Anđa Obradović (62) preživela je tokom rata stravične torture i muke u muslimanskim logorima u Vlasenici, Zvorniku i Srebrenici. Ova žena je žrtva višestrukog silovanja, zlostavljanja i torure a bolna je činjenica što za ove zločine do danas niko nije osuđen.
 |
| Anđa Obradović - Film "Dosije Srebrenica" (2010) |
Anđa Obradović je rođena 1956-e godine u Zvorniku. Ova žena je zarobljena tokom 1992. samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti i odvedena je u muslimanski logor u selu Cerska kod Vlasenice. Anđa je prošla pakao logora koji su držali pripadnici muslimanske TO. Reč je, zapravo o podrumu jedne privatne kuće koja se nalazila nedaleko od komande TO Bajrići. Anđa je tu bila zatočena od 18. septembra do 4. oktobra 1992., a za to vreme bila je silovana više puta, čak i uprkos tome što je komandi TO Bajrići bilo poznato da je u trećem mesecu trudnoće. Za silovanje ove Srpkinje direktno se sumnjiči Adem Kostjerevac iz zvorničkog sela Jošanica, koji je stalno nastanjen u jednom gradu u SAD. Usled silovanja, Anđa je imala pobačaj a prilikom njega nije joj pružena medicinska pomoć, iako je imala obilno krvarenje. Krvarenje je zaustavila tek uz pomoć nekih krpa koje joj je donela jedna meštanka muslimanka.
Ferid Hodžić je, prema optužnici, od maja 1992. do januara 1993. godine bio komandant Teritorijalne odbrane Vlasenica te je naređivao “hapšenje i zatvaranje civilnog srpskog stanovništva i ratnih zarobljenika”.
Anđa je ispričala kako je uhapšena 17. septembra 1992. godine u Novom Selu kod Zvornika, da bi potom prvo bila odvedena u selo Bajriće i tamo zatočena, a onda “4. ili 5 oktobra” dovedena u “Štalu”. “Kad su me doveli u logor tu su me pljuvali i tukli. U Bajrićima su mi dali dimije i rekli da mi je ime Fata, te me odveli u samicu. Rekli su mi da ću postati muslimanka i da ću im roditi Aliju. Policajac Adem Kosterovac me je silovao i ubio moje još nerođeno dijete. Bila sam trudna. Iživljavali su se na meni”, kazala je Obradović tokom suđenja Hodžiću 2008. i zatražila od tužiteljice da je prestane ispitivati, rekavši da želi što pre otići kući.
Anđa je o svojoj tragičnoj sudbini javno svedočila i u dokumentarnom filmu Dosije Srebrenica. "Teško mi je i bolno. Tukli su me svakodnevno. Imala sam nebrojano mnogo rana i povreda. Šutirali su me u stomak. Jednom su me toliko dugo tukli i iživljavali se na meni da sam počela da plačem i vrištim na sav glas." - ispričala je ova hrabra žena.
Nju je u logoru često ispitivao Dževad Demirović zvani Gumeni. Za vreme jednog ispitivanja Demirović je udarao njenom glavom o drveno kolje zbog čega je zadobila više povreda u predelu glave. Sa tom ženom u logoru jedno vreme bio je zatočen i Nenad Lukić (30) iz sela Cerska: “Doveden je sa rukama zavezanim žicom, u civilnom odelu i bez obuće na nogama, nakon što su ga zarobili pripadnici TO Cerska. U tom zatvoru proveo je dva dana a onda su ga tri vojnika TO Cerska sa uperenim puškama izveli i u neposrednoj blizini tukli. Slušala sam njegove jauke sve dok nisu utihnuli negde oko ponoći. Pitala sam stražara šta je bilo sa Nenadom Lukićem, a stražar je odgovorio da je on završio i pri tom počeo da povraća verovatno od prizora koji je video", svedočila je Anđa Obradović.
Kraj njenim mukama nije se nazirao ni kada je 10. oktobra prebačena u logor u Rovašima. Prema svedočenjima preživelih zatočenika, tu ženu je jedan od stražara jednom prilikom ošamario i udario nogom u stomak usled čega je izgubila svest. "Svi zatočenici su svakodnevno tučeni, a najviše je tučen ranjeni Branko Sekulić, i od stražara i od drugih pripadnika muslimanske nacionalnosti koja su mogla bez problema ući u logor. Stražar Vejiz (Muje) Bjelić kasno noću više puta je izvodio A.O. i silovao je, prijeteći joj da to ne sme nikome reći inače će biti likvidirana“, svedočio je jedan od zatočenika u Cerskoj. Dana 26.1.1993. iz tog logora zamenik komandanta oružanih snaga TO Srebrenica Zulfo Tursunović preuzeo je petoro zatočenika i sa svojim vojnicima lično ih sproveo u zatvor-logor u zgradi policijske stanice Srebrenica, a potom u zgradu bivše TO Srebrenica iza zgrade Osnovnog suda. U navedenom logoru bilo je još zatočenika koji nisu imali ništa bolje uslove nego što su postojali u Rovašima. Naprotiv. Prema njihovom svedočenju od posledica torture u logoru u Srebrenici umrli su zatočenici koji su tu dovedeni iz Rovaša: Jakov Đokić, Branko Sekulić i maloletni Dragan Ilić. Do razmene u martu 1993. godine preživeli su samo Rado Pejić i Anđa Obradović.
Anđa je takođe bila zatvorena i logoru u Srebrenici gde je bila svedok stravičnih tortura i mučenja. Bila je zatvorena sa velikim brojem žena srpske nacionalnosti. One su u srebreničkom logoru šamarane, mučene, zlostavljane...Prema Anđinim rečima, muslimani su ih psihički i fizički zlostavljali a dobro je upamtila maltretiranje starice Dostane kojoj su muslimani ubili muža i sina a nju zarobili. Stavljali su joj nož pod grlo, vređali je svakakvim imenima i pretili joj da će je zaklati. U posebnom delu su bili zatvoreni muškarci i maloletnici koji su mučeni i maltretirani na najstrašnije načine a mnogi od njih su u tom logoru i ubijeni.
U srebreničkom logoru je bilo zatvoreno i više od 40 dece a najmlađi logoraš je bila sedmomesečna beba Nemanja Filipović.
U filmu "Setiš li se mene u ropstvu" Anđa svedoči o stravičnim torturama koje je doživela i preživela. Ova hrabra žena ističe kako je nakon izlaska iz logora otišla u kuću svoje svekrve umesto kod roditelja. Međutim, ovde nije bila dobro dočekana. Ni kriva ni dužna bila je izložena pogrdama i ružnim rečima. Zamerali su joj to što je bila u logoru i što je bila žrtva silovanja. Anđa ističe da često sreće i viđa jednog od svojih tamničara koji je učestvovao u njenom zarobljavanju. Jednom prilikom ga je čak i upitala da li je se seća u ropstvu što je on negirao. Iako je imala podršku svoje porodice, Anđa je ipak završila u duševnoj bolnici u Sokocu.
Anđa je takođe bila zatvorena i logoru u Srebrenici gde je bila svedok stravičnih tortura i mučenja. Bila je zatvorena sa velikim brojem žena srpske nacionalnosti. One su u srebreničkom logoru šamarane, mučene, zlostavljane...Prema Anđinim rečima, muslimani su ih psihički i fizički zlostavljali a dobro je upamtila maltretiranje starice Dostane kojoj su muslimani ubili muža i sina a nju zarobili. Stavljali su joj nož pod grlo, vređali je svakakvim imenima i pretili joj da će je zaklati. U posebnom delu su bili zatvoreni muškarci i maloletnici koji su mučeni i maltretirani na najstrašnije načine a mnogi od njih su u tom logoru i ubijeni.
U srebreničkom logoru je bilo zatvoreno i više od 40 dece a najmlađi logoraš je bila sedmomesečna beba Nemanja Filipović.
U filmu "Setiš li se mene u ropstvu" Anđa svedoči o stravičnim torturama koje je doživela i preživela. Ova hrabra žena ističe kako je nakon izlaska iz logora otišla u kuću svoje svekrve umesto kod roditelja. Međutim, ovde nije bila dobro dočekana. Ni kriva ni dužna bila je izložena pogrdama i ružnim rečima. Zamerali su joj to što je bila u logoru i što je bila žrtva silovanja. Anđa ističe da često sreće i viđa jednog od svojih tamničara koji je učestvovao u njenom zarobljavanju. Jednom prilikom ga je čak i upitala da li je se seća u ropstvu što je on negirao. Iako je imala podršku svoje porodice, Anđa je ipak završila u duševnoj bolnici u Sokocu.
Anđa Obradović - Film "Setiš li se mene u ropstvu" (2017)
Anđa Obradović danas živi sa suprugom u Zvorniku i nezaposlena je. Majka je troje dece a postala je i baka. Anđa je članica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske koje vodi Božica Živković-Rajilić. Ispovest Anđe Obradović će se naći u filmu "Nijemi Krik" koji je uspešno realizovalo ovo udruženje a film se bavi ženama koje su preživele torture i zlostavljanja tokom rata od muslimanske Armije BiH.
Izvor: Slobodan Durmanović - Nekažnjeni zločini nad Srbima u Podrinju.
Film: "Dosije Srebrenica"
Film: "Setiš li se mene u ropstvu"
Коментари
Постави коментар