SUROVO UBISTVO SRPSKE DEVOJKE RADE /19/ U POTOČARIMA I DALJE BEZ KAZNE!

Tokom muslimanske agresije, u periodu od 1992. do 1995. na području srebreničke regije svirepo je ubijeno 3267 lica srpske nacionalnosti, među kojima i 72-oje dece. Za zločine nad srpskim civilima do danas niko nije odgovarao

Rada Mlađenović je bila učenica, vredna i skromna devojka. Živela je sa porodicom u Dugom Polju nadomak Potočara (opština Srebrenica). Život u Dugom Polju je početkom 1992. postao nesnošljiv i težak za Srbe budući da su ovde od samog početka rata bili skoncentrisani neprijateljski vojnici, tu su bile baze i razni muslimanski štabovi. Upravo iz Potočara su kretali svi napadi na srpska sela prilikom čega su ubijani mnogi meštani. Atmosfera je posebno postala uzavrela i vrlo neprijatna kada su 20. aprila 1992. naoružani muslimanski vojnici iz Potočara iz zasede ubili mladića Ljubu Stjepanovića koji se vraćao kući. Neki Srbi su se u strahu iselili iz svojih kuća, a drugi su ostali verujući da im niko neće nauditi.

Na crnom spisku srebreničkih žrtava nalazi se i ime devojčice Rade Mlađenović. Rada je imala samo devetnaest godina kada je na svirep i podmukao način ubijena 13. juna 1992. na svom kućnom pragu u mestu Dugo Polje, nadomak Potočara u opštini Srebrenica.

Tog 13. juna 1992. grupa naoružanih muslimanskih ekstremista iz Potočara izvršila je napad na ovo nebranjeno selo. Rada je tom prilikom usmrćena hicima iz vatrenog oružja a od zadobijenih povreda je preminula na licu mesta. Konstatovana joj je prostrelna rana što je i opisano u knjizi "Mrtvi vječna opomena živima" autora Zorana Stankovića i Miroslava Jankovića. Za ovaj zločin do danas niko nije odgovarao niti je procesuiran. Štaviše, u Potočarima je otvoren memorijalni centar gde su ukopani poginuli bošnjački civili i vojnici - pripadnici tzv. Armije BiH koji su stradali u julu 1995. dok je porodicama ubijenih Srba zabranjeno da obeleže svoja stratišta. 

U POTOČARIMA JE FORMIRAN I ZLOGLASNI LOGOR 

 Potočari su muslimansko selo, inače jedno od najvećih vojnih uporišta muslimanske vojske gde su tokom 1992. počinjeni stravični zločini nad srpskim stanovništvom. Ovo je ujedno i rodno mesto Nasera Orića pa ne treba čuditi što su baš ovde bile skoncentrisane vojne snage. U objektu "Pilićarnik" u Potočarima je početkom maja 1992. formiran zloglasni logor gde su dovođeni zarobljeni srpski civili: žene, starci i deca. Ovde su vršena silovanja, zlostavljanja, mučenja i ritualna ubistva zarobljenih Srba a posmrtni ostaci mnogih ni do danas nisu pronađeni. Procenjuje se da kroz logor prošlo između 60 i 100 Srba, u ovom selu, bilo u logorima ili u kućama ubijeno je najmanje dvadeset Srba. Ovaj broj nije konačan budući da posmrtni ostaci mnogih civila i zarobljenika do danas nisu pronađeni te se mesto njihovog stradanja ne može precizno utvrditi. Po nekim informacijama, logor je funkcionisao sve do jula 1995. godine i do akcije "Krivaja 95".

Među ubijenima je bio i učitelj Božidar Kovačić a prema podacima iz knjige "Planirani haos" autora Ibrana Mustafića, ovde su dovedeni pa streljani civili Branko Stjepanović (42) i njegova majka Anđelija (75) čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni. 

Na mestu nekadašnjeg logora za Srbe ne postoji nikakvo spomen obeležje. Udruženje "Istočna Alternativa" na čelu sa Vojinom Pavlovićem, istaknutim borcem za pravdu i istinu, pokušali su nekoliko puta da posete ovo veliko stratište Srba i podsete na nekažnjene zločine ali im policija to nije dozvolila budući da su se tamošnji Bošnjaci organizovali da prave nerede. Istovremeno, muslimanska udruženja nesmetano već godinama posećuju Kravicu, srpsko selo koje su srebrenički muslimani spalili na Božić 1993. pobivši tom prilikom 49 civila od 4 do 89 godina. Rukovodstvo grada Srebrenice ima zadatak da među značajne datume koje se tiču obeležavanja stradanja srpskog naroda uvrste i jedan dan kada bi se sećali ubijenih i zlostavljanih Srba u Potočarima. U novoizgrađenoj crkvi trebalo bi postaviti spomen obeležje u znak sećanja na ubijene, mučene i zlostavljane Srbe koji bi služio kao opomena svim mlađim generacije kako se zlo više nikada i nikome ne bi ponovilo.

Izvor: Zoran Stanković i Miroslav Janković - "Mrtvi vječna opomena živima"