Pre 28 godina u selu Jelašci kod Višegrada, pripadnici bošnjačke vojske pod komandom Ahmeta Sejdića ubili su pet članova porodice Jeličić, među kojima i osmogodišnju Draganu i desetogodišnjeg Vidoja
Petočlana porodica Jeličić, među kojima i dvoje dece od 8 i 10 god. ubijeni su u leto 1992. tokom napada bošnjačke vojske. Ipak, za stradanje srpske porodice Zec u Zagrebu 1991. čula je javnost širom mediterana! Ovi ljudi, među kojima je bila i dvanaestogodišnja devojčica Aleksandra, stradali su u decembru 1991. godine. O njihovoj smrti napisano je na stotine novinskih članaka, posvećeno im je na desetine emisija ali i dokumentarnih filmova. Međutim, za srpsku porodicu Jeličić iz Višegrada koja je doživela istovetnu sudbinu gotovo da niko nije čuo baš kao ni za stotinu drugih porodica! Zašto je to tako i zašto jedne žrtve vrede više od drugih, pita se svako normalan? Da li je razlog zato što je porodica Zec bila imućna i bogata ili to što je bila poznata u političkim krugovima? Ili možda zbog toga što je živela u većem gradu? Ili je glavni razlog to što su zločin počinili Bošnjaci, a ne Hrvati?! A svedoci smo da se samo Hrvati za sve okrivljuju i optužuju, dok se o zločinima Bošnjaka ćuti te se takvi događaji vešto prećutkuju iako je stotinu porodica u BiH doživelo sudbinu porodicu Zec, a mnogi su brutalnije mučeni a negde je bilo i više članova. Svaku žrtvu, naročito onu dečiju treba jednako tretirati i sa punim poštovanjem. I Jeličiće iz Višegrada, Zeliće iz Prozora, Obradoviće iz Rogatice, Čengiće iz Ervenika, porodice Pakšec i Aleksander iz Vukovara, Kafadar iz Bugojna...
1. avgusta 1992. pripadnici tzv. Armije BiH pod komandom zločinca Ahmeta Sejdića, počinili su jedan od najstravičnijih zločina nad srpskim civilnim stanovništvom. Zaslepljeni mržnjom prema svemu što je srpsko, zveri u ljudskom obliku su toga dana izvršili napad na selo Jelašci i masakrirali veliki broj meštana srpske nacionalnosti. Ubijena je trećina ukupnog stanovništva ovog malog podrinjskog mesta. Među žrtvama je bilo čak pet članova porodice Jeličić.
U zoru 1. avgusta, naoružane horde izvršile su napad na ovo nepbranjeno selo u Blizini Višegrada gde su počinili užasan masakr. Išli su od kuće do kuće i ubijali, palili i pljačkali. Ni su bili pošteđeni ni žene, ni starci ni deca.
Bio je to jedan prilično topao dan. Ljudi su odmarali u svojim kućama, deca su se igrala po dvorištu ne sluteći da će to biti njihova poslednja igra!
Još u aprilu 1992. su započela masovna ubijanja srpskih civila uglavnom po malim selima. Mnoga srpska sela su zapaljena, opljačkana i opustošena! Na red su došli i Jelašci, malo nebranjeno selo od svega 22 stanovnika. Horde Ahmeta Sejdića, naoružane do zuba, u jednom trenu su masakrirali jedanaeset srpskih civila od kojih čak petoro Jeličića. Ubijeni su starac Trivun, njegova supruga Sava, snaha Mirjana i njeno dvoje dece: Vidoje (10) i Dragana (8). Glava porodice Petronije Jeličić tog dana nije bio kod kuće i uspeo je da preživi stravičan pokolj ali saznanje da je izgubio roditelje, suprugu i dvoje dece zauvek su mu promenili život! Petronije i Mirjana su bili dobri i pošteni ljudi, spremni uvek i u svako doba da pomognu svakome kome je pomoć bila neophodna. Ljude nikada nisu delili po veri i naciji, bili su dobri sa svima! I danas, svi Višegrađani imaju samo reči hvale za porodicu Jeličić. Živeli su skromno i pošteno, trudeći se da svojoj deci omoguće lepšu i kvalitetniju budućnost. I njihova deca su bila izuzetno nadarena i pametna..iako su bili još uvek mali i Vidoje i Dragana su bili izuzetno kulturna i vaspitana deca! Imali su snove, želje i nadanja kao i sva druga deca...
Streljani su u dvorištu porodične kuće...zločinci su ispalili po nekoliko metaka u ovu nevinu decu kako bi se uverili da niko neće preživeti...sličnu sudbinu su doživeli i ostali meštani...Osim Jeličića, u ovom selu su stradali i civili iz porodica Savić, Šušnjar i Šimšić.
Zločinci koji su učestvovali u masakru u Jelašcima:
1. Sejdić Ahmet, iz mesta Drokan (Višegrad), gde je i rođen 02.01.1960. godine, od oca Ibra i majke Zemke,
2. Kabaklija Ibro, iz Višegrada, rođen 25.11.1967. godine u mestu Kosovo Polje (Višegrad), od oca Ahmeta i majke Ifete,
3. Kabaklija Bakir, iz Višegrada, gde je i rođen 02.04. 1962. od oca Salka i majke Behije,
4. Kabaklija Nermin, iz Višegrada, gde je i rođen 14.01.1966. godine, od oca Ahmeta i majke Ifete,
5. Jamak Zakir, iz Kosova Polja, gde je i rođen 04.05. 1969. godine od oca Huseina,
6. Kos Salko, iz Kosova Polja, gde je i rođen 04.02. 1951. od oca Sulejmana i majke Mule,
7. Mehanović Bajro, iz Kosova Polja, rođen u Sarajevu 01.10.1949. godine od oca Hadža.
8. Džafo Alija, iz Brštenice, rođen 26.10.1970. godine od oca Avdije i majke Fadile,
9. Čakir Sakib, iz Višegrada, gde je i rođen 17.07. 1957. od oca Abida i majke Rasime,
10. Kos Adem, iz Kosova Polja, gde je i rođen 26.11.1958. godine od oca Sulejmana i majke Mule,
11. Jamak Esad iz Kosova Polja, od oca Avda i majke Hafe,
12. Čakar Rasim, iz Zakrsnice, gde je i rođen 02.12.1967. godine od oca Asima i majke Safije,
13. Džafo Alija, iz Višegrada, rođen 04.08.1951. u Gornjoj Brštenici, od oca Ibrahima i majke Šahe.
Tokom muslimanske agresije na Višegrad, ubijeno je više od četiri stotine građana, od čega 118 civila. Među ubijenima je bilo i četrnaestoro dece.
Boli i razara činjenica što ni 26 godina nakon stravičnog zločina, još uvek niko nije odgovarao za masakr nad nevinim civilima. Hoće li pravda ikad biti dostižna i za srpske žrtve? Hoće li Tužilaštvo BiH podići optužnicu i protiv onih koji su ubijali srpsku decu i civile?
Izvor: http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm
.
Коментари
Постави коментар