Na današnji dan 17. aprila 1999. zločinci iz vazduha zauvek su prekinuli život devojčice Irene Mitić. Bilo joj je samo petnaest godina.
Tokom NATO agresije na SRJ koja je trajala 78 dana, ubijeno je više od 2200 civila među kojima i 126 dece. Stravične posledice koje je ostavio rat osećaju se i danas.
Vranjanci se sa velikom tugom sećaju tragičnog 17. aprila 1999. kada su avioni NATO alijanse bombardovali njihov grad i počinili stravične zločine. Istog dana su bombardovani Valjevo, Boljevac, Užice i Priština. Tom prilikom je porušeno i unišeno mnogo kuća i društvenih objekata. Prilikom bombardovanja Vranja smrtno je stradala devojčica Irena Mitić.
U momentu kada je zlikovački projektil izbačen u petak u 10.10 časova iz aviona NATO zločinaca, devojčica se nalazila na polju svog imanja gde je teško ranjena.
Sa otvorenom frakturom lobanje devojčica je najpre preneta u Opštu bolnicu u Vranju a potom na Neurohiruršku kliniku u Nišu, gde je podlegla smrtonosnim povredama.
Irena je svirepo ubijena dok je sa ocem sejala kukuruz u polju. Uprkos opasnosti koja je vrebala sa neba i koja je bez milosti odnosila stotine života, porodica Mitić kao i veliki broj drugih porodica bili su prinuđeni da rade i obavljaju poljoprivredne radove kako bi obezbedili osnovne egzistencijalne potrebe i kako bi preživeli. Teški uslovi života naterali su Irenu da radi, seje, žanje, kosi i pomaže svojoj porodici.
Zločincima iz vazduha ruka nije zadrhtala! Nemilosrdno su bacali bombe i ubijali nevine civile. U jednom trenu ugašen je jedan mladi život. Iako nije bila ničemu kriva, iako nije ni znala šta znači rat, Irena je ubijena na najsvirepiji način! Da stvar bude još gora, devojčica nije preminula na licu mesta nego je bila prinuđena da trpi nesnosne bolove dok nije zauvek napustila ovozemaljski svet. Sudbina ni u jednom segmentu nije bila naklonjena niti Ireni niti celoj porodici Mitić.
Irena je imala petnaest ipo godina kada je poginula.
Kasnije je na delu projektila kojim je usmrćena devojčica pronađena i oštrim predmetom utisnuta poruka psihopatskog ubice, potpisanog kao "Erik. N", a upućena svojim žrtvama: "Loša vremena. Zar to nije divno".
Tog 17. aprila 1999. godine poginula je i trogodišnja devojčica Milica Rakić. Devojčica je stradala na noši u svom domu u Batajnici i simbol je stradanja dece u SR Jugoslaviji tokom NATO agresije. U trenutku tragedije, 17. aprila 1999. , majka Milice Rakić je bila trudna. To je saznala tek posle nesreće. Sledeće godine, 12. aprila 2000, rodila je ćerku, s razlikom od samo pet dana od Miličinog datuma rođenja. Ove godine je Miličina mlađa sestra proslavila punoletstvo, a stariji brat Aleksa ima 28 godina.
Svakog 17. aprila gotovo svi portali i mediji redovno jave i izveste o stradanju ove nevine devojčice. Međutim, gotovo niko se ne seti tragedije koja je zadesila porodicu Mitić iz sela Ribnice kod Vranja. Iako su i Milica i Irena stradale istog dana, iz nepoznatog razloga Irenina smrt uvek prolazi u medijskoj tišini.
Коментари
Постави коментар