U periodu od 1992-1993 muslimanski zločinci iz Srebrenice neprestano su granatirali uže područje grada Bratunca prilikom čega je život izgubilo više desetina civila srpske nacionalnosti. Od muslimanskih granata neretko su stradala i deca.
Jedini cilj muslimanskih zlikovaca iz Srebrenice bio je da etnički očiste region Podrinja od srpskog stanovništva. Počevši od aprila 1992. pa sve do sredine 1993. jake muslimanske snage pod komandom Nasera Orića neprestano su napadale srpska sela i ubijali srpske civile. Ovi zločini su nastavljeni i kasnije ali u znatno manjem intenzitetu. Uz povike "Allahu Egber" sravnili su više od 150 sela i zaselaka a ubili više od 3200 građana srpske nacionalnosti. U svojim krvavim napadima nisu štedeli baš nikoga! Ubijali su i staro i mlado, i žene i decu....srpska deca su zatirana sekirama, maljevima, noževima, puškama, snajperima i granatama. Iako nisu ni znali šta je rat, srebrenički zlikovci su u ovoj deci videli svoje neprijatelje.
Tokom muslimanskog granatiranja Bratunca stradalo je više desetina građana, među kojima i veliki broj dece. Na meti muslimanskih agresora bili su isključivo civilni objekti: stambene zgrade, pijace, bolnica, trgovi, javna mesta.. Jedan od ovakvih zločina dogodio se i 30. januara 1993. Tog hladnog, januarskog dana srebrenički muslimani su ispalili nekoliko minobacačkih granata na područje Bratunca i u tom napadu je preminula devojka Milada Pavlović. Imala je sedamnaest i po godina. Milada je odlučila da malo prošeta svojim gradom ne sluteći bilo kakvu tragediju. Nažalost, muslimanski zločinci su baš tada započeli granatiranje znajući da je pijačni dan i da će biti mnogo ljudi na ulicama. Tom prilikom je ranjeno više civila. Milada je imala mnogo snova i želja koje je nameravala da ostvari. Milada bi danas imala 44 godine. Imala bi danas svoju porodicu, ostvarila bi se kao majka, imala bi svoj posao, imala bi dom...Nažalost, umesto svega toga Milada već punih 26 godina počiva na bratunačkom groblju dok se njeni dželati šetaju slobodno Bosnom i Hercegovinom.
Da stvar bude još tragičnija, 6. marta 1993. preminuo je i Miladin brat Mikailo Pavlović. I on je stradao od minobacačke granate koju su ispalili srebrenički muslimani. Bilo mu je nepunih 11 godina. Zločincima ruka nije zadrhtala! U kratkom vremenskom periodu, zlikovci bez duše su usmrtili dvoje dece iz porodice Pavlović nanevši njihovoj porodicu nemerljivu tugu i patnju. Ovo dvoje nedužne dece stradalo je u svom rodnom Bratuncu od strane muslimanske agresorske ruke koja je rušila sve pred sobom. Toga dana muslimanska granata zauvek je prekinula i život Božane Petrović (1942). Civili koji su izgubili živote tokom granatiranja nemaju spomen obeležje u svom gradu a ne postoji ni zvanična komemoracija.
Jedini cilj muslimanskih zlikovaca iz Srebrenice bio je da etnički očiste region Podrinja od srpskog stanovništva. Počevši od aprila 1992. pa sve do sredine 1993. jake muslimanske snage pod komandom Nasera Orića neprestano su napadale srpska sela i ubijali srpske civile. Ovi zločini su nastavljeni i kasnije ali u znatno manjem intenzitetu. Uz povike "Allahu Egber" sravnili su više od 150 sela i zaselaka a ubili više od 3200 građana srpske nacionalnosti. U svojim krvavim napadima nisu štedeli baš nikoga! Ubijali su i staro i mlado, i žene i decu....srpska deca su zatirana sekirama, maljevima, noževima, puškama, snajperima i granatama. Iako nisu ni znali šta je rat, srebrenički zlikovci su u ovoj deci videli svoje neprijatelje.
Tokom muslimanskog granatiranja Bratunca stradalo je više desetina građana, među kojima i veliki broj dece. Na meti muslimanskih agresora bili su isključivo civilni objekti: stambene zgrade, pijace, bolnica, trgovi, javna mesta.. Jedan od ovakvih zločina dogodio se i 30. januara 1993. Tog hladnog, januarskog dana srebrenički muslimani su ispalili nekoliko minobacačkih granata na područje Bratunca i u tom napadu je preminula devojka Milada Pavlović. Imala je sedamnaest i po godina. Milada je odlučila da malo prošeta svojim gradom ne sluteći bilo kakvu tragediju. Nažalost, muslimanski zločinci su baš tada započeli granatiranje znajući da je pijačni dan i da će biti mnogo ljudi na ulicama. Tom prilikom je ranjeno više civila. Milada je imala mnogo snova i želja koje je nameravala da ostvari. Milada bi danas imala 44 godine. Imala bi danas svoju porodicu, ostvarila bi se kao majka, imala bi svoj posao, imala bi dom...Nažalost, umesto svega toga Milada već punih 26 godina počiva na bratunačkom groblju dok se njeni dželati šetaju slobodno Bosnom i Hercegovinom.
Da stvar bude još tragičnija, 6. marta 1993. preminuo je i Miladin brat Mikailo Pavlović. I on je stradao od minobacačke granate koju su ispalili srebrenički muslimani. Bilo mu je nepunih 11 godina. Zločincima ruka nije zadrhtala! U kratkom vremenskom periodu, zlikovci bez duše su usmrtili dvoje dece iz porodice Pavlović nanevši njihovoj porodicu nemerljivu tugu i patnju. Ovo dvoje nedužne dece stradalo je u svom rodnom Bratuncu od strane muslimanske agresorske ruke koja je rušila sve pred sobom. Toga dana muslimanska granata zauvek je prekinula i život Božane Petrović (1942). Civili koji su izgubili živote tokom granatiranja nemaju spomen obeležje u svom gradu a ne postoji ni zvanična komemoracija.
Коментари
Постави коментар