Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Danas se sa tugom i bolom prisećamo 22-oje nevinih srpskih žrtava koje su mučki poubijali pripadnici muslimanske vojske u selima Sandićima (Bratunac) i Oparci (Srebrenica). Za ove zločine još uvek niko nije odgovarao   SREBRENICA - Na današnji dan 1. juna 1992. naoružane horde muslimanskih vojnika pod komandom Nasera Orića izvršili su strahovit napad na srpsko selo Oparci sa ciljem da istrebe celokupno stanovništvo. Sve srpska imovina u selu je opljačkana, a 22 kuće spaljene i uništene. Imovinu i stoku zaseoka Oparci raznele su u svoja domaćinstva muslimanske porodice iz sela  Brezovice: žene, deca i roditelji boraca koji su učestvovali u napadu i zločinu. Ostatak imovine, ono što se nije moglo odneti, zgrade i ostali objekti, razoreni su i spaljeni do temelja.  U ovom besomučnom napadu zverski je ubijeno desetoro meštana meštana, nenaoružanih civila koji nisu želeli napustiti svoja ognjišta. Sve žrtve su strahovito mučene i zlostavljane nakon čega su izmasakrirane. ...

  Građani Prijedora i čitave Republike Srpske nikada neće zaboraviti majora Zorana Karlicu, čoveka koji je položio život za otadžbinu kako bi ovaj narod danas živeo u miru i slobodi. Zoran je teško ranjen u svom gradu 30. maja 1992. u napadu terorista a od zadobijenih rana preminuo je nekoliko dana kasnije. Sećanja na ovog heroja ne blede ni nakon tri decenije. Njegovo ime ostalo je i ostaće večno zlatnim slovima zapisano u istoriji srpskog naroda  Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod centralnog spomen-obeležja borcima Odbrambeno- otadžbinskog rata, bivši pripadnici Izviđačko-diverzantske čete „Major Zoran Karlica” svake godine obeležavaju Dan svoje jedinice.  –  Ovo je već 24. godina nakon rata da se nekadašnji saborci okupe i prisjete onih koji više nisu među njima.  U ratu su poginula 22 pripadnika naše čete, međutim u poratnim godinama ih je preminulo 49. lako nas je sve manje, mi se okupljamo svake godine i polažemo vijence za sve pale borce Odbrambeno-o...

Među prvom decom koja su ubijena i stradala u Prijedoru je bio i dečak Igor Knežević . Imao je samo sedamnaest ipo godina kada su njegov mladi život prekinuli osvajači! Pripadnici "Zelenih Beretki" i drugih bošnjačkih paravojnih formacija su tog 30. maja 1992. izvršili napad na grad Prijedor sa namerom da ovaj grad grad osvoje i etnički "očiste". Tog dana smrtno je stradalo 18, dok je teško ranjeno 26 građana Prijedora. Najmlađa žrtva bio je upravo Igor. Talentovan i izuzetno kulturan dečak, veoma zreo za svoje godine...dete koje su svi u kraju izuzetno voleli.  Od roditelja je nasledio kulturu i lepe manire, a bio je i veoma uspešan i u školi. Imao je Igor planove, želje, snove...ali te dečačke snove okrutno je prekinuo rat. Umesto da danas uživa u porodičnom domu sa svojom decom, a da se rata seća samo kao ružne uspomene, Igor nažalost tri decenije počiva na gradskom groblju. A njegovo ime i lik uklesani su i na spomeniku u Gornjim Orlovcima, zajedno sa još 18 p...

  Nada Šobot , nastavnica geografije iz Tuzle, je među prvim žrtvama rata u ovom gradu. Bila je prosvetna radnica, žena velikog srca koja se prema svojim đacima uvek ponašala na najbolji mogući način - majčinski, brižljivo i osećajno. Ostala je upamćena kao sjajan predavač ali i izuzetan pedagog. Učenici je pamte kao omiljenu profesorku u školi, veselu, nasmejanu ali i pravičnu. Nesebično se trudila da svoje znanje prenese na mlađe generacije, uvek smišljajući nove načine kako da đacima približi i olakša gradivo. Najviše od svega trudila se da od svojih đaka stvori obrazovane ali i poštene, dobre i časne ljude. Učila ih je vaspitanju, kako se ponašaju i poštuju jedni druge..jednom rečju, pripremala ih je za život.  Kao razredni starešina Nada je svakom svom đaku posvećivala jednaku, maksimalnu pažnju. Bila je otvorena i za sve probleme i dileme svojih učenika - strpljiva, dobrodušna i uvek spremna da uputi lepu reč. Baš zato su je i mnogi đaci voleli. U komentarima po brojnim ...

ŽRTVE MASAKRA: Ljubinko Jović i Dragan Šalipurević Za stanovnike Milića, Vlasenice i čitavog Podrinja 16. maj 1992. zauvek će ostati upamćen kao tragični datum kada su životi mnogih ljudi iz korena promenjeni. Godine su prošle, vreme neupitno teče ali bol je ista. Rane nisu niti će ikada zaceliti. Za porodice žrtava nema utehe a posebnu gorčinu svima stvara činjenica što za ubistvo njihovih najmilijih do danas niko nije odgovarao. Tog 16. maja 1992. sedmoro života je okrutno ugašeno - četvoro u Milićima, troje u Bratuncu. U Milićima kod Vlasenice ubijeni su mladići Dragan Brkić (29), Drago Vitić (34), Ljubinko Jović (32) i  Dragan Šalipurević , sa nepunih dvadeset godina. Pobijeni su na najokrutniji način u najboljim godina - vedri, mladi, puni života. A krivi samo zato što su Srbi. Bili su zaposleni u rudniku "Boksit" u Milićima. Monstruozni zločin počinile su komšije muslimani iz okolnih sela u Milićima.  Čitav april i maj bili su obeleženi užasnim zločinima. Više hiljad...

Prošlo je trideset tužnih godina od stravičnog zločina nad srebreničkim Srbima. Muslimanski ekstremisti su 15. maja 1992. započeli organizovane napade na srpska sela zverski ubijajući  nedužne civile, mahom starija i nepokretna lica. Žrtve su sakaćene, ritualno ubijane i žive spaljivane. Bila je to prava "živa lomača" kako često ističu meštani podrinjskih sela ŽRTVE MASAKRA: Petrija Andrić, Krsto Petrović (gore desno) i Radojko Petrović (dole levo) Građani Srebrenice sa tugom i bolom se prisećaju tragičnih majskih dana 1992. kada su počinjeni neki od najstrašnijih zločina nad srpskim stanovništvom. Nakon što su na Đurđevdan, 6. maja 1992. spalili srpsko selo Gnionu i zaklali šestoro staraca, te napali srpski deo sela Blječeva i počinili masakr u Zelenom Jadru, muslimanski vojnici su nastavili svoje zulume nad nedužnim civilnim stanovništvom. Zasede, zlostavljanja, ubistva..postali su svakodnevica. Život u Srebrenici više nije bio ni moguć ni siguran. Nakon „krvavog Đurđevdana...

Danas se navršavaju 23 godina od stravičnog zločina NATO agresora u selu Koriša kod Prizrena. U napadu aviona NATO pakta ubijeno je 77 civila, od čega 25 dece Napad na izbegličku kolonu u selu Koriša kod Prizrena predstavlja najbrutalniji i najsvirepiji zločin NATO agresora tokom bombardovanja SR Jugoslavije ali i najmasovniji ratni zločin počinjen tokom oružanog sukoba koji je vođen na Kosovu i Metohiji. U ovom krvavom napadu ubijeno je 77 civila, među kojima čak 25 dece.  Ranjeno je preko stotinu civila  od čega 40 dece , a mnoga deca su ostala trajni invalidi- bez jednog ili oba ekstremiteta, bez sluha, bez vida, trajno nepokretni.. Najmlađe žrtve zločina bili su dvomesečna beba  Suka Fitim , sedmomesečni  Ardor Ahmetaj  i sedmomesečni  Bledion Kukaj . Najstarija žrtva je bila  Zelfije Dakaj , starica od 75 godina.   Među žrtvama je bilo 10 novorođenčadi, 26-toro dece uzrasta do 15 godina, 42 osobe od 15 do 55 godina i tri starije ...

Pre trideset godina, 13. maja 1992. u Zenici je ubijena dvogodišnja devojčica Matea Jurić, inače prva žrtva rata u ovom gradu. Za zločin do danas niko nije procesuiran Matea, ćerka Drage i Slavice Jurić, koja je bila rođena 29. jula 1990. godine je svoj mladi život tragično izgubila dok se vozila u autu sa svojim roditeljima. Tom prilikom su zlikovci naoružani mržnjom ispalili nekoliko hitaca iz vatrenog oružja na automobil u kojem su se nalazili civili. Pripadnici bošnjačke vojske na svirep način su usmrtili dvogodišnju devojčicu a ranili njenu majku.  Slobodan Praljak, istaknuti general pukovnik Hrvatskog vijeća obrane (HVO), u svojoj publikaciji " Zločini koje su počinili neki pripadnici Armije BIH (muslimanske snage) nad Hrvatima BiH (1991-1995) " među prvima je javnosti otkrio da   je mala Matea ubijena od strane pripadnika Armije BiH. (vidi:  https://hrvatskonebo.org/2019/04/18/predsjednik-izbliza-galerija-slika-i-mape-zlocina-koje-su-pocinili-pripadnici-tzv-armije-...

  Pre tačno godina u Potočarima kod Srebrenice kao i u samom gradu Srebrenici formirani su brojni logori i zatočenički objekti za Srbe. Bilo je to početkom maja 1992. mada su planovi o formiranju ovih kazamata i stvaranju čiste muslimanske države dogovoreni još mnogo, mnogo ranije. I dok su Srbi naivno verovali u bratstvo i jedinstvo, komšije su kovali planove kako da očiste područje Podrinja od srpskog stanovništva. Ubistva, silovanja, zverska i sadistička mučenja i torture i danas žive u sećanjima preživelih logoraša i onih koji su iskusili patnju muslimanskih ekstremista. Potočari, naseljeno mesto nadomak Srebrenice, jedno je velikih stratišta srpskog naroda tokom poslednjeg rata. Ovo mesto iako pretežno naseljeno Bošnjacima, ostalo je upamćeno po logoru kroz koji je prošlo na desetine srpskih civila i zarobljenika kao i po stravičnim zločinima koje su počinili pripadnici muslimanske "Armije BiH" u proleće i leto 1992.  Potočari su od samog početka rata postali glavno vojn...