PRESEDAN! SUD BIH STAO NA STRANU SILOVATELJA - OSLOBOĐEN ZA SILOVANJE TRUDNJE SRPKINJE U ZVORNIKU

Silovatelj: Adem Kostjerevac

Dok se Srbima za mnoga nedela sudi vrlo često i bez ikakvih dokaza i svedoka, dotle se muslimanski zločinci masovno oslobađaju iako su njihovi zločini potkrepljeni mnogobrojnim dokazima. Sud BiH sve radi kako bi oslobodio krivice muslimanske vojnike koji su ubijali srpsku decu, silovali žene i devojke srpske nacionalnosti i ubijali nejač. Isto važi i za generale i komandante tzv. Armije BiH koji se oslobađaju, dok se Srbi osuđuju na najviše kazne.

Nedavna presuda za silovanje po kojoj je vojnik VRS osuđen na pet godina robije, pokazala nam je da je Sud doneo odluku na osnovu toga što je poklonio poverenje oštećenoj koja je inače bošnjačke nacionalnosti. 

Kada je reč o  trudnoj Srpkinji koju je danonoćno zlostavljao i silovao Adem Kostjerevac u logoru u Zvorniku, Sud je besramno odlučio da oslobodi krvnika. Iako su postojali svedoci koji su potvrdili sve što je oštećena izrekla, iako su postojali čvrsti dokazi za zločin, iako je oštećena prepoznala svog dželata, sudija Mira Smajlović donela je oslobađajuću presudu. 

Ovo je presedan u okviru suđenja za ratne zločine u BiH. Da silovatelj bude oslobođen?! 

Po njima Srpkinja ne sme i ne može biti silovana, naročito ne od Bošnjaka. Više hiljada žena i devojaka srpske nacionalnosti prošlo je kroz zloglasne logore muslimasnke tzv. Armije BiH gde su silovane, neke čak i više puta. Presuda nema, a vrlo često ni samih optužnica.

Zašto? 

Zato što su žrtve Srpkinje, a počinioci Bošnjaci?

Da li je to naređenja sa vrha vlasti? Da li Bošnjaci kontrolišu rad Suda BiH ?!

To se trebamo zapitati naročito ako znamo da isti taj Sud do danas nije podigao NIJEDNU optužnicu protiv bošnjačkih vojnika i komandanta za silovanja na području srebreničke regije. Stotine žena silovano je po svojim kućama i u Bjelovcu, i u Skelanima, u Zagonima, Krnićima, Baljkovici, Cerskoj, Srebrenici, Potočarima ali pravosudne institucije ne žele čak ni da formiraju predmete protiv počinilaca a kamoli da ih procesuiraju. Čeka se da svedoci pomru i da predmeti zastare. Valjda je glavna naredba da bošnjački silovatelji ostanu nekažnjeni.

Oni najverovatnije imaju naređenje da uopšte ne formiraju predmete za masakre u Fakovićima, Bjelovcu, Brežanima, Lozničkoj Rijeci, Skelanima, Zagonima, Krnjićima, Podravanju i ostalim srebreničkim selima gde su silovane žene i devojke, gde su monstruozno ubijani stari i nepokretni, gde su likvidirana deca srpske nacionalnosti. 

Oštećena A. O. čeka 25 godina da njen silovatelj i ubica njenog nerođenog deteta, mučitelj i krvnik, bude osuđen i procesuiran i sada kada je došlo vreme za to, sudija odbacuje presudu. 

Hoće li krvnik dobiti Zlatnog ljiljana kao i ostale ubice dece i silovatelji? Hoće li dobiti orden ili ministarsku fotelju? Ostaje nam da vidimo!

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić kaže da je u pitanju neviđen presedan u radu Suda BiH.

- Nikada do sada se nije desilo tako nešto, ali iz ponašanja sudskog vijeća tokom postupka moglo se vidjeti da traže način da optuženog oslobode odgovornosti. Žena koju je Kostjerevac silovao tokom postupka je pozivana dva puta da daje iskaz i prisjeća se trauma kroz koje je prošla. Kada su poslije njenog šokantnog svjedočenja vidjeli da ne mogu da ga oslobode odgovornosti, odlučili su da to urade iz proceduralnih razloga - kaže Kojić.

On ističe da je to nečuveno i neviđeno do sada da sudsko vijeće praktično na kraju krivičnog postupka ustanovi da optužnica nije validna.

- Zašto sud nije vratio optužnicu na doradu, ako smatra da je nepotpuna ili nevaljana. Zato što nije imao argumenata za to, jer nisu tačne tvrdnje da od optuženog izjava nije uzeta u skladu sa zakonom. Zar neko odavde treba da određuje kako će agenti FBI saslušati osumnjičenog u skladu sa pravilima međunarodne pravne pomoći - pita Kojić.

"TRUDNU SU ME SILOVALI I DANONOĆNO TUKLI"

A. O. (62) preživela je tokom rata stravične torture i muke u muslimanskim logorima u Vlasenici, Zvorniku i Srebrenici. Ova žena je žrtva višestrukog silovanja, zlostavljanja i torure. A. O. je rođena 1956-e godine u Zvorniku. Ova žena je zarobljena tokom 1992. samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti nakon čega je odvedena u muslimanski logor u selu Cerska kod Vlasenice a zatim u logoru u Zvorniku. 

Tamo je prošla pakao logora koji su držali pripadnici muslimanske TO. Reč je, zapravo o podrumu jedne privatne kuće koja se nalazila nedaleko od komande TO Bajrići. A.O. je tu bila zatočena od 18. septembra do 4. oktobra 1992., a za to vreme bila je silovana više puta, čak i uprkos tome što je komandi TO Bajrići bilo poznato da je u trećem mesecu trudnoće. Za silovanje ove Srpkinje direktno se sumnjiči Adem Kostjerevac iz zvorničkog sela Jošanica, koji je juče nagrađen slobodom za svoje nedelo. Usled silovanja, A.O. je imala pobačaj a prilikom njega nije joj pružena medicinska pomoć, iako je imala obilno krvarenje. Krvarenje je zaustavila tek uz pomoć nekih krpa koje joj je donela jedna meštanka muslimanka. Ona je takođe izvesni period zarobljeništva provela i u logoru u Srebrenici koji je bio pod direktnom komandom Nasera Orića. Ovde je proživela stašne torture i mučenja.

Ova hrabra žena je ispričala kako je uhapšena 17. septembra 1992. godine u Novom Selu kod Zvornika, da bi potom prvo bila odvedena u selo Bajriće i tamo zatočena, a onda “4. ili 5 oktobra” dovedena u logor. - Kad su me doveli u logor tu su me pljuvali i tukli. U Bajrićima su mi dali dimije i rekli da mi je ime Fata, te me odveli u samicu. Rekli su mi da ću postati muslimanka i da ću im roditi Aliju. Policajac Adem Kosterovac me je silovao i ubio moje još nerođeno dijete. Bila sam trudna. Iživljavali su se na meni”, kazala je tokom suđenja Hodžiću 2008. i zatražila od tužiteljice da je prestane ispitivati, rekavši da želi što pre otići kući.

Ona je o svojoj tragičnoj sudbini javno svedočila i u jednom dokumentarnom filmu. "Teško mi je i bolno. Tukli su me svakodnevno. Imala sam nebrojano mnogo rana i povreda. Šutirali su me u stomak. Jednom su me toliko dugo tukli i iživljavali se na meni da sam počela da plačem i vrištim na sav glas."  - ispričala je ova hrabra žena. 

Nju je u logoru često ispitivao Dževad Demirović zvani Gumeni. Za vreme jednog ispitivanja Demirović je udarao njenom glavom o drveno kolje zbog čega je zadobila više povreda u predelu glave. 

Kraj njenim mukama nije se nazirao ni kada je 10. oktobra prebačena u logor u Rovašima. Prema svedočenjima preživelih zatočenika, tu ženu je jedan od stražara jednom prilikom ošamario i udario nogom u stomak usled čega je izgubila svest. "Svi zatočenici su svakodnevno tučeni, a najviše je tučen ranjeni Branko Sekulić, i od stražara i od drugih pripadnika muslimanske nacionalnosti koja su mogla bez problema ući u logor. Stražar Vejiz (Muje) Bjelić kasno noću više puta je izvodio A.O. i silovao je, prijeteći joj da to ne sme nikome reći inače će biti likvidirana“, svedočio je jedan od zatočenika u Cerskoj. Dana 26.1.1993. iz tog logora zamenik komandanta oružanih snaga TO Srebrenica Zulfo Tursunović preuzeo je petoro zatočenika i sa svojim vojnicima lično ih sproveo u zatvor-logor u zgradi policijske stanice Srebrenica, a potom u zgradu bivše TO Srebrenica iza zgrade Osnovnog suda. U navedenom logoru bilo je još zatočenika koji nisu imali ništa bolje uslove nego što su postojali u Rovašima. Naprotiv. Prema njihovom svedočenju od posledica torture u logoru u Srebrenici umrli su zatočenici koji su tu dovedeni iz Rovaša: Jakov Đokić, Branko Sekulić i maloletni Dragan Ilić. Do razmene u martu 1993. godine preživeli su samo Rado Pejić i A.O.

A.O. je takođe bila zatvorena i logoru u Srebrenici gde je bila svedok stravičnih tortura i mučenja. Bila je zatvorena sa velikim brojem žena srpske nacionalnosti. One su u srebreničkom logoru šamarane, mučene, zlostavljane...Prema njenim rečima, muslimani su ih psihički i fizički zlostavljali a dobro je upamtila maltretiranje starice Dostane kojoj su muslimani ubili muža i sina a nju zarobili. Starica je od tortura preminula par godina kasnije. Stavljali su joj nož pod grlo, vređali je svakakvim imenima i pretili joj da će je zaklati. U posebnom delu su bili zatvoreni muškarci i maloletnici koji su mučeni i maltretirani na najstrašnije načine  a mnogi od njih su u tom logoru i ubijeni. 

U srebreničkom logoru je bilo zatvoreno i više od 30 dece a najmlađi logoraš je bio Nemanja Filipović, star svega sedam meseci.