Sutra se navršava 19 tužnih godina od kako su avioni NATO avijacije bombardovali autobus "Niš - ekspresa" kod mesta Lužani. Tom prilikom je ubijeno 46 civila, od čega 12 dece.
Prvog maja 1999. godine NATO avijacija je u 13 sati granatirala autobus “Niš-ekspresa” koji se kretao iz Niša preko Podujeva ka Prištini. Autobus je od granate prepolovljen. Očevici su oko i na mostu kod Lužana mogli da vide veliki broj ugljenisanih i masakriranih tela. Među žrtvama je bilo i puno žena i dece. U ovom napadu je masakrirano 46 civila, među kojima i 12 dece. U granatiranju je poginuo i vozač “Niš-ekspresa” Vukadin Jelić.U 13:50 NATO alijansa još jednom se obrušila na okolinu Lužana i tom prilikom pogodila ambulantno vozilo koje je došlo da pomogne unesrećenim putnicima iz autobusa. Taj događaj zvaničnici NATO-a su komentarisali kao “nezgodu koja se slučajno dogodila u nameri da se spreči snabdevanje srpskih vojnih i policijskih snaga koje su operisale u unutrašnjosti Kosova”.
U vreme ratne 1999. godine “Niš-ekspres” je održavao (možda jedini) sve mirnodopske linije ka Kosovu. Bila je to jedina, ustaljena veza Kosova sa ostalim delom Srbije. Vozači su se sami prijavljivali za rad na linijama kroz Kosovo.
Autobus “Niš ekspresa” jarko crvene boje saobraćao je na redovnoj liniji Niš-Priština, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta. Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj su zatečena tri ili četiri ugljenisana leša. U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, zatečeno je sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa ležalo je nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazila ruka malog deteta. Pored puta ležao je kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta širio zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa koji je ostao na mostu potpuno je bio ugljenisan i jedino što odudara je bila crvena boja ljudske utrobe. Sam most je lakše oštećen, a kada su na mesto tragedije došli novinari ostaci autobusa su još uvek tinjali. Meštani su odmah nakon eksplozije pokušali da ukažu pomoć unesrećenima, ali, kako je rekao jedan policajac, “strašno je bilo gledati ljude kako gore i zapomažu, a ne možeš da im pomogneš”.
U krvavom napadu NATO agresora ubijeno je 46 civila, među kojima i dvanaestoro dece.
Najmlađa žrtva ovog masakra bila je dvogodišnja devojčica Mirjeta Kopala koja je poginula sa svojom majkom Fatimom (33).
Dragiša Petrović iz Gračanice nikada neće zaboraviti 1. maj 1999, kad je u jednom danu izgubio majku i dvoje dece Marka (17) i Mariju (15) koji su bili u autobusu „Niš ekspres“ u trenutku kad je na vozilo pala bomba.
Tog kobnog dana u selu Lužane kod Podujeva preživele su samo dve osobe.
- Ostali smo sami. Ostali smo uništeni. Od dana pogibije supruga nije prestala da pije lekove, traži u njima utehu, ali posle nekog vremena ni oni ne mogu više da deluju. Nema tu pomoći, gubitak dece je najstrašnija sudbina. Evo, prošlo je toliko godina, a bol ne prolazi. - ispričao je svojevremeno Dragiša za Kurir.
Na dan pogibije Nikola je sa sestrom i bakom krenuo iz Prokuplja u Gračanicu da bi proslavio rođendan, ali, nažalost, nije ga ni dočekao.
- On je sahranjen na dan svog rođendana. Kad je pogođen autobus, ja sam bio na granici, odmah sam osetio neki nemir, nešto me je kopkalo, pa sam se raspitivao odakle je autobus išao, šta se desilo, ali malo smo saznali. Tek sutradan su me odveli kući s nekim izgovorom, ali mi niko nije pomenuo nesreću. Kad sam ušao u ulicu i video onoliki narod, shvatio sam da se nešto dešava. A kad sam čuo sve, pao sam i jedva su me povratili - ispričao je Dragiša. Sa decom je tog dana poginula i njihova baka Smiljana Petrović.
U znak sećanje, u Gračanici je jedna ulica dobila ime po Nikoli Petroviću, a druga po Mariji Petrović.
Ismet Kopala toga dana je izgubio suprugu Fetije (46) i troje dece Arjetu (13), Đavita (15) i Florindu.
Toga dana u autubusu "Niš - Ekspresa" poginula je sedmočlana porodica Radamani. Stradali su supružnici Rizah (40) i Fatima (36) i njihovo petoro dece: Bislim (3), Besarta (6), Besa (8), Muzafera (13) i Besnik (16).
Jedan od meštana, Rajko Maksić, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj bašti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole. Maksić je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pruži pomoć jednom čoveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u prištinsku bolnicu. Putnik kome je Maksić pomogao ima teške opekotine i veliku posekotinu na glavi.
Istog dana NATO agresor je bombardovao i Prizren i okolna sela. Ubijeno je 16 civila romske i bošnjačke nacionalnosti. Tom prilikom je stradala trudnica Đula Zulfuri zajedno sa dvoje dece; dvogodišnjom Kasandrom i dvogodišnjim Maksumom. Tom prilikom sa njima je bio i njihov rođak Bećir, star 13 godina. U svom stanu u Prizrenu poginuli su Bošnjaci Demir (82) i Azema (39) Murati.
 |
| Desno na slici: Marko (17) i Marija (15) Petrović |
Prvog maja 1999. godine NATO avijacija je u 13 sati granatirala autobus “Niš-ekspresa” koji se kretao iz Niša preko Podujeva ka Prištini. Autobus je od granate prepolovljen. Očevici su oko i na mostu kod Lužana mogli da vide veliki broj ugljenisanih i masakriranih tela. Među žrtvama je bilo i puno žena i dece. U ovom napadu je masakrirano 46 civila, među kojima i 12 dece. U granatiranju je poginuo i vozač “Niš-ekspresa” Vukadin Jelić.U 13:50 NATO alijansa još jednom se obrušila na okolinu Lužana i tom prilikom pogodila ambulantno vozilo koje je došlo da pomogne unesrećenim putnicima iz autobusa. Taj događaj zvaničnici NATO-a su komentarisali kao “nezgodu koja se slučajno dogodila u nameri da se spreči snabdevanje srpskih vojnih i policijskih snaga koje su operisale u unutrašnjosti Kosova”.
U vreme ratne 1999. godine “Niš-ekspres” je održavao (možda jedini) sve mirnodopske linije ka Kosovu. Bila je to jedina, ustaljena veza Kosova sa ostalim delom Srbije. Vozači su se sami prijavljivali za rad na linijama kroz Kosovo.
Autobus “Niš ekspresa” jarko crvene boje saobraćao je na redovnoj liniji Niš-Priština, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta. Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj su zatečena tri ili četiri ugljenisana leša. U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, zatečeno je sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa ležalo je nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazila ruka malog deteta. Pored puta ležao je kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta širio zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa koji je ostao na mostu potpuno je bio ugljenisan i jedino što odudara je bila crvena boja ljudske utrobe. Sam most je lakše oštećen, a kada su na mesto tragedije došli novinari ostaci autobusa su još uvek tinjali. Meštani su odmah nakon eksplozije pokušali da ukažu pomoć unesrećenima, ali, kako je rekao jedan policajac, “strašno je bilo gledati ljude kako gore i zapomažu, a ne možeš da im pomogneš”.
U krvavom napadu NATO agresora ubijeno je 46 civila, među kojima i dvanaestoro dece.
Najmlađa žrtva ovog masakra bila je dvogodišnja devojčica Mirjeta Kopala koja je poginula sa svojom majkom Fatimom (33).
Dragiša Petrović iz Gračanice nikada neće zaboraviti 1. maj 1999, kad je u jednom danu izgubio majku i dvoje dece Marka (17) i Mariju (15) koji su bili u autobusu „Niš ekspres“ u trenutku kad je na vozilo pala bomba.
Tog kobnog dana u selu Lužane kod Podujeva preživele su samo dve osobe.
- Ostali smo sami. Ostali smo uništeni. Od dana pogibije supruga nije prestala da pije lekove, traži u njima utehu, ali posle nekog vremena ni oni ne mogu više da deluju. Nema tu pomoći, gubitak dece je najstrašnija sudbina. Evo, prošlo je toliko godina, a bol ne prolazi. - ispričao je svojevremeno Dragiša za Kurir.
Na dan pogibije Nikola je sa sestrom i bakom krenuo iz Prokuplja u Gračanicu da bi proslavio rođendan, ali, nažalost, nije ga ni dočekao.
- On je sahranjen na dan svog rođendana. Kad je pogođen autobus, ja sam bio na granici, odmah sam osetio neki nemir, nešto me je kopkalo, pa sam se raspitivao odakle je autobus išao, šta se desilo, ali malo smo saznali. Tek sutradan su me odveli kući s nekim izgovorom, ali mi niko nije pomenuo nesreću. Kad sam ušao u ulicu i video onoliki narod, shvatio sam da se nešto dešava. A kad sam čuo sve, pao sam i jedva su me povratili - ispričao je Dragiša. Sa decom je tog dana poginula i njihova baka Smiljana Petrović.
U znak sećanje, u Gračanici je jedna ulica dobila ime po Nikoli Petroviću, a druga po Mariji Petrović.
Ismet Kopala toga dana je izgubio suprugu Fetije (46) i troje dece Arjetu (13), Đavita (15) i Florindu.
Toga dana u autubusu "Niš - Ekspresa" poginula je sedmočlana porodica Radamani. Stradali su supružnici Rizah (40) i Fatima (36) i njihovo petoro dece: Bislim (3), Besarta (6), Besa (8), Muzafera (13) i Besnik (16).
Jedan od meštana, Rajko Maksić, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj bašti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole. Maksić je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pruži pomoć jednom čoveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u prištinsku bolnicu. Putnik kome je Maksić pomogao ima teške opekotine i veliku posekotinu na glavi.
ISTOG DANA BOMBARDOVAN I PRIZREN; POGINULO 16 LICA, MEĐU KOJIMA TRUDNICA I DEVETORO DECE
Istog dana NATO agresor je bombardovao i Prizren i okolna sela. Ubijeno je 16 civila romske i bošnjačke nacionalnosti. Tom prilikom je stradala trudnica Đula Zulfuri zajedno sa dvoje dece; dvogodišnjom Kasandrom i dvogodišnjim Maksumom. Tom prilikom sa njima je bio i njihov rođak Bećir, star 13 godina. U svom stanu u Prizrenu poginuli su Bošnjaci Demir (82) i Azema (39) Murati.
Коментари
Постави коментар