Danas se navršava 20 tužnih godina od kako su avioni zločinačke NATO alijanse bombardovali Prištinu. Ubijeno je 12 a ranjeno više od 20 građana.
7. aprila 1999. u 00:40 avioni NATO pakta su bombardovali uže područje grada Prištine i počinili masovan zločin. U krvavom napadu ubijeno je dvanaest građana, dok je veliki broj ljudi tom prilikom ranjen. Porušen je veliki broj kuća, zgrada i društvenih objekata. Potpuno je uništena zgrada Glavne pošte koja je gađana sa tri projektila. Bombardovano je i selo Devet Jugovića a oko 3:15 je bombardovano i selo Gračanica i to sa 10 projektila.
U krvavom napadu NATO agresora ubijena je petočlana porodica Gaši, inače turske nacionalnosti. Ubijeni su glava kuće Mesut Gaši (40), njegova supruga Ardiana (33) i njihove tri ćerke Deniza (5), Rea (7) i Dea (9).
Eksplozija u pogođenoj prištinskoj pošti izbacila je iz zgrade telo portira Radovana Aleksića nekoliko desetina metara na ulicu. Bomba koja je pala u kancelariju Lantane Jovanović presekla je prostoriju napola. Žena je, pukom srećom, ostala skoro nepovređena, ali je njen kolega, koji je radio kraj nje, za drugim stolom, pretvoren, bukvalno, u prah i pepeo. Usled detonacije, deo betonske zgrade pošte se odlomio i pogodio stan u potkrovlju četvorospratnice u susednoj Ulici JNA, gde je živela porodica Keča.
Na kućnom pragu je ubijena i starica Zlatinka Ranković. Imala je 72 godine. Ove nevine žrtve do danas nemaju ni dostojanstveno spomen obeležje u svom gradu.
Tokom ovog zločinačkog napada ubijeni su takođe i Radovan Aleksić (45), Adem Beriša (44) - pripadnik MUP SRJ i Dejan Vitković (30).
Izvor: Vecernje Novosti
7. aprila 1999. u 00:40 avioni NATO pakta su bombardovali uže područje grada Prištine i počinili masovan zločin. U krvavom napadu ubijeno je dvanaest građana, dok je veliki broj ljudi tom prilikom ranjen. Porušen je veliki broj kuća, zgrada i društvenih objekata. Potpuno je uništena zgrada Glavne pošte koja je gađana sa tri projektila. Bombardovano je i selo Devet Jugovića a oko 3:15 je bombardovano i selo Gračanica i to sa 10 projektila.
U krvavom napadu NATO agresora ubijena je petočlana porodica Gaši, inače turske nacionalnosti. Ubijeni su glava kuće Mesut Gaši (40), njegova supruga Ardiana (33) i njihove tri ćerke Deniza (5), Rea (7) i Dea (9).
Eksplozija u pogođenoj prištinskoj pošti izbacila je iz zgrade telo portira Radovana Aleksića nekoliko desetina metara na ulicu. Bomba koja je pala u kancelariju Lantane Jovanović presekla je prostoriju napola. Žena je, pukom srećom, ostala skoro nepovređena, ali je njen kolega, koji je radio kraj nje, za drugim stolom, pretvoren, bukvalno, u prah i pepeo. Usled detonacije, deo betonske zgrade pošte se odlomio i pogodio stan u potkrovlju četvorospratnice u susednoj Ulici JNA, gde je živela porodica Keča.
Ovako se strašnog NATO bombardovanja Prištine 7. aprila 1999. godine, danas, tačno dve decenije kasnije, seća zastavnik Dobrica Stojanović, koji je sa vojnikom Slobodanom Jugovim među prvima došao da pomogne. Slično govori i Stojanovićev starešina, pukovnik Milutin Filipović, tada komandant garnizona u Prištini i rukovodilac Grupe komande Prištinskog korpusa. Govoreći o paklenoj noći, kaže da je cilj NATO tog 7. aprila bio da preseče sve vojne i civilne veze Kosova sa centralnom Srbijom i da našim sunarodnicima pošalje poruku da za njih nema mesta na Kosovu i Metohiji.
- Nekim Božjim usudom, od tri bačene bombe, Srbi, Turci i Albanci izginuli su brojčano proporcionalno. Kao po nacionalnom ključu, kako se i živelo na Kosovu pre dolaska NATO - kaže Filipović.
Zastavnik Stojanović ni dan-danas ne može da zaboravi tu noć. U zgradi Opštine, gde je spavao sa svojih sedam vojnika, probudili su ga eksplozija i komadi stakla koji su ih zasuli. Sa Slobodanom Jugovim odmah je, kaže, krenuo da vidi šta je pogođeno. U centru grada, seća se, pakao, mrkli mrak, beživotno telo...
Pukovnik Filipović posebno ističe, kako kaže, "đavolsku proporciju smrti" koju je NATO posejao te noći:
- Sem petoro Gašija, u krateru bombe koja nije pogodila poštu, poginuli su starac Ali Redža i Igbala Redža, prištinska učiteljica, kojoj su svi na ulici govorili "dobar dan". Od tog projektila razneta je kuća familije Denda (sportskog novinara Petra Dende). Srećom, oni tada nisu bili u kući. Zatekao sam najstarijeg Dendu, koji je u čudu stajao kraj kratera i pričao da je te noći slučajno otišao da prespava kod sina na drugi kraj grada.
 |
| Аdem Beriša (1955 - 1999) |
Tokom ovog zločinačkog napada ubijeni su takođe i Radovan Aleksić (45), Adem Beriša (44) - pripadnik MUP SRJ i Dejan Vitković (30).
Izvor: Vecernje Novosti
Radovan nije bio portir! On je bio nadzornik - tehničar u tranzitnoj centrali Metaconta 10C. Celo vece je pratio bombardovanje sa krova pošte i nije hteo da siđe u garažu - zaklon. Govorio je "ja sam ovu centralu montirao i ne može niko da me otera odavde!" Prva raketa je došla iz pravca pozorišta pored banke i pogodila tačno u salu VF-a na 4.spratu. Tada je obrisan i 5. sprat gde se nalazila Metaconta. Druga je dolazila iz pravca bioskopa Omladina i trebala je bočno da pogodi zgradu i totalno je sruši. Ali je udarila u kuću ispred i raznela ceo kvart! Ekipa u zgradi pošte je imala sreće jer su u tom trenutku krenuli da beže iz zgrade i vazdušni talas ih je bacio nazad u garažu. Svi su preživeli. Sveta je bio malo izlomljen ali je OK. Lana je bila zatrpana do pola leđa zidom koji je pao. Tada je poginuo DBovac koji je spavao na trosedu u razdelniku na trećem spratu. Lanu je monter (zaboravio sam mu ime!?!) izvukao ispod cigala! Treće rakete nije bilo. Bar nije gađala Poštu.
ОдговориИзбриши