Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Poseta nemačkog kancelara Vilija Branta Varšavi 7. decembra 1970. godine u istoriji je upisana kao trenutak napretka u nemačko-poljskim odnosima. Tada je priznata zapadna granica Poljske i tada je Brant pao na kolena. Za vreme zvanične posete Varšavi 1970. godine, nemački kancelar Vili Brant je posetio Varšavski geto, položio venac na spomenik žrtvama nacizma, i kleknuo na kolena. Bio je to neplaniran i iznenađujući gest kojem nije trebalo dodavati velike govorancije. Kasnije je Vili Brant rekao da je uradio ono što ljudi i inače rade kada reči nisu dovoljne.

Tokom jučerašnjeg dana, i kancelarka Angela Merkel posetila je Aušvic prvi put otkako je na funkciji poručivši tom prilikom da će Nemačka zauvek snositi odgovornost za nacističke zločine. Odgovornost za to je deo „našeg nacionalnog identiteta“, rekla je Merkel.  Međutim, ovakav humani i ljudski gest je potpuno nezamisliv u bosanskohercegovačkom društvu gde se nedužne žrtve konstantno negiraju, ponižavaju, vređaju dok se ratni zloči…

Poseta nemačkog kancelara Vilija Branta Varšavi 7. decembra 1970. godine u istoriji je upisana kao trenutak napretka u nemačko-poljskim odnosima. Tada je priznata zapadna granica Poljske i tada je Brant pao na kolena. Za vreme zvanične posete Varšavi 1970. godine, nemački kancelar Vili Brant je posetio Varšavski geto, položio venac na spomenik žrtvama nacizma, i kleknuo na kolena. Bio je to neplaniran i iznenađujući gest kojem nije trebalo dodavati velike govorancije. Kasnije je Vili Brant rekao da je uradio ono što ljudi i inače rade kada reči nisu dovoljne.


Tokom jučerašnjeg dana, i kancelarka Angela Merkel posetila je Aušvic prvi put otkako je na funkciji poručivši tom prilikom da će Nemačka zauvek snositi odgovornost za nacističke zločine. Odgovornost za to je deo „našeg nacionalnog identiteta“, rekla je Merkel.  Međutim, ovakav humani i ljudski gest je potpuno nezamisliv u bosanskohercegovačkom društvu gde se nedužne žrtve konstantno negiraju, ponižavaju, vređaju dok se ratni zloči…

Otvorena je prva planinarska staza u sklopu Nacionalnog parka „Drina“ Srebrenica. Dvadesetak planinara iz Srbije i Republike Srpske imalo je priliku da prvi put pređe planinarsku stazu dugu dvanaest kilometara.



Staza je bila podijeljena u pet etapa, učesnici su je prešli za oko pet časova, a na kraju – niko nije krio oduševljenje. - Ovo je izuzetna čast da na otvaranju prve staze i mi učestvujemo. Planinari iz Vlasenice su ranije bili na ovim terenima, ali prvu uređenu stazu i jedan od najljepših dijelova Srpske i BiH i ove ljepote treba promovisati – kaže Dragan Ilić, Planinarsko-ekološko društvo „Acer“ Vlasenica.Slavica Milošević, Planinarski klub „Tornička Bobija“ iz Ljubovije istakla je da je staza fenomenalna, navodeći dijelove sa usponima koje su sa lakoćom savladali i izrazila radovanje za sljedeći dolazak. Organizatori najavljuju uređenje još nekoliko planinarskih staza u okviru Nacionalnog parka, te izgradnju smještajnih kapaciteta, da bi već od proljeća Nacionalni park „Drina“…

Pod pojmom autokefalnost podrazumeva se administrativni način uređenja života crkve i pogrešno je povlačenje paralela crkve i države kao što mnogi rade, rekao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije na tribini ‘800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve’ održanoj 27. novembra u prostorijama ‘Privrednika’ u Zagrebu.


- U prvim vekovima hrišćanstva crkva je predstavljala zajednicu vernika, a svaka lokalna zajednica vernika imala je punoću crkve i na njenom čelu je bio sveštenik ili episkop. Isto tako, svaka od tih zajednica je bila u jedinstvu s ostalima i nije se osećala delom crkve. Nakon Milanskog edikta koji je car Konstantin doneo 313., broj hrišćana se povećao, pa su formirane administrativne jedinice s centrima u gradovima provincija na čijem su čelu bili episkopi, a glavni gradovi provincija bili su sedišta mitropolita kojih je bilo preko sto. Od 6. veka formiraju se patrijaršije u crkvenim centrima – Rimu, Jerusalimu, Aleksandriji, Carigradu i Antiohija, a nešto ka…

Srpski član predsjedništva BiH Milorad Dodik odbacio je u petak mogućnost smještaja migranata na području Republike Srpske (RS), čak i ako to naloži međunarodna uprava u BiH



Ministar unutrašnjih poslova Unsko-sanske županije Nermin Kljajić izjavio je kako su predstavnici britanskog parlamenta obećali da će zemlje članice Veća za sprovođenje mira (PIC), koje nadzire rad visokog predstavnika razmatrati razmeštaj migranata na području cele zemlje, uključujući RS. "PIC ne može ništa odlučiti. U RS-u neće biti migrantskih centara", rekao je Dodik novinarima. Dodik se nedavno našao na meti kritika izaslanstva nemačke vlade i Bundestaga koje je pozvalo vlasti u BiH da se hitno dogovore o rešavanju migrantske krize. Nemačka i EU spremne su osigurati BiH dodatnu finansijsku i svaku drugu pomoć, a uslov je da zemlja jasno definiše svoje potrebe u odnosu na problem ilegalnih migracija. Najveći migrantski pritisak je na području Unsko-sanske županije u kojoj su hiljade migranata smeštene u v…