Istina i Pravda - portal srpskog naroda

Danas se navršava tačno dvadeset godina od kako su kosovski Albanci kidnapovali Slobodana Pejčinovića, dečaka srpske nacionalnosti. Slobodan je u trenutku otmice imao nepunih devetnaest godina Slobodan Pejčinović je rođen 1980. u Peći gde je živeo sa ocem Miloradom i majkom Desankom. Bio je  učenik srednje tehničke škole u Peći, izuzetno talentovan i vredan mladić, omiljen u društvu. Kidnapovan je 26. marta 1999.  Roditelji nestalog dečaka, Milorad i Desanka su tog  dana popustili pred navaljivanjem komšije Albanca koji je obećavao Slobodanu posao u Crnoj Gori. - Arton Brunčević, Slobodanov drug koji je bezbroj puta bio u   našoj kući, došao j kobnog dana tvrdeći da je obezbedio posao u Golubovcima   - rekao je Milorad Pejčinović pre nekoliko godina za Večernje Novosti.    - Otišli su i više se nisu se javljali. Artonovi su nam rekli da su na sigurnom. Nazvali smo servis gde je trebalo da rade, rečeno nam je da se tu nikada nisu...

Sećanja na stravični zločin tzv. "Armije BiH" u Orlištu kod Konjica ni nakon 25 godina ne blede. Zločinci se i danas spokojno šetaju oslobođeni baš svake odgovornosti za monstruozni pir  Hrvatsko selo Orlište u opštini Konjic iznenada je napadnuto 25. marta 1993. godine, po naredbi Hasana Hakalovića, zapovednika brigade ‘Neretvica’ u sastavu tzv. Armije BiH. Selo je zauzeto bez ikakvog otpora, a pritom su ubijeni nedužni civili: starac Ivan Kostić star 84 godine (u vlastitoj kući), njegova supruga Janja stara 80 godina (ispred staje koja je potom zapaljena zajedno sa stokom), Anđa Kostić (nepokretna starica od 70 godina) i 56-godišnji Branko Kostić koji je mučki ubijen rafalom u leđa. Agonija Anđe Kostić trajala je nekoliko dana. Ona je najpre ranjena u glavu, a umrla je jer joj niko nije pružio pomoć. Selo je temeljno opljačkano i potom spaljeno. Tela žrtava pronađena su 15 dana nakon zločina. Preostali civili uspeli su se spasiti begom u susedno selo Obrenovac...

Tokom rata na Kosovu i Metohiji (1998 - 2000) ali i kasnije, ubijeno je preko 3500 Srba i drugih nealbanaca a sudbina njih 630 do danas nije rasvetljena Tokom rata na Kosovu i Metohiji (1998 - 2000) ali i kasnije, ubijeno je preko 3500 Srba i drugih nealbanaca a sudbina njih 630 do danas nije rasvetljena.  Sa svojih ognjišta je proterano najmanje 280 000 građana, uglavnom Srba. Kosovski Albanci - pripadnici terorističke formacije "OVK" su najveće zločine nad civilnim stanovništvom počinili u opštinama Prizren, Peć, Priština i Đakovica. Mart 1999. je za građane Prištine ostao upamćen kao jedan vrlo buran, težak i mračan period koji bi svi najradije zaboravili. Osim po NATO bombardovanju koje je započelo 24.03.1999.  ovaj period je ostao upamćen i po zločinima albanskih ekstremista. Jedan od takvih burnih događaja zbio se i 28. marta  kada su naoružani pripadnici OVK sejali smrt po Prištini i okolnim naseljima.  Starica Radunka Mićunović provela je čitav živo...

Tokom NATO agresije na SRJ koja je trajala 78 dana, ubijeno je više od 2000 ljudi među kojima i 126 dece. Stravične posledice koje je ostavio rat osećaju se i danas NATO agresor je u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. ubio  126 dece  svih nacionalnosti dok je više stotina mališana teško ranjeno. Geografski gledano najviše dece je stradalo na području Kosova i Metohije, zatim na području srednje Srbije dok je na području Crne Gore ubijeno četvoro dece. Simbol stradanja Srba tokom Nato agresije je trogodišnja Milica Rakić koja je poginula u Batajnici. Milica je rođena 1996. godine a ubijena je 17. aprila 1999. u 21 čas i 45 minuta.  U malom kupatilu u ulici Dimitrija Lazarevića Raše br. 8 na prvom spratu, šrapneli su razbili mali prozor i pocepali zavesu... Vrata na kupatilu su bila otvorena. Začula se jaka detonacija, stakla su popucala, pločice i fasada, sve se razletelo! Kako je ranije ispričao, Žarko, otac stradale devojčice utrčao je u kupatilo. Taj p...

Tokom granatiranja užeg područja grada Brčkog (1992-1995) od strane  tzv. Armije BiH i regularne vojske Republike Hrvatske, život je izgubio 21 civil, dok je više od 400 građana zadobilo teške povrede. U tim napadima poginulo je osmoro dece a 44-oro mališana je ranjeno. Mnogi koji su imali tu sreću da prežive, ostali su nažalost doživotni invalidi. Mnoga deca su od posledica granatiranja izgubili vid, sluh a nekima su amputirani čitavi ekstremiteti. Granatiranje je vršeno iz muslimanskih uporišta Vranovača i iz rejona sela Brka, mada je i veliki broj granata lansiran sa područja Republike Hrvatske (iz pravca Gunje i Slavonskog Broda). Granatiranje je bilo neselektivno, gađani su stambeni objekti, trgovi, ulice, pijace, bolnice, crkve i porodilišta. Pripadnicima tzv. Armije BiH i HVO uopšte nije bilo bitno šta i koga gađaju već je jedini cilj bio pobiti što više civila. Ovakav teroristički poduhvat doneo je brojne žrtve, kako srpske tako i hrvatske i bošnjačke nacionalnosti, al...

Prošlo je 20 dugih godina od kako je na vrlo svirep i okrutan način u Kosovskoj Mitrovici ubijena  Elizabeta Hasani, devojčica romske nacionalnosti. Imala je samo pet godina 13. marta 1999. počinjen je jedan od stravičnih zločina nad civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji za koji do danas niko nije odgovarao. Tog tragičnog dana, pripadnici diverzantsko - terorističke OVK aktivirali su eksplozivnu napravu na Zelenoj pijaci, u nekadašnoj ulici Gavrila Principa u Kosovskoj Mitrovici i tom prilikom usmrtili tri civila dok je 42-oje ljudi ranjeno. Eksplozivna naprava velike razorne moći je postavljena ispod jedne od pijačnih tezgi a aktivirana je oko 14:20 (vidi:  http://www.arhiva.srbija.gov.rs/video/kosovoreport1.pdf ) Ovaj zločin je bio pažljivo isplaniran. Ekstremisti su namerno odabrali subotu znajući da je to pijačni dan i da će mnogo naroda biti na ulicama i u kupovini. Tako je nažalost i bilo. Od dejstva eksplozivne naprave na licu mesta je ubijeno troje a tež...

U utorak 12. marta navršava se 26 godina od terorističkog napada tzv. Armije BiH na građane Banje Koviljače. U napadu muslimanskih agresora ubijeno je i ranjeno sedmoro civila a do danas niko nije procesuiran za ovaj strašan čin Tokom 1992. i 1993. muslimanska tzv. Armija BiH vršila je brojne napade na teritoriju Republike Srbije prilikom čega su granatirani civilni objekti - stambene zgrade, trgovi, pijace. Najintenzivniji napadi su se desili tokom januara, februara i marta 1993. kada su muslimanski vojnici neprestano granatarali Bratunac ali i Mali Zvornik, Bajinu Baštu, Loznicu, Ljuboviju prilikom čega je ubijen i ranjen veliki broj civila srpske nacionalnosti.  12. marta 1993. pripadnici tzv. Armije BiH su iz pravca Nezuka, zloglasnog terorističkog uporišta, ispalili nekoliko granata na područje Banje Koviljače (opština Loznica). Granatirane su ulice Maršala Tita i Žikice Jovanovića. Tom prilikom svirepo je ubijena Vera Vukašinović, starica od 80 godina. Vera je inače r...

U dvorištu Osnovne škole "Sveti Sava" u Istočnom Sarajevu u ponedeljak, 11. marta, prigodnim programom biće obеležen Dan sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva Direktor Osnovne škole "Sveti Sava" Danijela Mrda izjavila je Srni da su obeležavanje Dana sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva, kao i kultura sećanja koja se razvija i neguje kod učenika naš dug najmlađim stradalnicima u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu. Ona je istakla da će se 11. mart pamtiti kao datum kada je na taj dan 1995. godine, za vreme primirja, snajperskih hicima oduzet život srpskim djevojčicama Nataši Učur i Milici Lalović koje su se bezbrižno igrale lastiša ispred svoje zgrade, dečije naivno verujući odraslima. "One su bile učenice naše škole, kao i još četiri stradala učenika u ratnom periodu. Najmlađi učenik bio je upisan u prvi razred, a najstarija Dijana Ćosović nije nikada podigla svjedočanstvo o završenom školovanju i ono stoji u prostorijama škole", re...