Suzana Pravica je civilna žrtva građanskog rata koji je vođen u periodu od 1992. do 1995. godine. Rođena je 30.04.1976 u Trebinju gde je i provela najveći deo svog detinjstva. Na spisku srpskih žrtava koji je nedavno objavio Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica njeno ime je zavedeno pod brojem 2349. Njeno ime isti centar uneo je i u knjigu posvećenu ubijenoj i nestaloj deci - žrtvama rata u Bosni i Hercegovini 1991-1996.
Suzana je prisilno nestala 15. decembra 1993. na području Mostara, koji je u to vreme bio podeljen grad. Potvrđuju to i srpski i bošnjački podaci. Po nekim informacijama nestanak se desio na teritoriji grada koji su kontrolisale muslimanske snage (pripadnici tzv. Armije BIH). Od tog dana se vodi kao nestalo lice i njena sudbina još uvek nije razjašnjena.
U trenutku prisilnog nestanka imala je samo 17 godina.
Na području njenog rodnog Trebinja poginulo je 334 građana srpske nacionalnosti, dok je u Mostaru ubijeno 480 Srba. Neposredno nakon rata, više od tri stotine srpskih civila nalazilo se na listi nestalih. Protekle dve ipo decenije, posmrtni ostaci ubijenih Srba širom Hercegovine su nalaženi po jamama, masovnim grobnicama a tela mnogih civila je izbacila i sama Neretva.
U Trebinju je pre neku godinu svečano otvorena spomen soba u znak sećanja na poginule srpske vojnike ali ne i civilne žrtve. Za srpske žrtve stradale u Mostaru još uvek nema ni spomen obeležja, a kamoli spomen sobe. Tako je i sećanje na Suzanu i sve ostale žrtve rata prepušteno zaboravu...
Srbi stradaju za redom tri puta.Pobjedom Rusije biće stavljena tačka na naša stradanja,ali se moramo međusobno očistiti i preispitati jer je mnogo bilo Pridvorica i izdajnika.
ОдговориИзбриши