BUGOJNO: JOSIPA (17) ZAROBLJENA, STRAHOVITO MUČENA PA OKRUTNO UBIJENA! ZLOČIN MUSLIMANSKE ARMIJE I DALJE BEZ KAZNE!
Na području Bugojna muslimanske snage su počinile niz ratnih zločina. Varoš i okolna sela su etnički očišćena, najpre od srpskog stanovništva još u proleće i leto 1992. a potom i od hrvatskog stanovništva u leto 1993. godine. U gradu su formirani logori gde su vršena mučenja, zlostavljanja i sadistička mučenja a zabeleženo je i desetak slučajeva silovanja srpskih žena.
Kao što je rečeno nasilje u Bugojnu je imalo dva talasa. Drugi talas se odvio u leto 1993. godine, a 19. i 20. juli su ostali upamćeni kao najtragični dani po Hrvate i preostale Srbe. Likvidacije su vršene od jutra do mraka, ubijana su deca, žene, stari, nemoćni, bolesni, ratni zarobljenici...tela mnogih žrtava su nađena u masovnim i pojedinačnim grobnicama u godinama nakon rata a mnogi građani se vode i danas kao nestali.
Мeđu petnaestoro ubijene dece u Bugojnu je i Josipa Visković, devojčica od 16 ipo godina. Josipa, ćerka Dragutina Viskovića, rođena je 20.07.1976. u selu Gaj (opština Bugojno) gde je živela sa članovima svoje porodice. Tog vrelog letnjeg dana proslavila je svoj 17-i rođendan. Samo što se ova proslava znatno razlikovala od prethodnih. Slavljeničku tortu i druženje sa prijateljima i rodbinom zamenili su strah i neizvesnost. U Josipino selo upali su naoružani muslimanski vojnici. Došli su kao nezvani gosti naoružani automatskim puškama, noževima, sabljama ali najopasnije oružje bila je neskrivena mržnja koju su agresori pokazivali. Josipa je zarobljena od strane muslimanskih vojnika i bila je izložena strašnoj psiho-fizičkoj torturi. Devojčica kojoj je najveća greška bila to što se drugačije zvala i što se molila drugom Bogu, prošla je stravične muke. Zločinci su je maltretirali i vodili od jedne do druge bošnjačke kuće, tražili su od nje razne sumanute informacije koje dete nije umelo da im da. Na njene molbe da joj poštede život, nisu se obazirali.
Uveliko su gorele već sve okolne kuće, muslimanski vojnici su išli od kuće do kuće, pljačkali, otimali, rušili. Koga god bi od civila zatekli odmah su ubijali, ne pitajući čak ni za ime. Devojčicin strah i suze prekinuo je zlokobni rafal. Zlikovci okovani bezumnom mržnjom, ti borci za džihad i čistu islamsku državu ispunili su svoje naređenje - ubili su nedužnu devojčicu samo zato što je Hrvatica. Zlokobni metak prekinuo je 22. jula 1993. jedan mladi život i to samo dva dana nakon što je proslavila 17-i rođendan. Pripadnici tzv. Armije BiH bez trunke kajanja i sažaljenja samo su nastavili dalje sa paljevinom i pljačkanjem, kao da se ništa nije desilo.
I zaista Sud BiH je potvrdio svojim nečinjenjem da se ništa nije desilo. Ubice su 28 godina na slobodi, uživaju sva prava i privilegije ovog društva. Za surovo ubistvo nedužne devojčice nikada niko nije procesuiran. Tih dana ubijeno je ukupno petoro Viskovića. Najstariji Ivo imao je 87 godina, bio je slabovid i gotovo nepokretan. Muslimanski vojnici su ga pretukli a potom živog zapalili u njegovoj porodičnoj kući. Privremeno je pokopan u vrtu, a posle prenesen u grob na Bristovima.
Podaci pokazuju kako su pripadnici muslimanske vojske ubili preko 300 Hrvata i Srba na području Bugojna. Srpski civili su takođe iskusili ratne strahote. Zatirani su sekirama i maljevima samo zbog drugačijeg imena, i to najčešće od komšija Muslimana sa kojima su godinama pre rata živeli u miru. Tog proleća i leta, agresori su pobili nekoliko desetina Srba, koji su želeli da ostanu da žive u svom gradu. Jedne su zaklali, druge vezane za traktor vukli kroz grad, treće žive spalili kraj potoka u Čipuljiću. Civil Jovo (Petra) Raduljičić ubijen je na Karalinki, Čipuljić, 26. maja 1992. Pokušao je da sa tog uzvišenja iznad Čipuljića izvuče telo svog komšije Relje Lukića, takođe civila, koji je ubijen tog dana. Iako je pre toga bilo dogovoreno primirje, muslimani su pucali na Jovu i ubili ga.
Civil Ljubomir Čivčić, star oko 53 godine, čija se porodica u Bugojno doselila iz sela Ravnog, opština Kupres, živ je zapaljen u svojoj kući. U selu Vesela, nadomak Bugojna, u leto 1992. komšije muslimani zaklali su bračni par Milana i Grozdu Krstić. Supružnici su imali oko 62 godine. Dva meseca nakon što su u Čipuljiću gorele srpske kuće i živi ljudi, počinjen je težak zločin nad srpskim civilima u Potočanima. Potočani su bili malo srpsko selo, u kojem su do rata živela 44 stanovnika. Kada je počeo rat, bili su lojalni lokalnim vlastima. Međutim, muslimani su 14. avgusta 1992. upali u selo i bukvalno ga razorili. Sva stoka je oterana iz sela. Opljačkane su i sve poljoprivredne mašine, tehnika, pokućstvo, posteljina...
Mara (Dane) Lugonja (56), koja je u Bugojno doselila iz Vukovska kod Kupresa, je zaklana ispred svoje kuće. Na isti način, posle mučenja, u dvorištima svojih domova, noževima i sekirama su masakrirani Bosa (Alekse) Čavić (68), Boro (Vidosava) Čavić (54), Ljubomir (Ljube) Čavić (82), Jelena (Milana) Čavić (69) i Radojka (Stanka) Prgomelja (50).
Dušan Čavić je živeo u Bugojnu, odakle je 15. avgusta došao u svoje Potočane, da poseti stare roditelje. Evo kako je istražnim organima opisao prizor koji je zatekao:
- Otac Ljubo zaklan. Moja majka Bosa zaklana. Jelena Čavić zaklana. Kraj nje Prgomelja Radojka i Mara Lugonja...Sve je to poklano. Oči im naživo izvađene. Moj otac je zaklan nožem ispod vrata, a na grudima mu urezan krst. Žene razderane, veš im pokidan, vidi se da su silovane. Mojoj majci Bosi i Jeleni Čavić bile su odsječene ruke po laktovima. Ruke pored njih bačene. Radojki su odsekli nogu i ostavili je pored izmasakriranog tela. Dojka joj odsečena i tu bačena. Jedva sam izganjao od muslimanskih vlasti da ih sahranim...U šumi je pet dana ranije ubijen Miloš Čavić, ali njega niko nikad nije sahranio...Masakr su izvršili muslimani komšije, 14. avgusta 1992. godine. To su uradila šestorica iz sela Glavica, a među njima je bio i Zijo Bajrić, koji je sa mojom kćerkom išao u školu. Bio je sa njima i neki Erić, jedan Duraković, jedan Ćorina, jedan iz porodice Rizvana...Kad sam sagledao porodičnu nesreću, odmah sam odjurio u komandu TO u Bugojnu. Jedan musliman Duvnjak mi reče: - Šta si to uveličao, kao da je to nešto.
Natalija Živanić (81), rodom iz Vukovska kod Kupresa, živela je sa svojom porodicom u Bugojnu. U junu 1992. odvedena je iz svog doma u kuću u Novom naselju, koju su muslimani bili pretvorili u logor. Ubijena je na nepoznatom mestu. Natalijin sin Vojislav, koji se vratio da živi u Bugojnu, još uvek uzalud pokušava da pronađe njene posmrtne ostatke. Mile Jovanović, zvani Akun, zaklan je u porodičnoj kući, koja se nalazi nedaleko od restorana „Gurman“, zajedno sa svojom suprugom Anđom.
Slobodan Luketa (46) je rođen u Krekovima kod Nevesinja, a živeo je u Bugojnu. U napadu muslimanske vojske 16. marta 1994. ranjen je i zarobljen na Šipinom mostu, iznad Prusca. Nakon što su ga sveli u Bugojno, muslimani su ga izložili na pijaci, kao zarobljenog „četnika“. Dok su ga mučili, u jednom trenutku mu je prišao jedan muškarac i ubio ga iz pištolja.
Bivši i ja smo prekinuli prije godinu i 2 mjeseca, a ja sam bila u šestom mjesecu trudnoće. Oboje se volimo i to je za mene bio šok i stvarno mi je slomilo srce. Pokušao sam ga nazvati i obje su linije bile prekinute. Pokušao sam doći do njega na društvenim mrežama, ali me maknuo s njih. Pokušala sam doći do njegovih roditelja i oni su mi rekli da je njihov sin rekao da me ne voli i da me ne želi vidjeti i da ne znaju što nije u redu. Svaki dan sam plakala i plakala jer sam ga jako voljela. Dok nisam rodila i beba nije imala godinu dana, nisam mogla vratiti svoju ljubav. Opet sam bio zbunjen. Ne znam što da radim, a ostala sam i bez posla i nemam novca za brigu o bebi. Bio sam jadan u životu pa sam zaplakao sestri i rekao joj svoj problem i rekao da zna za moćnu čaroliju bačenu dr apatu koja joj pomaže kad nije mogla zatrudnjeti. Kontaktirala sam ga putem e-pošte i rekao je da će mi pomoći i rekao mi je da je žena stavila urok na mog muža i rekla da će mi pomoći da razbijem čaroliju kako bi mi se moj muž zauvijek vratio i da će biti moj. Bilo mi je veliko iznenađenje što se dogodilo sve što je rekao. Muž mi se odmah vratio i rekao mi da mu oprostim. Puno hvala ovom moćnom i istinskom čarobnjaku. Molim se da će dugo živjeti i raditi više od svog prekrasnog djela. Ako imate problem koji vas muči u životu, obratite se ovom moćnom igraču čarolija! On ti može pomoći. Neće vas iznevjeriti, možete ga dobiti putem gmail adrese: dralaba3000@gmail.com ili ga možete dobiti putem njegovog vibera/whatsappa: +1(425) 477-2744
ОдговориИзбриши