U sredu 9. januara, biće obeležena godišnjica stradanja 26 hrvatskih i srpskih civila u mestu Buhine Kuće, nedaleko od Viteza. Muslimanski ekstremisti su toga dana svirepo poubijali nevine civile, među kojima je bio i veliki broj žena i dece.
Tog 9. januara 1994. pod okriljem maglovite noći, pripadnici elitnih postrojbi tzv. A BiH upali su u Buhine Kuće, prigradsko naselje Viteza i među tamošnjim stanovništvom napravili pravi pokolj. Opljačkano je i zapaljeno na desetine kuća i društvenih objekata, a svirepo je ubijeno 26 ljudi, od kojih su mnogi zarobljeni, vezani žicom, mučeni i svirepo ubijeni.
Tog 9. januara 1994. pod okriljem maglovite noći, pripadnici elitnih postrojbi tzv. A BiH upali su u Buhine Kuće, prigradsko naselje Viteza i među tamošnjim stanovništvom napravili pravi pokolj. Opljačkano je i zapaljeno na desetine kuća i društvenih objekata, a svirepo je ubijeno 26 ljudi, od kojih su mnogi zarobljeni, vezani žicom, mučeni i svirepo ubijeni.
Za ubijene civile i zarobljenike, za pljačku i razaranje, za šta postoji i video dokumentacija, još uvek niko nije odgovarao niti je, do sada, proces istrage pokrenut. A tog tužnog i tragičnog dana, video zapisi stranih TV kuća – CNN-a, BBC-ija – civila, žena i staraca, koji leže ubijeni u dvorištima svojih zapaljenih domova, obišli su celi svet. U ovom napadu je teže i lakše ranjeno 30 meštana među kojima je bilo i dece.
Uz povike "Allahu Egber", muslimanski ekstremisti su izvršili silovit napad na ovo nebranjeno selo i započeli svoj krvavi pir. Prema rečima svedoka, zločinci su vikali "Kolji ustaše" i palili i uništavali sve pred sobom. Najmlađa žrtva masakra bio je Danijel Grbavac koji je imao samo godinu i po dana kada je ubijen. Zajedno sa njim ubijena je i njegova majka Ankica koju su ekstremisti usmrtili rafalnom paljbom iz automatske puške. Аnkica je bila u sedmom mesecu trudnoće.
Dragica Petrović (36), devojka srpske nacionalnosti, koja je bila duševna bolesnica, zlostavljana je i ubijena na vrlo svirep način u svojoj porodičnoj kući. Muslimanski ekstremisti nisu dozvolili njenoj porodici da je evakuiše iz kuće već su je maltretirali i iživljavali se nad njom da bi je nakon dva dana i ubili. Dragica je prema rečima svedoka udarana više puta ciglom u glavu. Nedaleko od njenog leša pronađeno je i beživotno telo njenog rođaka Draženka Petrovića (34) koji je ubijen kao civil od strane islamskih fundamentalista.
Telo Marka Buhića je pronađeno u stravičnom stanju bez udova. Ekstremisti su ovog nesrećnog čoveka sekli motornom testerom i podvrgli najgorim torturama koje nisu pojmiljive ljudskom razumu.
Naročito tešku sudbinu doživela je porodica Vidović. Muslimanski ekstremisti su na vrlo svirep način ubili Anu Vidović (42), ispalivši u nju nekoliko metaka. Tom prilikom je ranjena i njena ćerka Marijana koja je imala samo 12 godina. Anin suprug Dragan zarobljen je kao civil i brutalno ubijen. Tog dana su stradali i Draganov brat Mirko i njegov sin Dražen (18). Dvanestogodišnja Marijana i sedmogodišnji Branislav ostali su tada siročad. Muslimanski ekstremisti su odbili čak i da im pruže medicinsku pomoć, budući da je Marijana bila ranjena. Tog dana, na kućnom pragu si ubijene i Srpkinja Novka Krivak i Hrvatica Zorka Šafradin.
Postrojbe Armije BiH su u svome napadu na hrvatsko selo Šantići, zaselak Buhine Kuće, 9. januara 1994. godine, počinile stravičan ratni zločin. O tome zločinu iskaze su dale dve Hrvatice, prva rođena 1932. a druga 1981. godine. Evo iskaza prve svedokinje:
“U nedjelju ujutro, 9. siječnja 1994., čula sam govor i izišla sam u hodnik. Kod vanjskih vrata provirim i vidim pripadnika Armije BiH na cesti. Odmah se vratim da se obučem. Kad sam se obukla, uzmem kaput, provirim kroz prozor, oni svraćaju u dvorište. Dok sam se oblačila, bacili su mi bombu. Deka mi je bila u torbi na vratima i iza toga sam se sklonila. Tada sam izletila van, uvukla sam se u trap za krumpir i čekala. Oni su došli do trapa gdje sam se sakrila. Čula sam plač žena i djece. Jedan viče: ‘Nemojte tući žene i djecu!’, a drugi ‘Ubijte, ustašku im majku j…!’, ‘Allahu egber!’ Onda su se posakrivali iza drva i ne znam nakon koliko vremena krenula sam prema UNPROFOR-u. Tad sam došla do jedne grupe, tu sam našla dvije žene i dvoje male djece. Jednoj je ime Nevenka, a oni su izbjeglice iz Zenice. Jedan u grupi kojoj sam pristupila bio je ranjen. Tek iz trećeg pokušaja UNPROFOR nas je prevezao do Viteza i tu nas ostavio.
Dok sam bila u rovu i čula plač žena i djece, znam da su ubijene Ankica Grabovac, stara oko 30 godina i Ankica Vidović iste dobi. Ranjena djeca su Marijana i Brano. Marijana Vidović kći Ankice, stara oko 12 godina (bila je ranjena) i Brano njen brat, star oko sedam godina, poslani su od muslimanske vojske prema cesti, ne pruživši im ni prvu pomoć. Marijana, iako ranjena u rame, vukla je Branu koji je bio ranjen u trbuh, sve do Šafradina, jedno 300 do 500 metara. Naši su ih odvezli u Split u bolnicu."
Masakr u Buhinim kućama je bio poslednji veći i masovni zločin muslimanskih ekstremista na području Viteza. Tokom opsade Viteza, koja je trajala 316 dana, pripadnici zločinačke tzv. Armije BIH zajedno sa mudžahedinima, masakrirali su 653 građana hrvatske i srpske nacionalnosti, među kojima i 35 dece. Za ove zločine do danas niko nije odgovarao. Sramno je i žalosno da se hrvatske i srpske žrtve godinama diskriminišu, negiraju i ponižavaju dok se vojnici tzv. ABIH koji su masovno ubijali žene, decu i civile predstavljaju kao nevine žrtve i oslobodioci.
Коментари
Постави коментар