Tragedija na Kosovu i Metohiji koja se dogodila na kraju 20. i početkom 21. veka brojne srpske porodice ostavila je bez muževa, žena, dece, imovine... Svi ti ljudi su se vremenom sveli na broj i na takozvani "Zid plača" odnosno ciradno platno koje se nalazi ispred Skupštine. Svi ti ljudi su imali lice, ime, prezime, snove, nadanja, planove, želje. Dragica Božanić iz jednog sela u kojem su Srbi činili manjinu ostala je bez muža i sina, a dojučerašnje komšije Albanci su je izdali.
Poslednju rečenicu koju Dragica pamti od tada 16-godišnjeg sina Nemanje bila je: „Nemoj mamu da mi dirate”.
Početkom jula 1998. godine Srbi iz sela Opteruša na Kosovu uvideli su da se nešto čudno dešava pošto su primetili iskopane rovove i naoružane ljude u uniformama OVK. Verovali su da će biti zaštićeni, u to su ih čak ubeđivali i komšije Albanci i niko nije mogao da nasluti tragediju koja se desila.
Do tada su sa Albancima delili čak i hranu, a odbornik sela im je obećao da će biti zaštićeni ukoliko dođe do bilo kakvog napada. Srbi su im verovali.
Preostalo srpsko stanovništvo iz sela okupljalo se u kući porodice Božanić kako bi zajedno lakše prebrodili teške trenutke, a tako je bilo i 17. jula. Međutim, tada je počela rafalna paljba na kuću koja je trajala čitavo popodne i noć.
U jednom momentu je nestala struja, a glas na albanskom je vikao na muža Dragice Božanić i rekao mu da izađe napolje. Odbio je.
Dragica Božanić je u emisiji „Život priča” Tatjane Vojtehovski koja će biti emitovana večeras u 22 sata na Prvoj, u potresnoj ispovesti prisetila se šta se sve dešavalo.
– Oko jedan sat počelo je da se puca po našoj kući, po krovu. Dvorište se odjednom napunilo sa svih strana, a nas su stavili na pod u jednu prostoriju. Muškarce su odvojili, a potom se čula tuča i vikanje, a mi ništa nismo mogli da uradimo. Tražila sam da mi puste sina, a muža i mene neka ubiju – rekla je između ostalog.
Ujutru su rešili da izađu iz kuće, a dvorište je bilo puno pripadnika OVK. Među njima je bio i komšija porodice Božanić koji im je obećao zaštitu.
Sve su ih oteli i odveli u jedan od 144 pokretna logora za Srbe koliko ih je, prema podacima, bilo na Kosovu. Muškarce i žene su razdvojili.
Sve žene su iz zatočeništva pustili posle nekoliko dana, a svoje očeve, muževe, braću i sinove više nikada nisu videli.
Poslednju rečenicu koju Dragica pamti od tada 16-godišnjeg sina Nemanje bila je: „Nemoj mamu da mi dirate”.
Godinama kasnije Dragica je na televiziji prepoznala još jednog od pripadnika OVK koji je tog jutra bio u njenom dvorištu, a danas se nalazi u samom političkom vrhu Kosova. Ona je u emisiji „Život priča”, koja će večeras (od 22 sata) biti emitovana na Prvoj, izgovorila njegovo ime.
U sledećoj epizodi koja je na programu 2. novembra o nestanku 15 članova najtragičnije srpske porodice na Kosovu – Kostića iz sela Retimlja – svedočiće Dragicina jetrva, Olga Božanić, rođena Kostić.
Izvor: Noizz.rs
Коментари
Постави коментар