Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Mnogi srebrenički Srbi i danas žive rasuti po belom svetu: od Srbije, Evrope, pa sve do Amerike, Kanade, Australije..daleko od svog ognjišta, daleko od svog zavičaja Niko se tog aprila i maja 1992. nije nadao da može doći do rata. Srpski narod je i dalje slepo verovao u zajednički život i Jugoslaviju kao jedinu otadžbinu. Sa druge strane, drugi su se uveliko pripremali za rat i za stvaranje čiste muslimanske države, baš onakve kakvu je proklamovao i za koju se zalaga Alija Izetbegović. Ovakva zločinačka ideologija zamišljala je Bosnu i Hercegovinu uređenu po zakonima gde ne bi bilo mesta ni za Srbe, ni za Hrvate. U proleće 1992. svuda po Bosni i Hercegovini započinje se sa realizacijom ove fašističke ideologije. Započinju progoni, masovna ubistva, likvidacije...otvaraju se brojni logori za Srbe, jednostavno rečeno počinje rat. Iz Srebrenice je raseljeno gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Do kraja rata su popaljena sva srpska sela, uništeni su kulturni i verski objekti a po...

Na području srednjeg Podrinja bilo je više od 30 logora i privatnih zatvora gde su mučeni i ubijani zarobljeni srpski civili i vojnici. Ipak, jedan od najstravičnijih logora je upravo onaj u zgradi opštinskog suda u Srebrenici gde je na svirep način mučeno i ubijeno više desetina Srba Objekat zvani "Pilićarnik", stara zgrada policije, zgrada današnjeg Osnovnog suda i isturenog odeljenja Tužilašta BiH za ratne zločine, samo su neki od objekata u Srebrenici gde je mučeno i ubijeno više od stotinu Srba.  Zgrada Osnovnog suda u Srebrenici tokom rata je služila kao logor gde su zatvarani, zlostavljani, silovani, prebijani i ubijani srpski civili. Ovaj logor, među Srebreničanima je poznati i kao "Srebrenički Aušvic" a upravo zbog stravičnih tortura i ubistava koja su tamo vršena. Kroz ovaj logor je prošlo najmanje 120 civila, a mnogi su upravo tu i okončali svoje živote. Najmlađi logoraš bio je Nemanja Filipović, tada sedmomesečna beba, koji je ovde zarobljen sa ...

Prolećnog 17. aprila 1999. zločinci iz vazduha zauvek su prekinuli život devojčice Irene Mitić. Bilo joj je samo petnaest godina Vranjanci se sa velikom tugom sećaju tragičnog 17. aprila 1999. kada su avioni NATO alijanse bombardovali njihov grad i počinili stravične zločine. Istog dana su bombardovani Valjevo, Boljevac, Užice i Priština. Tom prilikom je porušeno i unišeno mnogo kuća i društvenih objekata. Prilikom bombardovanja Vranja smrtno je stradala devojčica Irena Mitić.  U momentu kada je zlikovački projektil izbačen u petak u 10.10 časova iz aviona NATO zločinaca, devojčica se nalazila na polju svog imanja gde je teško ranjena. Sa otvorenom frakturom lobanje devojčica je najpre preneta u Opštu bolnicu u Vranju a potom na Neurohiruršku kliniku u Nišu, gde je podlegla smrtonosnim povredama. Irena je svirepo ubijena dok je sa ocem sejala kukuruz u polju. Uprkos opasnosti koja je vrebala sa neba i koja je bez milosti odnosila stotine života, porodica Mitić kao i...

U Subotici je danas održana zajednička sednica vlada Mađarske i Srbije, posle koje je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da bi za sve bilo korisno da Srbija što pre postane članica EU, a istovremeno je pohvalio Srbiju za sprovođenje migracione politike u saradnji sa Budimpeštom. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom Srbije  Anom Brnabić  Orban je rekao da su u Zapadnoj Evropi dozvolili dolazak migranata, i dodao da je važno sačuvati svoj identitet i odbraniti se od dolazaka onih koji nisu poželjni. Takođe, on je izrazio zadovoljstvo što je trgovinska razmena Mađarske i Srbije porasla za 30 odsto: " Želeo bih da naglasim i to da smo mi stavili na raspolaganje za investicije u Srbiji vrlo značajna sredstva - i za Mađare, i za Srbe, i za mešovite kompanije, i za mađarske državljane koji žive u Srbiji. Otvorili smo zaista fondove, imamo i kreditne linije ", naglasio je Orban. Premijerka Ana Brnabić zahvalila je Mađarskoj na kontinuiranoj pomoći i...

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik nakon puna četiri meseca sazvao je drugu redovnu sednicu tog tela i to za 17. april, piše portal Kliks. Prva i jedina redovna sednica održana je 12. decembra 2018., a šest dana nakon toga održana je vanredna sednica na kojoj je Predsedništvo BiH s dužnosti opozvalo niz ambasadora. Od tada se članovi Predsedništva BiH više nisu sastajali, navodi sarajevski portal. Šefik Džaferović i Milorad Dodik (arhivska fotografija) Kako napominje  Kliks , početkom meseca član Predsedništva BiH Šefik Džaferović kritikovao je Dodika upravo zbog te činjenice. "Predsedništvo BiH od decembra prošle godine nije održalo redovnu sednicu, iako bi sednice trebalo po pravilu trbalo da se održavaju svakih 14 dana", rekao je Džaferović. Džaferović tvrdi da Dodik nije zakazao ni vanrednu sednicu na njegov konkretni zahtev da Predsedništvo BiH zauzme zvaničan stav o nastavku izgradnje Pelješkog mosta, kao i da se utvrdi stav o informacijama k...

Danas se navršava 26 godina od stravičnog zločina u selu Trusina, nedaleko od Konjica. Muslimanski vojnici su tog 16. aprila na svirep način ubili 26 meštana hrvatske nacionalnosti Polaganjem venaca kod spomen-obeležja u Trusini, danas će biti obeležena 25. godišnjica od ratnog zločina u tom selu kod Konjica kada su pripadnici muslimanske tzv. Armije RBiH upali u selo i ubili 26 meštana hrvatske nacionalnosti.  Zločinci su u ranim jutarnjim satima upali u ovo malo selo i uz povike "Alahu Egber" započeli svoj krvavi pir. Najpre su popalili sve kuće i domaćinstva i opljačkali svu imovinu a potom na svirep način ubili civile - žene, starice i nenaoružane meštane. Jedina krivica ovih nevinih ljudi bila je njihova nacionalnost.  Najstarija žrtva bila je Kata Drljo koja je u vrijeme kada je ubijena imala 75 godina dok je najmlađa žrtva Ivan Drljo u vrijeme kada je ubijen imao 21 godinu. Zlikovci su se koristili ritualnim metodama mučenja i ubijanja i gotovo sve žrtve su muče...

14. aprila 1999. avioni NATO pakta su bombardovali područje Đakovice i tom prilikom usmrtili 72 civila albanske nacionalnosti, među kojima i šesnaestoro dece. Ranjeno je više od stotinu civila Nezapamćen zločin nad civilnim stanovništvom se dogodio 14. aprila 1999. u selima oko Đakovice. Toga dana avioni NATO pakta su u četiri navrata bombardovali kolonu albanskih izbeglica koja se spremala da napusti svoje domove kako bi se sakrili od vazdušnih napada. Nažalost, gospodari neba su bili brži. U svirepom napadu NATO agresora ubijena su 72 civila, među kojima čak šesnaestoro dece.  Najmlađa žrtva ovog masakra je bio trogodišnji dečak  Drilon Tahiraj , a nastarija  Muharem Šala  koji je imao 83 godine. Najviše su stradala sela Meja i Bistažin a bombardovano je i uže područje grada Đakovice. Đevdet Salihaj  je poginuo zajedno sa svoje dve ćerke: šestogodišnjom  Besmirom  i petogodišnjom  Blerinom . Sedmogodišnja devojčica  Valjeta Isufi ...

Danas se navršava 20 godina od kako su avioni NATO alijanse bombardovali Vranje i na svirep način prekinuli život devojčice Milice Stojanović. Imala je nepunih 13 godina. Bombardovanje Vranja i okoline počelo je 30. marta kada je pričinjena velika materijalna šteta. Vazdušni  napadi nastavljeni su i tokom narednog meseca. NATO avijacija je 2. aprila u ranim jutarnjim satima, u 4 časa i 5 minuta granatirala kasarnu „1300 kaplara“.  Projektili agresorske avijacije ponovo su se  obrušili  5. i 6. aprila oko 11 časova, kada su bombardovane kasarne „1300 kaplara“ i „Sima Pogačarević“, kao i kasarna u Surdulici. Tada je  u blizini autobuske stanice u Vranju život  izgubilo dvoje ljudi, a više njih je teže i lakše povređeno. Tog 14. aprila 1999. bila je sreda. Lep i prolećni dan i baš ništa nije slutilo na tragediju. Ipak, zlikovci iz vazduha su se odlučili na bombardovanje civilnih ciljeva.  U varvarskom napadu zločinačke avijacije tog dana oko 15....

U nedelju 14. aprila navršava se 19 godina od svirepog ubistva tri civila u selu Srvke kod Peći. Ubijena su dva dečaka i njihova baka iz porodice Brahimaj a počinioci stravičnog zločina su pripadnici OVK 14. aprila 2000. naoružani albanski ekstremisti su upali u selo Svrke (opština Peć) i tom prilikom lišili života dečake Fidana (16) i Muharema Brahimaja (17) kao i njihovu baku Havu Brahimaj (79). Članovi porodice Brahimaj su po nacionalnosti bili Kosovski Egipćani. Reč je o skromnoj i vrednoj porodici koja nije imala apsolutno nikakve veze ni sa ratom ni sa dešavanjima tokom rata. Ipak, albanski zlikovci su upali u selo i bez razlog ubili dvoje dece i nemoćnu staricu. Glavni cilj masakra bio je da pokažu kako na Kosovu nema mesta za druge nacije izuzev albanske.  Za zločin do danas niko nije odgovarao.  Na području Peću je tokom rata  ubijeno oko 500 građana srpske ali i drugih nacionalnosti, među kojima i 16-oro dece. 

Sutra se navršava 26 godina od stravičnog zločina muslimanske tzv. Armije BiH nad civilima u Hadžićima. Tog prolećnog 13. aprila 1993. muslimanska granata zauvek je prekinula živote dvojce dečaka - Staše i Srđana.  Građani Hadžića i Sarajeva sa velikim bolom i tugom pamte 13. april. Svake godine na ovaj dan probude se uspomene na ratne strahote i potresne scene koje su devedesetih godina bile svakodnevica. Život u Hadžićima od 1992. do 1995.  bio je veoma težak i može se reći nepodnošljiv. Narod je svakodnevno bio izložen velikim opasnostima jer muslimanski vojnici nisu baš nikoga štedeli. Svakodnevna granatiranja i snajperska delovanja odnela su na stotine života. Nestašica hrane i vode kao i nedostatak osnovnih životnih potreba samo su još dodatno ugrožavali živote građana Hadžića. Većina stanovnika dane je provodila po podrumima i skloništima. Veliki broj dece je proživeo ogromne traume i stresove. Umesto igre i druženja koji su svojstveni svakom detetu, deca Hadžić...