad civilnim stanovništvom. Za svirepo ubistvo četvoročlane porodice Kozbašić niko nije odgovarao.





U noćnim satima sa 4. na 5. novembar 1991. svirepo je ubijena četvoročlana porodica Kozbašić. Ubijeni su otac Milan (39), majka Gordana (37) i njihova djeca Tamara (13) i Alen (9). Milan je po nacionalnosti bio Hrvat a Gordana Srpkinja.  Zbog mešovitog braka, ovi nedužni ljudi su vrlo često bili na meti napada i osuda okoline. Sa početkom rata i sa pojavom prvih ubistava, atmosfera u zaraćenoj Petrinji postaje sve vrelija i napetija. Mnogi su sa negodovanjem i prekorom gledali na Milana zato što je oženio Srpkinju, iako isti ti "Srbi sprovode  agresiju i proteruju stanovništvo". Mnogi Srbi napuštaju ovo područje i odlaze u druge krajeve. Isto se dešava i sa Hrvatima koji su velikim kolonama napuštaju grad i okolna sela. Samo retki odlučuju da ostanu.  Među njima su i Kozbašići koji su verovali da im se ništa neće dogoditi. Brojni Hrvati ozbiljno zameraju svima koji su ostali u zaraćenoj Petrinji to što su ostali "sa četnicima" umesto da su napustili ognjišta kako je to učinila velika većina hrvatskog stanovništva. Za vreme rata, Milan je imao gostionicu u Petrinji dok je majka Gordana bila medicinska sestra i radila je u Domu zdravlja. U tu gostionicu dolazili su i Srbi i Hrvati. Porodica je oduvek živela u miru i negovala dobre odnose sa svima. O Kozbašićima i danas svi imaju samo reči hvale i pozitivno mišljenje. Reč je vrednim, poštenim ljudima koji su uvek pomagali svojim komšijama i u tom duhu vaspitavali i svoju decu. Alen i Tamara su bili odlični đaci, kulturni, vaspitani i talentovani, imali su mnogo drugara i veliki potencijal da odrastu u dobre i poštene ljude kakvi su bili i njihovi roditelji. Međutim, zlikovci im to nisu dozvolili. 


Kozbašići su ubijeni iz vatrenog oružja " Škorpion" cal. 7,65mm metkom u glavu kroz jastuk . 

U potkrovlju kuće ubijeni su Milan , Gordana i Tamara dok je Alen ubijen u prizemlju . Leševe ubijenih iz  Petrinje odvezao je Nikola Grbić, otac ubijene Gordane i isti su sahranjeni u selu Gornja Sanica kod Kljuća u , odakle je pokojna Gordana i bila rodom .
Za ovo monstruozno ubistvo do danas niko nije odgovarao.


Identičnu sudbinu su doživele i porodice Zec u Zagrebu, Olujić u Cerni, Roknić u Karlovcu, Obradović u Sisku, Čečavac i Pavlović u Vukovaru, Vuković u Medarima, Vujić u Vojišnici, Gojić u Gradišci i mnoge druge. U svim navedenim slučajevima su stradali roditelji sa svojom decom.

Tokom rata u Petrinji je ubijeno 350 Srba, među kojima 102 civila. Tokom agresije na RSK i Bosnu i Hercegovinu (1991-1995), hrvatska vojska je ubila 255 dece srpske nacionalnosti. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

GORNJA JOŠANICA 1992 : MUSLIMANSKI ZLOČINCI VEZALI DEVOJKE ZA DRVO PA IH SILOVALI I MASAKRIRALI

U nedelju 27. maja biće služen parastos za 73 meštana sela Gornja Jošanica kod Foče koji su masakrirani od strane muslimanskih ekstremista. Do danas niko nije kažnjen





U nedelju 27. maja biće služen parastos za svih 73 meštana srpske nacionalnosti koji su svirepo ubijeni u selu Gornja Jošanica kod Foče. Njih 56-oro je svirepo masakrirano na Nikoljdan 19. decembra 1992. od strane muslimanskih ekstremista - pripadnika zločinačke tzv. Armije BiH pod komandom Zaima Imamovića. 

Među žrtvama tog hladnog, decembarskog dana bila je 21 žena i troje dece od 2, 7 i 10 godina. Najmlađa žrtva muslimanskog terora bila je dvogodišnja Danka Tanović koja je mučena pa upucana vatrenim oružjem a onda i ubijena udarcima kamenom o glavu. Ubijena je sa majkom i bakom. Među žrtvama su bili i brat i sestra - sedmogodišnji Dražen i desetogodišnja Dragana koji su zlostavljani i masakrirani na kućnom pragu zajedno sa roditeljima i komšijama.

Još jedan segment koji masakr u Gornjoj Jošanici čini brutalnim i svirepim…

BRAVNICE 1995 : SEĆANJE NA UŽASAN ZLOČIN NAD SRPSKIM CIVILIMA; ŽENE I DECA ŽIVI SPALJENI

Tokom akcije maestral 13.septembra 1995. hrvatski vojnici-pripadnici druge i četvrte gardijske brigade masakrirali su 81-og srpskog civila u selu Bravnice, nedaleko od Jajca. Do danas nije podignuto baš nikakvo spomen obeležje u znak sećanja na ubijene Srbe. 




Masakr u selu Bravnice predstavlja jedan od najvećih zločina nad civilnim stanovništvom tokom rata u Bosni i Hercegovini. Hrvatski vojnici su tog 13. septembra 1995. za vreme zločinačke akcije Maestral presreli kolonu srpskih izbeglica iz Donjeg Vakufa, Jajca i Travnika i izvršili strahovit napad na autobuse prepune putnika. Potom su otvorili vatru iz mitraljeza, zolja i pušaka i pucali po nevinim civilima. Ubijen je 81 civili srpske nacionalnosti, među kojima i osmoro dece. Ranjeno je na desetine civila i dece a mnogi su zbog zadobijenih povreda ostali trajni invalidi. Najmlađa žrtva stravičnog terora bio je Dragan Janković, star tri godine. Za ovaj zločin direktno se sumnjiči  sadašnji ministar odbrane i potpredsednik vlade  Rep…

BREŽANI 1992 : SREBRENIČKI MUSLIMANI RAZAPELI VIDOJA LAZIĆA NA KRST; SLEPA KRSTINA SPALJENA SA MAJKOM

U subotu 30. juna u Brežanima kod Srebrenice biće služen parastos za 32 civila koje su svirepo ubili muslimanski ekstremisti pre 26 godina. Za ovaj masakr do danas niko nije odgovarao 




Ni 23 godine od završetka rata, meštani sela Brežani (Srebrenica) ne mogu zaboraviti 30. jun 1992. Tog vrelog, junskog dana  muslimanski agresori iz Srebrenice izvršili su strahovit napad na ovo malo, nebranjeno selo. Zveri u ljudskom obliku tada su počinili neviđeni pokolj ubijajući sve što se kretalo - i žene i decu, i staro i mlado  a nisu bile pošteđene čak ni životinje. Zločinci pod komandom balkanskog kasapina Nasera Orića samo su sledili naredbu koja je glasila "Pobij i zakolji sve srpsko". 

Oko 4 sata ujutro, oko 1000 naoružanih terorista iz Srebrenice sjurilo se u ovo malo etnički čisto srpsko selo. Uz povike "Alahu egber", "Tegbir" i "Kolji žene i decu" započeli su svoj krvavi pir. U pratnji muslimanskih vojnika bile su i muslimanske žene i civili koji su …