11. MART - DAN SEĆANJA NA UBIJENU DECU SRPSKOG SARAJEVA

U dvorištu Osnovne škole "Sveti Sava" u Istočnom Sarajevu u ponedeljak, 11. marta, prigodnim programom biće obеležen Dan sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva

Direktor Osnovne škole "Sveti Sava" Danijela Mrda izjavila je Srni da su obeležavanje Dana sećanja na stradalu decu Srpskog Sarajeva, kao i kultura sećanja koja se razvija i neguje kod učenika naš dug najmlađim stradalnicima u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu.

Ona je istakla da će se 11. mart pamtiti kao datum kada je na taj dan 1995. godine, za vreme primirja, snajperskih hicima oduzet život srpskim djevojčicama Nataši Učur i Milici Lalović koje su se bezbrižno igrale lastiša ispred svoje zgrade, dečije naivno verujući odraslima.

"One su bile učenice naše škole, kao i još četiri stradala učenika u ratnom periodu. Najmlađi učenik bio je upisan u prvi razred, a najstarija Dijana Ćosović nije nikada podigla svjedočanstvo o završenom školovanju i ono stoji u prostorijama škole", rekla je Mrda.

Prema njenim rečima, 11. mart je datum kada se sećamo sve stradale dece u Srpskom Sarajevu, kojih je, za sada, 120 u evidenciji Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, s tim da taj spisak, nažalost, još nije konačan.

"Još se traga za porodicama i dokumentacijom o stradanju djece tako da ćemo, možda, tek u narednim godinama doći do tačnog broja", istakla je Mrda. 

"Do današnjeg dana nemamo nijedan sudski epilog ili podignutu optužnicu za bilo koje ubijeno djete u Srpskom Sarajevu", istakla je Mrda.

Ukazujući da je od 475 ubijene dece u odbrambeno-otadžbinskom ratu na prostoru Republike Srpske najviše stradalo u Srpskom Sarajevu, Mrda je rekla da će se samo čuvanjem sećanja na stradanja dece sačuvati uspomenu na njih i stalno opominjati da za njihovo stradanje niko nije odgovarao.

"Mi ćemo i u narednim godinama pričati o ovoj temi i učiti naše mlade naraštaje o stradanjima njihovih vršnjaka u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu", poručila je Mrda. 

Mirjana Dragičević (9) ubijena u Ilijašu

Ispovest Rade Dragičević iz Donje Bioče kod Ilijaša ekranizovana je i poslata u svet. Zahvaljujući tome, danas je gotovo svako upoznat sa svirepim ubistvom devetogodišnje Mirjane Dragičević. Nju su silovala i ubila trojca vojnika tzv. armije BiH pred očima majke koja je i sama teško ranjena. Nakon iživljavanja nad nevinom devojčicom zločinci su ispalili nekoliko hitaca u malu Mirjanu i usmrtili je. Među počiniocima je bilo i mudžahedina ali domaćih sarajevskih Bošnjaka. Ipak i pored mnoštva dokaza, zločinci nikada nisu procesuirani.

Dečija igra prekinuta metkom - 
Milica Lalović i Nataša Učur 

3. marta 1995. muslimanski snajperista Sejo Piskić ubio je dve devojčice na Grbavici dok su se igrale na ulici: Nataši Učur je bilo samo devet godina a Milici Lalović deset. Niko nije odgovarao! 

Prilikom napada muslimanskih vojnika na selo Ledići kod Trnova, masakrirano je 24 civila. Među njima je bilo i četvoro dece: Dragomir Tešanović (10), Danijela Tešanović (12), Slađana Vasić (13) i Milun Tešanović, star samo sedamnaest meseci. Malom Milunu je svaka kost bila slomljena! Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao!

8. jula 1992. u Sarajevskom naselju Velešići muslimanski vojnici su izvšili masakr nad  šest članova porodice Ristović. Zločinci su upali u porodičnu kuću Pere Ristovića i na svirep način prekinuli živote nevinih ljudi, među kojima je bio Danilo Ristović, dečak od četrnaest godina.

Tanja Bodiroga (13) stradala je u Ilijašu
od muslimanske granate

 Slađan Antunović je poginuo u Ilijašu od muslimanske granate 23. avgusta 1992. a imao je samo šest godina. U Ilijašu su od muslimanske granate stradali i Tanja Bodiroga i Slobodan Golubović. Bilo im je po  13 godina.

28. aprila 1994. snajperski metak  zauvek je prekinuo život Slađane Milanović, koja je imala  nepunih 14 godina. To međutim muslimanskom vojniku nije bilo važno! U granatiranju Ilijaša od strane muslimanske tzv. armije BiH poginuli su i Snježana Mijić (16), Danijela Damjanović (13), Igor Kisić (14), Jadranka Samardžić (16), Biljana Kuvač,  Dalibor Vanovac (17) i mnogi drugi. 

26. oktobra 1992. tzv. armija BiH ispalila je nekoliko granata na autobusku stanicu na Ilidži, usled čega je poginulo deset a ranjeno 33-oje srpskih civila. Najmlađa žrtva ovog masakra bio je Grgić Slađan, dečak od 14 godina. Na Ilidži su tokom rata poginuli i Borislav Ešpek (14), Gordana Govedarica (17), Boris Janković (13), Boris Stijak (17), Dragan Gutović (16), Vedran Avdalović (17), Srđan Jovljević (12),  i mnogi drugi. 

Početkom oktobra 1992. muslimanski vojnici su napali srpsko selo Podgrab i masakrirali hladnim oružjem četvoro civila među kojima i dvanaestogodišnjeg Darka Koromana. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao. 2. februara 1994. naoružani muslimanski vojnici Emir Kapetanović Čupo, Haris Kulenović Hari i Samir Kapetanović Kiri  ubili su devojčicu Vanju Vuk (16) i njenog rođaka Zorana Muminagića (18) u ulici Braće Ribara u Sarajevu. 

7. jula 1995. na Alipašinom Polju u Sarajevu naoružani pripadnici tzv. Armije BiH su ubili tročlanu porodicu Đorem - roditelje Božu i Henu i njihovu devojčicu Magdalena, staru samo pet godina. Članovi porodice Đorem su po nacionalnosti bili Srbi a po verskoj pripadnosti Adventisti. Nisu uzimali učešće u sukobima, bili su izuzetno kulturni i vaspitani i uvek spremni da pomognu svima. O Boži i Heni, komšije i poznanici imaju samo pozitivno mišljenje i reči hvale.Bošnjački ekstremisti brutalno su iz vatrenog oružja ubili Božu i Henu dok su malu Magdalenu usmrtili udarcima tupim predmetom u glavu. 

Bošnjačkim zlikovcima nije bilo dovoljno što su nedužne ljude brutalno poubijali već su svesno fasilfikovali njihovu smrt. Istog dana, na televiziji je javljeno kako je porodica Đorem ubijena ali da su stradali od 'granate ispaljene sa srpskih položaja'. Odmah po ubistvu zlikovci su pozvali i strane medije i javno preneli u svet svoju bolesnu laž. Bez obdukcije, porodica je brzinom svetlosti pokopana na groblju Lav da se slučajno neko ne bi setio da analizira podrobnije ovaj slučaj, podseća RTRS. Rođaka ubijenih članova porodice Đorem Ranka Mičić ispričala je za RTRS da je odmah bilo uočljivo da nesrećni ljudi nisu stradali od granate, već da su mučki ubijeni i da su oni odlučili da ih sahrane na groblju u Istočnom Sarajevu. Žena je ostala zatečena monstruoznošću bošnjačkih zlikovaca ali i njihovim bezumnim pokušajem da prikriju ovaj stravični zločin. 

13. aprila 1993.  u ulici Slobodana Principa - Selje, ispred zgrade br. 17, naveče oko 19 časova, muslimanski vojnici su ispalili minobacački projektil kalibra 120 mm iz pravca Pazarića. Od dejstva zločinačke granate ubijeni su dečaci Srđan Žuža (12) i Staša Samardžić (13). Srđanov otac je godinu dana ranije ubijen mučki u logoru u Konjicu od strane muslimanskih ekstremista. Godinu dana ranije, od muslimanske granate u Hadžićima je poginula i devojčica Gordana Krunić (13). Trinaestogodišnji dečak Siniša Gligorević, izbeglica iz Konjica,  takođe je poginuo 1993. od muslimanske granate u Hadžićima.
24. maja iste godine, muslimanski vojnici su u Ozrenskoj ulici svirepo ubili osmogodišnju Zoricu Divčić, inače učenicu OŠ "Sveti Sava" u Istočnom Sarajevu. Nataša Ponjavić, devojka od nepunih 18 godina je prisilno odvedena sa tadašnjim momkom Predragom Gojkovićem u štab Armije BiH nakon čega su svirepo ubijeni a njihovi posmrtni ostaci su pronađeni u jednom masovnoj grobnici sa telima ostalih srpskih civila. 

Spomen-obilježje nevino stradaloj djeci sa područja Srpskog Sarajeva od 1992. do 1995. godine 13. septembra prošle godine otkrili su tadašnji predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i Danijela Mrda.

Na spomeniku su uklesani stihovi pjesnika Gorana Vračara "Sumrak", koji su posvećeni stradaloj djeci.

Spomenik je izgrađen na inicijativu školskog odbora i Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Istično Sarajevo s ciljem njegovanja sjećanja na ubijenu djecu u Srpskom Sarajevu.