JABLANIČKI LOGOR SMRTI: SILOVANJA, UBISTVA I SADISTIČKA IŽIVLJAVANJA MUSLIMANSKIH VOJNIKA I DANAS SE PAMTE

Prema popisu iz 1991. u Jablanici je živelo 12 691 stanovnika, od čega 9 099 Bošnjaka, 2 291 Hrvat, 504 Srba, 521 Jugosloven i 216 ostalih. Prema popisu iz 2013. godine u Jablanici je živelo svega 63 Srba a procenjuje se da je ovaj broj danas triput manji. 

Iako malobrojni, Srbi u Jablanici su ipak bili trn u oku komšijama bošnjačke nacionalnosti jer su mesecima pre rata kovani planovi o stvaranju "čiste muslimanske države" gde ne bi bilo mesta za sve ostale narode. Već u proleće i leto 1992. kreće organizovani progon Srba iz Hercegovine i upravo tada su počinjeni prvi zločini nad srpskim stanovništvom u ovoj opštini. 

Srbi iz Jablanice su odvođeni iz svojih domova i zatočeni u logorima Čelebić, Musala, Muzej u Jablanici gde su strahovito mučeni, zlostavljani i ubijani. 

Logor "Muzej u Jablanici" predstavlja jedno od najezivijih lokacija na području Bosne i Hercegovine koje i danas izaziva jezu i strah kako među preživelim logorašima, tako i među običnim svetom. Logor je bio pod upravom Muslimana-Bošnjaka, pripadnika tzv. "Armije BiH" za vreme rata i ovde  počinjeni neki od najstrašnijih zločina od silovanja, mučenja, zlostavljanja do svirepih ubistava. Prema službenim podacima, kroz ovaj logor smrti je prošlo preko 900 zatočenika srpske i hrvatske nacionalnosti, među kojima čak i 60-oro dece. Logor je osnovalo je ratno Predsedništvo opštine Jablanica. Najmlađi logoraš je bila dvomesečna beba. U ovom logoru su dovođeni i srpski i hrvatski civili sa područja opštine Konjic.

Upravo danas 1. marta polaganjem cveća je obeležena 28. godišnjica raspuštanja logora "Muzej" u Jablanici. Predstavnici Srba iz Republike Srpske i Federacije BiH ne učestvuju ni na koji način u obeležavanju stradanja Srba u Jablanici i u logoru "Muzej".

Poslednjih dana ponovo je aktuelizovan pokušaj bošnjačkih veterana, uz podršku njihovih medija, da se patnja logoraša umanji a zločini počinjeni u ovom logoru negiraju i ublaže. Strašna je i bolesna ta relativizacija kojom se predstavnici bošnjačkog naroda služe. Poželjno bi bilo da se već jednom suoče sa zločinima sopstvenog naroda i prođu katarzu kako bi ovo društvo moglo normalno da funkcioniše. Dok god je glorifikacija ratnih zločinaca prisutna na sceni, prosperitet društva nije moguć. 

Sada ćemo se prisetiti potresnog svedočanstva I.J. žene koja je u logoru "Muzej" u Jablanici doživela strahovite torture  i zlostavljanja uključujući čak i silovanje.

- Kad smo ušli u Jablanici, stali smo kod Grantove zgrade.."Grant" je pisalo na zgradi...to je bila pošta bivša..tu su nam rekli: "Iziđite napolje". Tu smo izišli a skupili su se ljudi naokolo i govore: "Ko su ovo, ustaše? Šta ih čuvate mater im ustašku? Koljite ih, šta će vam ustaše? Koljite ih" - uzvikivali su, ništa..onda su nas opet skupili i rekli "Vozite ih za muzej dole". Jedan vojnik, imao je šlem na glavi i bradu, nepoznat došao je i trgnuo mi iz ruku..pitao je šta ti je ovo i kad je trgnuo dekicu vidio je u znoju bebu..sva je bila mokra..i samo me gurno rekavši "Idi tamo, nek te Sinjska gospa čuva". Starija ćerka je tada imala godinu ipo dana, a mlađa ćerka 37 dana. 

Život za ovu ženu je bio dodatno otežan zbog dece koja su zajedno sa njom odvedena u logor. Neuhranjenost  i loši higijenski uslovi su ugrozili život ove mlade majke i novorođene ćerke. - Ja sam nju držala na prsima par puta, ima mlijeka, nema mlijeka, stavim na prsa pa nestane tako mlijeka...onda sam vidjela da joj krv ide na usta..umjesto mlijeka dijete siše krv..

Logorašica je ispričala kako su pretrpljene traume uticale na njen život, kako je nailazila na nerazumevanje i bezosećajnost. Ona je ispričala da je to uticalo i na njen razvod sa suprugom. 

- Sanjala sam da nemam djecu, da ih tražim a ne mogu ih naći..to su bile noćne more koje sam preživljavala. To mi je najteže! Sve sam mogla nekako ali te noćne more da mi je neko oduzeo dijete, da ga ne mogu naći, da ga čujem da plače ali ga ne mogu naći..   

U objektu Muzeja, Mirko Zelenika bio je zatočen četiri meseca.
- Bilo je zlostavljanja, bilo je i umiranja civila od gladi, bilo je odvođenja iz Muzeja i ubojstava.U taj logor su došli najprije zarobljeni iz Grabovice civili, pa onda iz Jablanice. Veći kontigent zarobljenika došao je 28. 7. iz Doljana nakon jednog napada Armije BiH na područje Doljana. To su sve bili civili, žene i djeca. Među tim bilo je 69-oro djece. Najmlađa bila je beba od dva mjeseca, a kasnije, za jedno dva i po mjeseca se rodila još jedna beba. Među tim ljudima bilo je i 80-godišnjaka“.

Imena 17 ubijenih Srba iz Jablanice uklesana su na zajedničkom na spomeniku koji je podignut u Gacku za srpske žrtve sa područja opštine Konjic (1992-1995).