Istina i Pravda - portal srpskog naroda

DONBAS - Danas su se u Sabornom hramu u Gorlovki mnogobrojni meštani oprostili od svoje dve sugrađanke koje ubili ukrajinski ekstremisti tokom bombardovanja ovog grada. U besomučnom granatiranju škole u Gorlovki, ubijene su   Elena Kudrik  (1969) - nastavnica geografije i  Elena Ivanova  (1977) - zamenica direktora za vaspitno-socijalni rad. Rodbina, kolege, đaci i mnogobrojni prijatelji oprostili su se od ove dve nedužne žene. Sahrani je uprkos opasnosti koja neprestano vreba, prisustvovao veliki broj ljudi. Čitav grad je u žalosti. Nastavnica geografije Elena Kudrik, pored posla, brinula se i o bolesnoj majci. Njena koleginica  Elena Ivanova je n akon smrti supruga, sama podigla sina Aleksandra. I sada je jedanaestogodišnji dečak ostao siroče. Granata je eksplodirala u blizini škole, geleri su uleteli u kancelariju i probili zid. Učiteljice su tada sedele za stolom.  " Nema reči, gubitak za ceo grad i kolege. Naša deca su na ovakve scene navikla, je...

Preko 100 000 ruskih civila, stanovnika Donbasa, nalazi se trenutno u izbeglištvu u Rusiji. Na evakuacije i preseljenja su već mnogi i navikli jer njihova agonija traje od 2014. godine kada je zvanični Kijev započeo ofanzivu na vlastite građane ruske nacionalnosti i rejon Donbasa. Od te 2014. do danas ubijeno je 15 000 ljudi. Ukrajinske snage su ubile 149 ruske dece ali zbog njih niko nije lio suze kako se danas to čini u slučaju Kijeva. Ukrajini nisu uvedene nikakve sankcije zbog teških ratnih zločina počinjenih nad ruskim civilnim stanovništvom. Strani mediji ne žele da izveštavaju o teškoćama ruskih civila u Donbasu, o svakodnevnim masakrima, o bombardovanju škola i vrtića koje sprovodi ukrajinska vojska.  Prognani stanovnici Donbasa veruju u što brži povratak svojim domovima. Oni mole zvanični Kijev da prestane sa terorom i omoguće stanovnicima Donbasa pravo na normalan život a deci pravo na zdravo i normalno detinjstvo. - Ukrajina je dugo vodila agresivnu politiku prema sopstv...

Muslimanske snage su tokom poslednjeg rata (1992-1995) na teritoriji srednjeg Podrinja ubile 3267 građana srpske nacionalnosti, uključujući i 72-oje dece. Samo na području predratne vlaseničke opštine (uključujući Miliće i Šekoviće koji gravitiraju ka Vlasenici) ubijeno je više od pet stotina Srba, među kojima i mnogo žena, staraca i dece. Nad građanima srpske nacionalnosti su tokom trajanja rata počinjeni brojni ratni zločini od masovnih egzekucija, silovanja, mučenja, nasilnog i sistematskog progona pa sve do uništavanja društvenih, kulturnih i verskih objekata. V rlo brzo su širom vlaseničke i susednih opština formirani i logori za Srbe u kojima su vršene najgnusnije torture i zverska mučenja, sadistička iživljavanja, silovanja, sakaćenja te masovne egzekucije.  Žrtve ratnog bezumlja bili su civili oba pola i svih uzrasta: od male dece do starih i nemoćnih.  Ubijeno je, zlostavljano i ranjeno pedeset jedno srpsko dijete. Među žrtvama rata su i najmanje tri trudnice - dve su...

Osam godina traje agonija naroda na području Donbasa! Ovo područje vekovima je bilo naseljeno većinskim ruskim stanovništvom i zato ne treba čuditi zašto su upravo оvde počinjeni neki od najtežih ratnih zločina. Ruski analitičari navode kako je Donbas oduvek bio trn u oku Kijevu i ukrajinskim nacionalistima a izbijanjem ratnih sukoba etnička netrpeljivost i duboko ukorenjena mržnja su kulminirali i dostigli svoj vrhunac! Stoga su 2014. godine izbili ratni sukobi a zvanični Kijev započeo je  opsežnu ofanzivu na Donbas sa namerom da se ovo područje očisti od ruskog stanovništva. Gradovi i sela bili su danonoćno pod opsadom, izloženi neprestanom granatiranju i bombardovanju. Prema poslednjim informacijama, tokom građanskog rata poginulo je i stradalo ukupno 10 000 ljudi, mada neki podaci govore i o 14 000 poginulih. Na tom crnom spisku ubijenih je i 149 dece Donbasa, dok je preko osam stotina mališana  ranjeno ili su prošli neke druge oblike torture. Ukrajinska vojska bombardoval...

  Žrtve terora: Elena Kudrin (53) i Elena Viktorovna (44) U gradu Gorlovka, u ukrajinskom granatiranju pogođena je zgrada škole u kojoj je poginule dve nastavnice, u gradu Donjecku je ranjen civil, dok su u Luganjsku registrovana 33 napada na 10 naseljenih mesta, saopštile su danas vlasti samoproglašenih republika na istoku Ukrajine. U napadu ukrajinskih snaga na grad Gorlovku u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) pogođena je škola i ubijene su dve nastavnice, saopštio je Igor Prihotko načelnik lokalnih vlasti, prenosi agencija RIA Novosti. U ovom zločinačkom piru smrtno su stradale Elena Kudrik (1969) - nastavnica geografije i Elena Ivanova  (1977) - zamenica direktora za vaspitno-socijalni rad. N akon smrti supruga, Elena Viktorovna je sama podigla sina Aleksandra. I sada je jedanaestogodišnji dečak ostao siroče. Vlasti grada Gorlovke objavili su potresno oproštajno pismo od ove dve prosvetne radnice: "Već osam godina živimo pod zvucima granatiranja, krijući u dubini srca oč...

Na spisku 1662 nestalih lica koje potražuje Republika Srpska je i ime Božidara Kovačića iz Bratunca, omiljenog učitelja, čoveka koga su svi neizmerno voleli i poštovali. Njegova supruga, inače p redsednica Udruženja nestalih lica Bratunac-Srebrenica, Milka Kovačić godinama pali sveće nad praznom grobnicom neumorno tragajući za posmrtnim ostacima svoga supruga Božidara koga su pripadnici muslimanskih snaga iz Srebrenice zarobili u Tegarama u proleće 1992. godine i odveli u logor "Pilićarnik" u Potočare. Trideset godina traje agonija porodice Kovačić a pomaka u istrazi i dalje nema.  Potočari, naseljeno mesto nadomak Srebrenice, jedno je velikih stratišta srpskog naroda tokom poslednjeg rata. Ovo mesto iako pretežno naseljeno Bošnjacima, ostalo je upamćeno po logoru kroz koji je prošlo na desetine srpskih civila i zarobljenika kao i po stravičnim zločinima koje su počinili pripadnici muslimanske "Armije BiH" u proleće i leto 1992.  Početkom maja 1992. u Potočarima kod...

Jedan od najboljih načina da se sačuva sećanje na nevine žrtve rata svakako jeste imenovanje ulica, trgova ili institucija po ovim ljudima. Jedan od simbola stradanja Srba u Zvorniku i Podrinju svakako jeste surovo ubistvo dečaka Aleksandra Đorđića u februaru 1993. godine tokom granatiranja civilnih ciljeva od strane muslimanskih vojnih formacija. Aleksandar je imao  samo godinu i po dana kada je ubijen. Tek što je počeo da živi i upoznaje svet oko sebe, Aleksandra i njegovu porodicu je zatekao rat.  Đorđići su prethodno proterani iz rodnog sela Kuline od strane muslimanskih vojnika a spas su pokušali da pronađu u Zvorniku. Međutim, agresori im ni ovde nisu dali mira. Tog dana demolirano je nekoliko kuća a geleri muslimanskih granata rasuli su se po koloni izgladnelih civila koja je kod prostorije Crvenog krsta čekala brašno. Tom prilikom je teško ranjen penzioner  Vojin Zarić  (72), čiju suprugu Ljeposavu su nekoliko meseci ranije masakrirali muslimanski vojnici....

Pre 28 godina, na području Konjica dogodila se užasna tragedija za koju su odgovorni pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH. U minskom polju su poginule sestre Sanja (8) i Florijana Knežević (15), kao i Ivanka Dragić (46), inače izbeglica iz Sarajeva. Ovi civili su prethodno bili izloženi teroru muslimanskih snaga. Bežeći od muslimanskog noža, u želji da spasu vlastite živote nedužni civili su se dali u panični beg. Međutim, zla sudbina je bila brža!  Sestre Sanja (1985) i Florijana Knežević (1978) smrtno su stradale 23. januara 1994. kada su ušle u minsko polje, dok je njihova treća sestra Marijana (1979) tom prilikom teško ranjena. U smrt sa nedužnim devojčicama otišla je tog dana i Ivanka Dragić (1947) koja je izbegla iz Sarajeva. Bila je to velika tragedija. Bol i suze ispunili su dom Kneževića koje je malo ko do danas posetio od nadležnih institucija. I tragedija sestara Knežević uopšte se ne pominje u javnosti iako Konjic ne pamti sličnu tragediju nakon ove. Valja napomenuti ...