Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod centralnog spomen-obeležja borcima Odbrambeno- otadžbinskog rata, bivši pripadnici Izviđačko-diverzantske čete „Major Zoran Karlica” obeležili su Dan svoje jedinice. 




– Ovo je već 24. godina nakon rata da se nekadašnji saborci okupe i prisjete onih koji više nisu među njima. U ratu su poginula 22 pripadnika naše čete, međutim u poratnim godinama ih je preminulo 49. lako nas je sve manje, mi se okupljamo svake godine i polažemo vijence za sve pale borce Odbrambeno-otadžbinskog rata, ali upalimo svijeće i za one ratne drugove koji su u međuvremenu umrli – kaže Darko Kačavenda.

Zahvalnost što se svih ovih godina, bez obzira na privatne ili zdravstvene probleme, i dalje okupljaju nekadašnji saborci njegovog oca, izrazio je Duško Kartica koji je rekao da njemu i njegovoj porodici to mnogo znači. Poručnik Dragoljub Rosić, koji je neko vreme bio pomoćnik komandanta Zorana Karlice, rekao je da godišnjim sastajanjem i evociranjem uspomena ne daju da njihov…

Danas se navršava 27 godina od svirepog ubistva devojčice Danijele Damjanović. Nju su na vrlo okrutan način ubili muslimanski vojnici u Ilijašu.





ILIJAŠ - 22. septembra 1992. svirepo je prekinut život Danijele Damjanović, devojčice srpske nacionalnosti. Bilo joj je samo 13 godina. Bila je dete Sarajeva. Srećna što bar nakratko može da napusti  podrume i skloništa! Međutim, taj trenutak bio je koban jer je postala meta zlikovaca žednih krvi.

Pakosno srce, oči pune mržnje i krvničke ruke muslimanskih zločinaca  prekinule su tog septembarskog dana jedno detinjstvo a čitavu porodicu Dajmanović osudili na večnu tugu i bol. Danijela je ubijena u svom Ilijašu, gde je i rođena i gde je provela najlepše dane svoga detinjstva. Ubijena je od agresora i zlikovaca koji su u ime "muslimanske Bosne i Hercegovine" palili sela, rušili crkve, silovali, ubijali, zlostavljali. Ubijena je od strane pripadnika Alijine tzv. Armije BiH koji nikada nisu odgovarali za počinjeni zločin. 

Muslimanski ekstr…

Nema tih reči i epiteta kojim bi se mogao opisati višegodišnji humanitarni rad Božice Živković Rajilić. Ova istinska heroina, čestita i poštena Srpkinja zadužila je svojim likom i delima čitav srpski narod. Žena koja je u muslimankom logoru provela 322 dana i koja je svaki dan neprestano prebijana i zlostavljana, koja je doživela i lično iskusila sve užase rata, od tragedija, tortura i progona, odlučila se u godinama nakon Dejtona da pomogne svome narodu. Božica je pre rata radila kao učiteljica u jednoj školi u okolini Tuzle. Predavala je đacima istoriju i bila je izuzetan pedagog. Nikada ljude nije delila po veri i nacije, učila je i vaspitavala jednako i srpsku i bošnjačku i hrvatsku decu. Bila je jedna od najomiljenijih učiteljica u tom selu i okolini. Svi su je poštovali i cenili ali sa početkom ratnih sukoba njena srpska nacionalnosti postaje  njena najveća "mana". Na početku rata bila je jedina Srpkinja u selu, nepoželjna, priseća se. Kad je to i sama shvatila, zamoli…

Kod spomenika na Papratnoj njivi, uz stari put Foča-Kalinovik, danas je služen parastos za 42 civila koji su na tom mestu svirepo ubijeni pre 27 godina.


U zasedi muslimanske vojske 20. septembra 1992. godine poginuli su meštani iz Miljevine, koji su se kamionom vraćali iz Kalinovika, a sa njima je bilo i više izbjeglica iz Trnova. Ubijeno je 42-oje ljudi (35 civila i sedam boraca VRS) Kamion je pogođen raketnim bacačima i niko nije ostao živ. Najmlađa žrtva bio je šesnaestogodišnji Slobodan Mastilo iz Miljevine, a poginuo je i njegov brat Dušan /20/. -Izgubio sam sestru Draganu i majku Jovanku, pošle su iz Trnova kod mene u Foču. Ovde su naišle na zasjedu i poginule. Otac mi je poginuo na Rogoju iste godine, zarobljen je i mučen. Niko još nije odgovarao za ovo, žalosno i tužno -ispričao je pre koju godinu Drago Džilit, za medije.  - Ovdje su mi poginuli roditelji Ratomir i Savka Golijanin, majčina sestra Cvija Obućina i njen sin Slavko. Izbjegli su iz Trnova za Kalinovik i pošli su kod mo…