U utorak 1. maja navršavaju se 24 tužne godine od stravičnog zločina srebreničkih muslimana u selima oko Šekovića. U tom krvavom napadu ubijeno je više civila među kojima i devojka Mira Krstić.
Iako tokom poslednjeg rata na području Šekovića nije bilo većih ratnih dejstava, meštani ovog podrinjskog mesta zauvek će pamtiti 1. maj kada su počinjeni stravični zločini nad civilnim stanovništvom. Tog dana 1994. muslimanski zločinci sa područja Srebrenice, Cerske i Kladnja izvršili su strahovit napad na nezaštićena sela Sučani i Pelemiši i počinili nezamislive zločine.
Sučani, čisto srpsko selo u kojem je prema popisu iz 1991. živelo 574 stanovnika, od čega 568 Srba, napadnuto je posle podne oko 15 časova. U ovom stravičnom masakru život je izgubio veći broj meštana. Na kućnom pragu toga dana su ubijeni Milisav Žepinić (1954), Ljubisav Stupar (1955), Zoran Lainović, Ljubiša Radojčić (1968), Ruža Radivojević (1950), Mira Krstić (1976) i Mara Milić (1928) dok je 12 meštana zadobilo teške povrede. Istovremeno po treći put napadnuto je i selo Pelemiši koje je takođe pretrpelo značajne gubitke.
Mira Krstić, devojka raskošne lepote, izgubila je život na veoma svirep i okrutan način. Tek što je zakoračila u 18-u godinu života, Mira je iskusila i upoznala najgore ljudske osobine. Ubijena je samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. To joj je bila sva krivica!
Mira je bila uzoran đak i ponos svojih roditelja. Imala je mnoštvo snova i želja koje je nameravala da ostvari....Nažalost, sve te želje su ostale nedosanjane...Zločincima ruka nije zadrhtala, bez milosti su ugasili jednu mladost a hiljade snova i planova prekinuli u minuti!
Mira Krstić bi danas imala 42 godine. Završila bi škole, zaposlila bi se, uživala bi u svim radostima koje život nosi. Mira bi danas imala i svoju porodicu - supruga, decu...u dvorištu Krstića danas bi se orila dečija igra... Nažalost, umesto svega toga u Sučanima stanuju tuga, bol i potresna sećanja. Fotografija ove mlade devojke nalazi se u lokalnoj spomen sobi zajedno sa više stotina meštana koji su tragično izgubili živote od strane agresora.
Velika tragedija koja je zadesila porodicu Krstić ali i cele Šekoviće nikada nije dobila sudski epilog. Počinioci i naredbodavci ovih monstruoznih nedela nikada nisu procesuirani niti privedeni pravdi. Ratni komandant Naser Orić je odlukom bošnjačkog Tužilaštva i suda oslobođen odgovornosti za monstruozne zločine počinjene u Zalazju a za zločine u Šekovićima nikada nije ni podignuta bilo kakva optužnica.
Uprkos mnogobrojnim dokazima i svedocima, optužnice za zločine nad Srbima u Podrinju se ne podižu a predmeti godinama stoje zaključani u fiokama nadležnih institucija.
Tokom muslimanske agresije (1992-1995) na području srebreničke regije ubijeno je 3267 građana srpske nacionalnosti, među kojima i 72 dece.
Iako tokom poslednjeg rata na području Šekovića nije bilo većih ratnih dejstava, meštani ovog podrinjskog mesta zauvek će pamtiti 1. maj kada su počinjeni stravični zločini nad civilnim stanovništvom. Tog dana 1994. muslimanski zločinci sa područja Srebrenice, Cerske i Kladnja izvršili su strahovit napad na nezaštićena sela Sučani i Pelemiši i počinili nezamislive zločine.
Sučani, čisto srpsko selo u kojem je prema popisu iz 1991. živelo 574 stanovnika, od čega 568 Srba, napadnuto je posle podne oko 15 časova. U ovom stravičnom masakru život je izgubio veći broj meštana. Na kućnom pragu toga dana su ubijeni Milisav Žepinić (1954), Ljubisav Stupar (1955), Zoran Lainović, Ljubiša Radojčić (1968), Ruža Radivojević (1950), Mira Krstić (1976) i Mara Milić (1928) dok je 12 meštana zadobilo teške povrede. Istovremeno po treći put napadnuto je i selo Pelemiši koje je takođe pretrpelo značajne gubitke.
Mira Krstić, devojka raskošne lepote, izgubila je život na veoma svirep i okrutan način. Tek što je zakoračila u 18-u godinu života, Mira je iskusila i upoznala najgore ljudske osobine. Ubijena je samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. To joj je bila sva krivica!
Mira je bila uzoran đak i ponos svojih roditelja. Imala je mnoštvo snova i želja koje je nameravala da ostvari....Nažalost, sve te želje su ostale nedosanjane...Zločincima ruka nije zadrhtala, bez milosti su ugasili jednu mladost a hiljade snova i planova prekinuli u minuti!
Mira Krstić bi danas imala 42 godine. Završila bi škole, zaposlila bi se, uživala bi u svim radostima koje život nosi. Mira bi danas imala i svoju porodicu - supruga, decu...u dvorištu Krstića danas bi se orila dečija igra... Nažalost, umesto svega toga u Sučanima stanuju tuga, bol i potresna sećanja. Fotografija ove mlade devojke nalazi se u lokalnoj spomen sobi zajedno sa više stotina meštana koji su tragično izgubili živote od strane agresora.
Velika tragedija koja je zadesila porodicu Krstić ali i cele Šekoviće nikada nije dobila sudski epilog. Počinioci i naredbodavci ovih monstruoznih nedela nikada nisu procesuirani niti privedeni pravdi. Ratni komandant Naser Orić je odlukom bošnjačkog Tužilaštva i suda oslobođen odgovornosti za monstruozne zločine počinjene u Zalazju a za zločine u Šekovićima nikada nije ni podignuta bilo kakva optužnica.
Uprkos mnogobrojnim dokazima i svedocima, optužnice za zločine nad Srbima u Podrinju se ne podižu a predmeti godinama stoje zaključani u fiokama nadležnih institucija.
Tokom muslimanske agresije (1992-1995) na području srebreničke regije ubijeno je 3267 građana srpske nacionalnosti, među kojima i 72 dece.
Коментари
Постави коментар