Zahvaljujući Ratku Mladiću i hrabrim borcima Vojske Republike Srpske, srpski narod Podrinja danas živi u miru i slobodi. Ratko Mladić je sprečio strašne pokolje srebreničkih muslimana i odbranio naša vekovna ognjišta.
Uprkos brojnim pokušajima muslimana i domaćih izdajnika da herojska dela generala Ratka Mladića predstave kao "nečovečna" i "zločinačka", moramo istaći činjenicu da su upravo zahvaljujući Ratku Mladiću mir i sloboda stigli u Podrinje. Od aprila 1992. muslimanski ekstremisti su neprestano sejali strah među stanovništvom širom cele Bosne i Hercegovine a naročito među srpskim stanovništvom u srebreničkoj regiji. Upravo tog aprila 1992. muslimanski ekstremisti započeli su svoj krvavi pir ubijajući nevino civilno stanovništvo. Njihov jedini cilj je bio da se celokupan prostor Podrinja etnički očisti od Srba. Upravo na toj ideji se temeljila i islamska deklaracija po kojoj je trebalo urediti celokupnu Bosnu i Hercegovinu. Prema toj deklaraciji za Srbe nije bilo mesta u Bosni i Hercegovini!
Te 1992. pripadnici 28. divizije tzv. armije BiH pod komandom Nasera Orića, neprestano su vršili napade na srpska sela i činili brojne masovne zločine nad civilima srpske nacionalnosti. Iz gradskog naselja Srebrenice je još početkom arpila 1992. proterano celokupno srpsko stanovništvo a svega tridesetak Srba i nemuslimana je ostalo u gradu. Od njih trideset, preživela je samo jedna senilna starica. Većina Srba je pronašla privremeni smeštaj u Bratuncu i okolnim srebreničkim sela i zaseocima. Međutim, ni ovde nisu bili bezbedni!
Muslimanske snage su nebrojano puta napadale srpska sela i masakrirale stanovništvo. Nemilosrdno su ubijali decu, žene i starce srpske nacionalnosti. Više od 150 sela i zaselaka je do temelja spaljeno, na hiljade kuća i objekata je porušeno a više desetina pravoslavnih crkvi i grobalja je demolirano, oštećeno i sravnjeno sa zemljom.
Zahvaljujući herojima i braniocima otadžbine, srpečeni su i zaustavljeni još veći zločini muslimanskih terorista. General Ratko Mladić uspešno je odbranio srpski narod i pobedio zločince. I dok su srpski heroji ratovali protiv muslimanskih vojnika, isti ti muslimanski vojnici su snagu trenirali na srpskim civilima. Stotine žena i devojčica srpske nacionalnosti je prebijano, mučeno, silovano i ubijano na području srebreničke regije. Muslimani su se služili brojnim ritualnim ubistvima poput razapinjanja na krst kakvu je sudbinu doživeo Vidoje Lazić ili nabijanjem na kolac. Još jedan primer monstruznih zločina je ubistvo Rada Kukolja koji je živ ispečen na ražnju. Mileva Dimitrić je zaklana pa isečena na komade a Soka Vujić je probodena vilama. Čak 45 Srba je nakon ubijanja bilo obezglavljeno. Ceo balkan zgrozilo je i svirepo ubistvo trudnice Ljiljane Ilić iz Bratunačkog sela Gornji Magašići. Nju su srebrenički muslimani masakrirali u šestom mesecu trudnoće. Nepokretna starica Dostana Lazić i njena slepa ćerka Krstina su mučene a potom žive zapaljene u svojoj kući u selu Krnjići. Ovakvih tragičnih priča ima na hiljade.
Rezultat muslimanskog genocida bilo je 3267 ubijenih a više od 5200 ranjenih. Među ubijenima je i 308 žena i 67 dece. Njihova jedina krivica je bila njihova verska i nacionalna pripadnost. To im komšije muslimani nisu mogli oprostiti!
Muslimani iz Srebrenice su pune tri godine granatirale Bratunac i okolna bratunačka i srebrenička sela koja su imala srpsku većinu. Od ovih granata je stradalo 80 civila, i Srba i Bošnjaka. Među poginulima je i veliki broj dece. Granatirana je u više navrata i teritorija Republike Srbije (Bajina Bašta) usled čega je život izgubilo 15 civila, dok ih je ranjeno više od 40.
Sva ova monstruoznost i načini na koje su ubijani srpski civili jasno nam govore da muslimanski vojnici nisu štedeli baš nikoga! Ubijali su sa jednakim elanom i borce VRS i civile i nevinu decu. Jedini cilj je bio uništiti sve što je srpsko!
Da nije bilo Ratka Mladića i hrabrih boraca VRS, danas bi broj srpskih žrtava bilo deset puta veći! Na svu sreću, hrabri i časni srpski borci su oslobodili Podrinje od okupatora i agresora i spasili civilno stanovništvo od nestanka! Osim vojnih i ratnih uspeha, srpski obilići su pokazali i svoju humanu stranu. Hiljade muslimanskih žena, staraca i dece je evakuisano iz ratom zahvaćenih područja! Odvedeni su na sigurna mesta gde im je ukazana sva medicinska i humanitarna pomoć. Mnogi su smeštaj pronašli i u brojnim kolektivnim centrima širom Republike Srbije.
General Ratko Mladić jednom prilikom je izjavio "Ja nisam išao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samo branim svoj narod. Bosansko-hercegovački muslimani bi trebalo da shvate da su ONI to cepanje zemlje suprotno Ustavu BiH, to uništavanje i ubijanje, hteli i započeli. Šta sam ja mogao da radim? Da li sam trebao mirno da ostavim da ubijaju moj narod, kao što se to dešavalo u 1941. godini?Ja sam treća generacija Srba koji nisu upamtili svoje očeve pošto su oni poginuli u ratovima, dok su njihovi sinovi bili još sasvim mali.Mi nismo hteli rat. "
Zahvaljujući generalu Ratku Mladiću srpski narod danas živi u miru i slobodi i u Srebrenici i u Bratuncu, Vlasenici, Milićima, Zvorniku bez straha da će im muslimanski ekstremisti ponovo rušiti domove, paliti ognjišta, silovati, mučiti i ubijati. I naša deca su danas bezbednija i spokojnija! Oni koji su granatirali Bratunac, Zvornik i srebrenička sela daleko su i više neće moći da nas ubijaju i proteruju! Pravoslavna zvona i danas ponosno zvone širom celog Podrinja a srpski narod sa zadovoljstvom i ponosom pamti dane herojske odbrane i oslobođenja.
Izvor: Milivoje Ivanisevic: Hronika naseg groblja
The Balkans chronicles: Ratko Mladić: Ja sam samo branio svoj narod
Uprkos brojnim pokušajima muslimana i domaćih izdajnika da herojska dela generala Ratka Mladića predstave kao "nečovečna" i "zločinačka", moramo istaći činjenicu da su upravo zahvaljujući Ratku Mladiću mir i sloboda stigli u Podrinje. Od aprila 1992. muslimanski ekstremisti su neprestano sejali strah među stanovništvom širom cele Bosne i Hercegovine a naročito među srpskim stanovništvom u srebreničkoj regiji. Upravo tog aprila 1992. muslimanski ekstremisti započeli su svoj krvavi pir ubijajući nevino civilno stanovništvo. Njihov jedini cilj je bio da se celokupan prostor Podrinja etnički očisti od Srba. Upravo na toj ideji se temeljila i islamska deklaracija po kojoj je trebalo urediti celokupnu Bosnu i Hercegovinu. Prema toj deklaraciji za Srbe nije bilo mesta u Bosni i Hercegovini!
Te 1992. pripadnici 28. divizije tzv. armije BiH pod komandom Nasera Orića, neprestano su vršili napade na srpska sela i činili brojne masovne zločine nad civilima srpske nacionalnosti. Iz gradskog naselja Srebrenice je još početkom arpila 1992. proterano celokupno srpsko stanovništvo a svega tridesetak Srba i nemuslimana je ostalo u gradu. Od njih trideset, preživela je samo jedna senilna starica. Većina Srba je pronašla privremeni smeštaj u Bratuncu i okolnim srebreničkim sela i zaseocima. Međutim, ni ovde nisu bili bezbedni!
Muslimanske snage su nebrojano puta napadale srpska sela i masakrirale stanovništvo. Nemilosrdno su ubijali decu, žene i starce srpske nacionalnosti. Više od 150 sela i zaselaka je do temelja spaljeno, na hiljade kuća i objekata je porušeno a više desetina pravoslavnih crkvi i grobalja je demolirano, oštećeno i sravnjeno sa zemljom.
Zahvaljujući herojima i braniocima otadžbine, srpečeni su i zaustavljeni još veći zločini muslimanskih terorista. General Ratko Mladić uspešno je odbranio srpski narod i pobedio zločince. I dok su srpski heroji ratovali protiv muslimanskih vojnika, isti ti muslimanski vojnici su snagu trenirali na srpskim civilima. Stotine žena i devojčica srpske nacionalnosti je prebijano, mučeno, silovano i ubijano na području srebreničke regije. Muslimani su se služili brojnim ritualnim ubistvima poput razapinjanja na krst kakvu je sudbinu doživeo Vidoje Lazić ili nabijanjem na kolac. Još jedan primer monstruznih zločina je ubistvo Rada Kukolja koji je živ ispečen na ražnju. Mileva Dimitrić je zaklana pa isečena na komade a Soka Vujić je probodena vilama. Čak 45 Srba je nakon ubijanja bilo obezglavljeno. Ceo balkan zgrozilo je i svirepo ubistvo trudnice Ljiljane Ilić iz Bratunačkog sela Gornji Magašići. Nju su srebrenički muslimani masakrirali u šestom mesecu trudnoće. Nepokretna starica Dostana Lazić i njena slepa ćerka Krstina su mučene a potom žive zapaljene u svojoj kući u selu Krnjići. Ovakvih tragičnih priča ima na hiljade.
Rezultat muslimanskog genocida bilo je 3267 ubijenih a više od 5200 ranjenih. Među ubijenima je i 308 žena i 67 dece. Njihova jedina krivica je bila njihova verska i nacionalna pripadnost. To im komšije muslimani nisu mogli oprostiti!
Muslimani iz Srebrenice su pune tri godine granatirale Bratunac i okolna bratunačka i srebrenička sela koja su imala srpsku većinu. Od ovih granata je stradalo 80 civila, i Srba i Bošnjaka. Među poginulima je i veliki broj dece. Granatirana je u više navrata i teritorija Republike Srbije (Bajina Bašta) usled čega je život izgubilo 15 civila, dok ih je ranjeno više od 40.
Sva ova monstruoznost i načini na koje su ubijani srpski civili jasno nam govore da muslimanski vojnici nisu štedeli baš nikoga! Ubijali su sa jednakim elanom i borce VRS i civile i nevinu decu. Jedini cilj je bio uništiti sve što je srpsko!
Da nije bilo Ratka Mladića i hrabrih boraca VRS, danas bi broj srpskih žrtava bilo deset puta veći! Na svu sreću, hrabri i časni srpski borci su oslobodili Podrinje od okupatora i agresora i spasili civilno stanovništvo od nestanka! Osim vojnih i ratnih uspeha, srpski obilići su pokazali i svoju humanu stranu. Hiljade muslimanskih žena, staraca i dece je evakuisano iz ratom zahvaćenih područja! Odvedeni su na sigurna mesta gde im je ukazana sva medicinska i humanitarna pomoć. Mnogi su smeštaj pronašli i u brojnim kolektivnim centrima širom Republike Srbije.
General Ratko Mladić jednom prilikom je izjavio "Ja nisam išao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samo branim svoj narod. Bosansko-hercegovački muslimani bi trebalo da shvate da su ONI to cepanje zemlje suprotno Ustavu BiH, to uništavanje i ubijanje, hteli i započeli. Šta sam ja mogao da radim? Da li sam trebao mirno da ostavim da ubijaju moj narod, kao što se to dešavalo u 1941. godini?Ja sam treća generacija Srba koji nisu upamtili svoje očeve pošto su oni poginuli u ratovima, dok su njihovi sinovi bili još sasvim mali.Mi nismo hteli rat. "
Zahvaljujući generalu Ratku Mladiću srpski narod danas živi u miru i slobodi i u Srebrenici i u Bratuncu, Vlasenici, Milićima, Zvorniku bez straha da će im muslimanski ekstremisti ponovo rušiti domove, paliti ognjišta, silovati, mučiti i ubijati. I naša deca su danas bezbednija i spokojnija! Oni koji su granatirali Bratunac, Zvornik i srebrenička sela daleko su i više neće moći da nas ubijaju i proteruju! Pravoslavna zvona i danas ponosno zvone širom celog Podrinja a srpski narod sa zadovoljstvom i ponosom pamti dane herojske odbrane i oslobođenja.
Izvor: Milivoje Ivanisevic: Hronika naseg groblja
The Balkans chronicles: Ratko Mladić: Ja sam samo branio svoj narod
Коментари
Постави коментар