Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Prošlo je tačno 26 godina od kako su pripadnici muslimanske "Armije BiH" granatirali Šekoviće i tom prilikom ubili i ranili veći broj civila. Za počinjeni zločin do danas niko nije odgovarao Iako tokom poslednjeg rata na području Šekovića nije bilo većih ratnih dejstava, meštani  ovog podrinjskog mesta zauvek će pamtiti kraj aprila i početak maja 1994. kada su počinjeni zločini nad civilnim stanovništvom. Tog  30. aprila 1994.  oko 15 časova,  muslimanski vojnici su iz pravca kote Bandijerke ispalili veći broj granata uže područje Šekovića. Ciljani su civilni objekti i mesta van borbenih linija . U tom besomučnom napadu muslimanskih agresora živote su izgubili osamnaestogodišnja devojka  Mira Krstić  koja je inače bila u poodmakloj trudnoći, zatim njena svekrva  Ruža Radivojević  (44), komšija  Zoran Lainović  i penzionerka  Mara Milić . Mara je ubijena u 76-oj godini u naselju Sučani i to dok je radila u bašti.  Tom pril...

Pre dvadeset i šest godina, 28. aprila 1994. godine, u Ilijašu je svirepo  ubijena  četrnaestogodišnja devojčica Slađana Milanović Tog toplog, prolećnog dana zločinački snajperski metak je zauvek prekinuo jedan mladi život. Tek što je zakoračila u četrnaestu godinu života, pripadnici muslimanske Armije BiH su bez milosti ugasili  jedan dečiji život...hiljade snova, želja i nadanja ostalo je nedosanjano, neostvareno i neispunjeno...Slađana nije stigla da upozna sve izazove koje život nosi, nije stigla da završi škole, da se zaposli, da zavoli, da izgradi dom i porodicu...sve to su joj njene dojučerašnje komšije uskratile u samo jednom trenu. Ubijena je na povrtaku iz škole. Nije ni slutila da će tog 28. aprila poslednji put rešavati zadatke iz matematike, pisati sastave iz srpskog jezika i slušati predavanja iz biologije...Bilo je to poslednje školsko zvono za ovu nedužnu devojčicu. Nažalost, školsko zvono je ubrzo zamenjeno crkvenim.. Devedesetih godina samo je ...

Prošlo je 28 godina od svirepog ubistva šestogodišnje Ivane Vuković u Foči. Ivana je jedna od prvih žrtava rata u ovom gradu Svaki april budi gorka sećanja kod mnogih Fočaka. Mnogi pamte ovaj mesec i čitavo proleće kao period kada su morali da napuste svoja ognjišta ali i kao period kada su počela prva ubistva. Tog aprila 1992. više hiljada Srba je napustilo svoja ognjišta i domove u strahu za vlastite živote ali i živote svojih najmilijih. Bio je to progon neviđenih razmera. Trivko Pljevaljčić prvi je javno progovorio o početku rata u Foči pre nekoliko godina. " Tri dana prije početka sukoba u Foči, naoružane muslimanske snage postavile su barikade. Policija nije reagovala, jer je bila podijeljena, kao i vlast u Foči ", rekao je Trivko. Pljevaljčić je u ratu radio u 'Fočatransu', preduzeću u kojem su Srbi masovno dobijali otkaze, a u 'Fočatransu' je bio i muslimanski štab. " U krugu Fočatransa je bio šleper pun granata, ali u pakovanjima badel konj...

U napadu na Gornju Jošanicu kod Foče 19. decembra 1992. ubijeno je 56 civila srpske nacionalnosti. Najmlađa žrtva je imala dve a najstarija 90 godina. Dušanka je toga dana buvkalno gledala smrti u oči a samo zahvaljujući božijoj volji je ostala živa. U ovom brutalnom zločinu je izgubila oca, tetku i veliki broj rođaka i prijatelja Dušanka Lalović, neumorni borac za pravdu i istinu, imala je samo 17 godina kada je preživela užasan masakr nad srpskim stanovništvom u selu Gornja Jošanica, nedaleko od Foče. Tog 19. decembra 1992. dok su meštani proslavljali Svetog Nikolu, naoružane horde muslimanskih vojnika pod komandom Zaima Imamovića, izvršili su napad na ovo nebranjeno selo. Napad je izvršen u ranim jutarnjim časovima a pobijeno je sve što se kretalo - i žene, i starci i deca. Ubijane su čak i životinje.  Na krvavi Nikoljdan, muslimanska vojska masakrirala je 56 Srba, među njima 21 ženu, kao i troje dece - Draganu Višnjić od 10 godina, njenog tri godine mlađeg brata Dražen...

Prošle su 22 godine od stravičnog zločina NATO agresora nad građanima SRJ. U bombardovanju "Majinog naselja" kod Đakovice ubijeno je 11 civila, među kojima troje dece 22. aprila 1999. godine u napadu NATO avijacije sa osam projektila je razoreno "Majino naselje" kod Đakovice prilikom čega je ubijeno 11 civila, uključujući troje dece. U naselju smeštenom u zgradama bivše poljoprivredne zadruge živelo je 98 srpskih civila izbeglih iz Hrvatske i 22 iz Bosne i Hercegovine. Najmlađa žrtva masakra bio je četvorogodišnji Marko Ivanović koji je od detonacije preminuo na licu mesta. Poginuli su takođe i sedmogodišnji Ivan Ivančević , Gordana Ilmić (32), njen sin Predrag (14), braća Darko (28) i Davor Volarević (26), Đulfidana Dulauka (63) i još četvoro neidentifikovanih civila. Veliki broj žena i dece je tom prilikom teško ranjen a mnogi su do danas ostali invalidi.  Posebno je tužna životna priča Dragane Ilmić, opisana u mesečniku "Oteta Istina...

Vest o smrti dr Miodraga Lazića, vrhunskog hirurga i velikog humaniste, potresla je čitav Balkan! Ime ovog velikog čoveka koji je samo tokom rata spasao na hiljade života dece, civila i boraca u  bolnici "Žica" u opkoljenoj Ilidži, ostaće zlatnim slovima upisano u istoriji da bi nas večno podsećalo šta znači biti čovek! Svoju humanost veliki Miodrag je nastavio da pokazuje i svih narednih godina, doslovno do svoje smrti. Oboleo je i preminuo zbog toga što nije želeo da napusti svoje pacijente. Njegov doprinos istoriji i kulturi sećanja je nemerljiv jer je kao živi svedok svih ratnih strahota napisao čuveni "Dnevnik ratnog hirurga" sačuvavši tako od zaborava sve užase koji je srpski narod doživeo, a koji bi mnogi iz Sarajeva rado obrisali.  Njegov primer trebali bi slediti svi lekari, hirurzi, medicinari i zdravstveni radnici iz Bratunca, Zvornika, Vlasenice, Doboja, Prijedora, koji su tokom najtežeg ratnog perioda radili u bolnicama i pomagali civilima i r...

Ljubo Stjepanović, mladić od 23 godine, prva je žrtva rata na području Srebreničke regije. Za njegovo monstruozno ubistvo do danas niko nije procesuiran niti osuđen Prva žrtva u srednjem Podrinju bio je penzioner Ranko Baranac, star 62 godine, koji je brutalno ubijen 12. februara 1992. u svojoj porodičnoj kući u selu Bijela. Ubio ga je muslimanski zlikovac Hasan Šabanija i to samo zato što je nesrećni čovek bio Srbin po nacionalnosti, a pravoslavac po veroispovesti. Tada još zvanično nije ni počeo rat! Nakon ovog monstruoznog zločina, započinje proterivanje srpskog stanovništva sa područja Zvornika, Foče i drugih opština na samoj granici sa Srbijom. Na desetine hiljada Srba napušta svoje domove, muslimani pale srpske kuće i počinje rat. U Bijeljni 1. aprila 1992. muslimanski ekstremisti ubijaju Ristu Stevanovića, a u Zvorniku je prva žrtva bio Rade Radović ubijen 9. aprila 1992. godine. Dan kasnije je u gradu ubijen Srbin Miko Stanojević. Čitav april je obeležen krvavim na...

Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: "Hristos voskrese", a odgovaraju "Vaistinu voskrese". Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Vaskršnji ručak počinje u vreme kad je običnim danima vreme za doručak. Ručak se obavlja u porodičnom krugu, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas čita "Oče naš". Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje. Posle vaskršnjeg r...

Mi izbegavamo veća okupljanja iako u gradu nema ograničavanja kretanja, više se upravljamo prema merama koje su donete u Srbiji, nego u Americi" Srbi u Čikagu, najvećem srpskom gradu na svetu posle Beograda , trudiće se da najveći i najradosniji hrišćanski praznik dočekaju u što većoj radosti i raspoloženju iako im svakodnevica ne ide na ruku . Jer pored korona virusa koji hara svetom, u ovom američkom gradu sneg je okovao sve ulice tako da će  naši ljudi ovaj put dočekati „beli“ Vaskrs. - Za svih 35 godina koliko živim u Čikagu  nikad nisam zapamtio da je za Vaskrs pao sneg . Ovo se dešava prvi put, ako se doda i trenutna situacija usled pandemije, izgleda da nas ovog proleća ništa nije zaobišlo - rekao je Rade Jablanović. Srspki običaji i dalje se poštuju,  tako da su na Veliki petak vredne domaćice ofarbale vaskršnja jaja, a najviše se tome raduju najmlađi ukućani. - U jednoj metropoli kao što je Čikago oseća se nestašica prehrambenih proizv...

Kada je prošle nedelje u Mostaru oskrnavljeno partizansko groblje, nema bošnjačkog portala koji nije izvestio o tome! Oglasili su se i brojni bosansko-hercegovački mislioci koji su ispisali silne tekstove, praćene salvama uvredljivih epiteta, u kojima su  kritikovali ovaj vandalski čin. I pre nego što su počinioci  identifikovani, odmah su brojni Bošnjaci pohrlili sa komentarima kako su to počinile "Ustaše", "Hrvatski fašisti", "Tuđmanovi sledbenici",  ukazujući nam kako je to nastavak nekakvog "UZP", nekako u svu tu priču uključili i Ahmiće...nema udruženja koje se nije oglasilo ili dalo komentar povodom ovog neprijatnog događaja. Pre koji dan oskrnavljeno je srpsko pravoslavno groblje u Sarajevskom naselju Hadžići. Vandali su krišom upali u večno počivalište mrtvih i ispisali grafite na nadgrobnom spomeniku. Svi oni silni moralisti, pametnjakovići, kvazi-borci za pravdu, ostadoše nemi. Nijedan sarajevski niti federalni medij nije se udost...

Iako je od njene smrti prošlo 28 godina, građani Srebrenice ali i čitavog Podrinja nisu zaboravili bolničarku Radu Milanović. Njen lik i humana dela i dalje žive u ovom gradu ali i u sećanjima preživelih.  Pamtimo li Radu Milanović, jednu od najhrabrijih bolničarki prošloga rata, ženu velikog srca koja se ni u najtežim danima nije odrekla Hipokratove zakletve, već je pomagala svima, nezavisno od vere i nacije, a zauzvrat dobila danonoćno zlostavljanje, masakriranje i rafal smrti? O Radi Milanović, medicinskoj radnici iz Srebrenice, i danas svi imaju samo reči hvale i pozitivne reči. I Srbi i Bošnjaci. Kao i svaki lekar, tako se i ova hrabra i čestita žena trudila da svoj posao obavlja profesionalno i najbolji mogući način. Bila je uvek tu za svoje građane, da im pruži adekvatnu pomoć i da im pomogne kada god je to neophodno. Nikada ljude nije delila po veri i naciji, uvek se trudila da baš svakome izađe u susret. Nažalost, upravo takva misao ju je koštala života. Rada Mil...