Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji albanski ekstremisti su ubili i kidnapovali veći broj građana goranske nacionalnosti. Za ove zločine do danas niko nije odgovarao.
Tokom trajanja rata na Kosovu (1998-2000) ali i kasnije, albanski vojnici - pripadnici OVK počinili su veliki broj teških ratnih zločina nad građanima srpske, romske, goranske, bošnjačke, turske ali i albanske nacionalnosti. Od završetka rata više od 1300 civila se vodilo kao nestalo a danas se traga za njih 640. Sve ukupno, ubijeno je i nestalo preko 4000 građana.
Najmasovniji zločini nad nedužnim civilima počinjeni su nakon dolaska međunarodnih snaga u junu i julu 1999. Na meti albanskih ekstremista našli su se svi koji su bili drugačije vere i nacije. Bez milosti su ubijane žene, deca, starci..
Jedna od prvih goranskih žrtava bio je Ramadan Mustafa iz Košarišta (Albanija) koji je svirepo ubijen u proleće 1991. prilikom napada albanskih pljačkaša na goranska sela.
Žrtve albanskog terora bili su takođe i supružnici Vajdin i Abiba Safeti, Goranci iz sela Mlike u Gori. Ovo dvoje vrednih ljudi držali su kiosk u Suvoj Reci gde su pošteno radili i zarađivali za život. Oboje su kidnapovani 20. juna 1999. od strane pripadnika UCK. Zločinci su ih nasilno izveli iz porodičnog doma i odveli ih u nepoznatom pravcu. Njihova masakrirana tela su pronađena relativno brzo nakon nestanka. Vajdin je imao 62 a Abiba 59 godina. Njihova jedina krivica bila je goranska nacionalnost. Ubijeni su na vrlo svirep i okrutan način a njihovi dželati do danas nisu privedeni pravdi.
Ibrahim Madžuni, mladić od svega 23 godine, svirepo je ubijen 11. aprila 1999. od strane albanskih ekstremista nedaleko od Đakovice. Gotovo istovetnu sudbinu doživeo je Zulfikar Beljulji (42) koji je ubijen na pijaci u Lipljanu samo zato što je govorio srpskim jezikom.
Sredinom juna 1999. naoružani pripadnici OVK upali su u porodičnu kuću starice Ramize Krehić (57) koju su zatočili u logor i tamo je danonoćno mučili i zlostavljali nakon čega su je brutalno lišili života. Sva imovina nesrećne žene je tom prilikom opljačkana.
Goranac Duši Bahri (52) kidnapovan je iz svog stana u Štimlju od strane pripadnika OVK i odveden u nepoznatom pravcu. Uprkos svim naporima njegove porodice, Bahri do danas nije pronađen i nalazi se na evidenciji nestalih.
Đulderana Maksuta (46) iz Belobroda kod Dragaša kidnapovali su pripadnici OVK 12. jula 1999. u Prištini. Njegov nestanak je prijavljen KFOR-u i svim nadležnim institucijama ali do danas nije pronađen.
Goranac Rahim Vehapi (34) iz Zli Potoka kod Dragaša ubijen je snajperom 21. aprila 1999. tokom jednog od mnogobrojnih napada albanskih ekstremista na civile u Kosovskoj Mitrovici.
Ahmet Sagdati (50), Goranac iz prizrenskog naselja Ortokol, poslednji put je viđen 11. septembra 1999. Prema rečima njegove porodice, Ahmet je sutradan trebalo da dođe u Rečane gde su i oni živeli ali se nije pojavio. Od tada se o njemu ništa ne zna i vodi se kao nestao.
Đumred Skenderi (31), ekonomski tehničar iz Prizrena, nestao je 16. jula 1999. Njegovo beživotno telo je pronađeno sutradan. Prema izjavi Đumredovog oca Avdije, navedenog dana u njihovoj porodičnoj kući u Prizrenu su bili njegova supruga, ćerka, sin Đumred sa suprugom Elvirom i decom i on. U 21,00 čas, neko je lupao na ulazna vrata. Đumred je izašao na terasu da vidi ko je i počeo je sa nekim da razgovara. Uzeo je ključeve ulaznih vrata i izašao iz kuće. Niko od ukućana nije video ko je stajao ispred vrata. Đumred se više nije vratio u kuću.
Nakon nekog vremena otac je pošao u komšiluk da traži sina. Jedna devojčica iz
komšiluka ispričala je ocu da je videla da su ljudi u uniformama OVK ispred kuće prišli Đumredu, prislonili mu pištolj na leđa i poveli ga sa sobom. Otac je odmah prijavio nestanak KFOR-u. Telo nesrećnog Đumreda bilo je potpuno unakaženo. Glava mu je bila razbijena udarcima nekim tvrdim predmetom. Albanski zločinci nikada nisu odgovarali za počinjeni zločin.
Penzioner Faredin Sadula (68) kidnapovan je 15. jula 1999. u Ulici Edvarda Kardelja u Dečanima. Prema izjavi Faredinove ćerke, njeni roditelji su od sredine juna 1999. spavali kod svojih komšija jer su se tako osećali bezbednije. Njihova kuća je spaljena u noći između 14. i 15. jula 1999. Faredin je kidnapovan u zoru narednog dana a porodica je u međuvremenu saznala da su u njegovoj otmici učestvovala trojica Albanaca, inače pripadnika zloglasne OVK. Njegovo telo do danas nije pronađeno.
Istog dana, 15. jula 1999. u selu Dobruša kod Istoka mučki je ubijena domaćica Đuza Abazović (55). Nju su najpre opljačkali pa brutalno ubili naoružani pripadnici OVK.
20. avgusta 1999. pripadnici OVK su kidnapovali Sehidu Nuhić (35) u Prizrenu. Njeno telo do danas nije pronađeno.
Menduh Aslani (39) iz sela Vranište kod Dragaša mučki je ubijen 10. februara 2000. na radnom mestu. Albanski zločinci su ga ubili na dežurstvu ispalivši mu metak u potiljak. Njegovo beživotno telo nađeno u blizini KEK-a.
Osman Sinani (43) i njegova supruga Ramiza kidnapovani su 27. decembra 2000. Prema podacima Udruženja kidnapovanih i nestalih, njih su na putu Vranje - Dragaš presreli pripadnici OVK i nasilno odveli u nepoznatom pravcu. Slučaj je prijavljen svim državnim institucijama, MKCK-u, KFOR-u i drugim humanitarnim organizacijama. Supružnici do danas nisu pronađeni.
Irfan Rahte, poreklom iz Dragaša, podlegao je povredama 6. marta 2001. godine nakon što su mu albanski ekstremisti podmetnuli eksplozivnu napravu u porodičnu kuću u centru Dragaša. Bio je zaposlen u Domu zdravlja u Dragašu.
Gde je pravda i da li je ona dostižna za nealbanske žrtve, pitaju su godinama porodice ubijenih i nestalih civila. Haški tribunal, međunarodna zajednica i sudovi na Kosovu ostali su nemi na vapaje porodica nestalih i ubijenih. Do danas niko nije osuđen za više od 4000 žrtava albanskog terora.
Izvor: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2013/02/KO-Otmice-i-nestanci-ne-Albanaca-na-Kosovu.pdf
 |
| Žrtve albanskog terora: Duši Bahri, Ibrahim Madžuni i Faredin Sadula |
Tokom trajanja rata na Kosovu (1998-2000) ali i kasnije, albanski vojnici - pripadnici OVK počinili su veliki broj teških ratnih zločina nad građanima srpske, romske, goranske, bošnjačke, turske ali i albanske nacionalnosti. Od završetka rata više od 1300 civila se vodilo kao nestalo a danas se traga za njih 640. Sve ukupno, ubijeno je i nestalo preko 4000 građana.
Najmasovniji zločini nad nedužnim civilima počinjeni su nakon dolaska međunarodnih snaga u junu i julu 1999. Na meti albanskih ekstremista našli su se svi koji su bili drugačije vere i nacije. Bez milosti su ubijane žene, deca, starci..
Jedna od prvih goranskih žrtava bio je Ramadan Mustafa iz Košarišta (Albanija) koji je svirepo ubijen u proleće 1991. prilikom napada albanskih pljačkaša na goranska sela.
Žrtve albanskog terora bili su takođe i supružnici Vajdin i Abiba Safeti, Goranci iz sela Mlike u Gori. Ovo dvoje vrednih ljudi držali su kiosk u Suvoj Reci gde su pošteno radili i zarađivali za život. Oboje su kidnapovani 20. juna 1999. od strane pripadnika UCK. Zločinci su ih nasilno izveli iz porodičnog doma i odveli ih u nepoznatom pravcu. Njihova masakrirana tela su pronađena relativno brzo nakon nestanka. Vajdin je imao 62 a Abiba 59 godina. Njihova jedina krivica bila je goranska nacionalnost. Ubijeni su na vrlo svirep i okrutan način a njihovi dželati do danas nisu privedeni pravdi.
Ibrahim Madžuni, mladić od svega 23 godine, svirepo je ubijen 11. aprila 1999. od strane albanskih ekstremista nedaleko od Đakovice. Gotovo istovetnu sudbinu doživeo je Zulfikar Beljulji (42) koji je ubijen na pijaci u Lipljanu samo zato što je govorio srpskim jezikom.
Sredinom juna 1999. naoružani pripadnici OVK upali su u porodičnu kuću starice Ramize Krehić (57) koju su zatočili u logor i tamo je danonoćno mučili i zlostavljali nakon čega su je brutalno lišili života. Sva imovina nesrećne žene je tom prilikom opljačkana.
Goranac Duši Bahri (52) kidnapovan je iz svog stana u Štimlju od strane pripadnika OVK i odveden u nepoznatom pravcu. Uprkos svim naporima njegove porodice, Bahri do danas nije pronađen i nalazi se na evidenciji nestalih.
Đulderana Maksuta (46) iz Belobroda kod Dragaša kidnapovali su pripadnici OVK 12. jula 1999. u Prištini. Njegov nestanak je prijavljen KFOR-u i svim nadležnim institucijama ali do danas nije pronađen.
Goranac Rahim Vehapi (34) iz Zli Potoka kod Dragaša ubijen je snajperom 21. aprila 1999. tokom jednog od mnogobrojnih napada albanskih ekstremista na civile u Kosovskoj Mitrovici.
Ahmet Sagdati (50), Goranac iz prizrenskog naselja Ortokol, poslednji put je viđen 11. septembra 1999. Prema rečima njegove porodice, Ahmet je sutradan trebalo da dođe u Rečane gde su i oni živeli ali se nije pojavio. Od tada se o njemu ništa ne zna i vodi se kao nestao.
Đumred Skenderi (31), ekonomski tehničar iz Prizrena, nestao je 16. jula 1999. Njegovo beživotno telo je pronađeno sutradan. Prema izjavi Đumredovog oca Avdije, navedenog dana u njihovoj porodičnoj kući u Prizrenu su bili njegova supruga, ćerka, sin Đumred sa suprugom Elvirom i decom i on. U 21,00 čas, neko je lupao na ulazna vrata. Đumred je izašao na terasu da vidi ko je i počeo je sa nekim da razgovara. Uzeo je ključeve ulaznih vrata i izašao iz kuće. Niko od ukućana nije video ko je stajao ispred vrata. Đumred se više nije vratio u kuću.
Nakon nekog vremena otac je pošao u komšiluk da traži sina. Jedna devojčica iz
komšiluka ispričala je ocu da je videla da su ljudi u uniformama OVK ispred kuće prišli Đumredu, prislonili mu pištolj na leđa i poveli ga sa sobom. Otac je odmah prijavio nestanak KFOR-u. Telo nesrećnog Đumreda bilo je potpuno unakaženo. Glava mu je bila razbijena udarcima nekim tvrdim predmetom. Albanski zločinci nikada nisu odgovarali za počinjeni zločin.
Penzioner Faredin Sadula (68) kidnapovan je 15. jula 1999. u Ulici Edvarda Kardelja u Dečanima. Prema izjavi Faredinove ćerke, njeni roditelji su od sredine juna 1999. spavali kod svojih komšija jer su se tako osećali bezbednije. Njihova kuća je spaljena u noći između 14. i 15. jula 1999. Faredin je kidnapovan u zoru narednog dana a porodica je u međuvremenu saznala da su u njegovoj otmici učestvovala trojica Albanaca, inače pripadnika zloglasne OVK. Njegovo telo do danas nije pronađeno.
Istog dana, 15. jula 1999. u selu Dobruša kod Istoka mučki je ubijena domaćica Đuza Abazović (55). Nju su najpre opljačkali pa brutalno ubili naoružani pripadnici OVK.
20. avgusta 1999. pripadnici OVK su kidnapovali Sehidu Nuhić (35) u Prizrenu. Njeno telo do danas nije pronađeno.
Menduh Aslani (39) iz sela Vranište kod Dragaša mučki je ubijen 10. februara 2000. na radnom mestu. Albanski zločinci su ga ubili na dežurstvu ispalivši mu metak u potiljak. Njegovo beživotno telo nađeno u blizini KEK-a.
Osman Sinani (43) i njegova supruga Ramiza kidnapovani su 27. decembra 2000. Prema podacima Udruženja kidnapovanih i nestalih, njih su na putu Vranje - Dragaš presreli pripadnici OVK i nasilno odveli u nepoznatom pravcu. Slučaj je prijavljen svim državnim institucijama, MKCK-u, KFOR-u i drugim humanitarnim organizacijama. Supružnici do danas nisu pronađeni.
Irfan Rahte, poreklom iz Dragaša, podlegao je povredama 6. marta 2001. godine nakon što su mu albanski ekstremisti podmetnuli eksplozivnu napravu u porodičnu kuću u centru Dragaša. Bio je zaposlen u Domu zdravlja u Dragašu.
Saljidin Mustafa, poreklom iz Donjeg Krsteca, ubijen 31. decembra 2002. godine na kućnom pragu u rodnom selu. Albanski zločinci su u nesrećnog čoveka ispalili dva hica iz vatrenog oružja usled čega je preminuo na putu prema bolnici u Prizrenu. Bio je zaposlen u Domu zdravlja u Dragašu.
Kadrija Rašiti, poreklom iz Radeše, ubijen je tokom bombaškog napada albanskih ekstremista u Kosovskoj Mitrovici 22. jula 2003. godine.
Gde je pravda i da li je ona dostižna za nealbanske žrtve, pitaju su godinama porodice ubijenih i nestalih civila. Haški tribunal, međunarodna zajednica i sudovi na Kosovu ostali su nemi na vapaje porodica nestalih i ubijenih. Do danas niko nije osuđen za više od 4000 žrtava albanskog terora.
Izvor: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2013/02/KO-Otmice-i-nestanci-ne-Albanaca-na-Kosovu.pdf
Коментари
Постави коментар