Sutra se navršava 27 godina od svirepog ubistva šestogodišnje Ivane Vuković u Foči. Ivana je jedna od prvih žrtava rata u ovom gradu
Svaki april budi gorka sećanja kod mnogih Fočaka. Mnogi pamte ovaj mesec i čitavo proleće kao period kada su morali da napuste svoja ognjišta ali i kao period kada su počela prva ubistva. Tog aprila 1992. više hiljada Srba je napustilo svoja ognjišta i domove u strahu za vlastite živote ali i živote svojih najmilijih. Bio je to progon neviđenih razmera. Trivko Pljevaljčić prvi je javno progovorio o početku rata u Foči pre nekoliko godina. "Tri dana prije početka sukoba u Foči, naoružane muslimanske snage postavile su barikade. Policija nije reagovala, jer je bila podijeljena, kao i vlast u Foči", rekao je Trivko. Pljevaljčić je u ratu radio u 'Fočatransu', preduzeću u kojem su Srbi masovno dobijali otkaze, a u 'Fočatransu' je bio i muslimanski štab. "U krugu Fočatransa je bio šleper pun granata, ali u pakovanjima badel konjaka", seća se Pljevaljčić. Foču su sa okolnih brda granatirale muslimanske snage 8. aprila 1992. godine. Prve civilne žrtve bile su srpske, prvo su zapaljene srpske kuće i pravoslavna crkva. Pljevaljčić tvrdi da su u džamijama bila skladišta naoružanja i municije. "Naš prvi borac poginuo je pogođen sa munara Aladža džamije", kaže Pljevaljčić.
Jedan od ratnih komandanata Milenko Plemić ispričao je za medije pre dve godine da je rat u Foči počeo napadom „zelenih beretki“ na brdo Ćelovinu iznad Foče. „Događaji iz dva svjetska rata opametili su Srbe i ovoga puta oni nisu bili nespremni kao nekada narod Kozare, Prebilovaca ili Korita. Napad „zelenih beretki“ je lako odbijen, a istoga dana uveče muslimani su zapalili nekoliko srpskih kuća u Donjem Polju“, naveo je tada Plemić.
Tog aprila 1992. poginuo je veliki broj stanovnika Foče a jedna od prvih žrtava bila je i devojčica Ivana Vuković. Imala je samo šest godina. Ivana je ubijena 26. aprila 1992. prilikom napada tzv. Armije BiH na srpsko selo Cape. Ivana je ubijena samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Kome je bila kriva devojčica koja tek što je zakoračila u šestu godinu života? Kome je i za šta bilo krivo dete koje tek što je počelo pisati prva slova?
Odgovora nema ali je više nego jasno da su u zločinu učestvovale prve komšije jer je napad izvršen iz obližnih muslimanskih sela. Ubice male Ivane nikada nisu proceusirane niti je protiv njih podignuta bilo kakva optužnica. Ubistvo nedužnog deteta je ostalo nekažnjeno baš kao i svi ostali zločini nad srpskim stanovništvom u Foči.
Ovaj monstruozni čin uneo je veliko uznemirenje javnosti i čitava Foča je od tog dana bila u strahu. Samo dan ranije u Kozjoj Luci je ubijen Luka Vuković. Ljudi su tada postali svesni da zlikovci nemaju milosti čak ni prema deci i da u ostvarenju svojih ciljeva neće prezati ni od čega. Ovaj strah prouzrokovao je masovno iseljavanje Srba iz Foče a mnoge izbeglice se do danas nisu vratile svojim kućama.
Porodica Vuković je jedna od najstradalnijih porodica u Foči a podaci Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku govore da je čak 27 članova porodice Vuković ubijeno u napadima muslimanskih ekstremista na Foču i okolna sela.
Foča se neretko u javnosti naziva "gradom ubijene dece" a upravo iz tog razloga što je na ovom području poginulo mnogo mališana samo i isključivo zbog svoje srpske nacionalnosti. U kolektivnom sećanju je ostao upamćen masakr na Nikoljdan 19. decembra 1992. u Gornjoj Jošanici kada su muslimanski vojnici iz Foče i Goražda upali u ovo nebranjeno selo i zverski ubili 56 civila, među kojima 21-u ženu i troje dece. U očevom zagrljaju streljani su sedmogodišnji Dražen Višnjić i njegova desetogodišnja sestra Dragana. Nekoliko žena i devojaka je tog dana silovano nakon čega su sve streljane. Masakr nije preživela ni dvogodišnja Danka Tanović koja je zarobljena sa majkom i starijom komšinicom nakon čega su obe odvedene do obližnje šume i tamo streljane. U ratnom vihoru živote je izgubila četvoročlana porodica Sekulović: Ranko (30), njegova supruga Radenka (31) i njihovo dvoje dece Predrag (7) i Danka Sekulović koja je u trenutku ubistva imala samo tri godine. Muslimanska granata je u maju 1992. usmrtila desetogodišnjeg Peru Todorovića a teško ranila njegovog brata Božu, tada trinaestogodišnjeg dečaka. Cvija i Miladin Rebić su u avgustu 1992. izgubili sina Radomira, dečaka od 16 godina koji je ubijen u svom selu Daničići u zasedi muslimanske vojske.
Svaki april budi gorka sećanja kod mnogih Fočaka. Mnogi pamte ovaj mesec i čitavo proleće kao period kada su morali da napuste svoja ognjišta ali i kao period kada su počela prva ubistva. Tog aprila 1992. više hiljada Srba je napustilo svoja ognjišta i domove u strahu za vlastite živote ali i živote svojih najmilijih. Bio je to progon neviđenih razmera. Trivko Pljevaljčić prvi je javno progovorio o početku rata u Foči pre nekoliko godina. "Tri dana prije početka sukoba u Foči, naoružane muslimanske snage postavile su barikade. Policija nije reagovala, jer je bila podijeljena, kao i vlast u Foči", rekao je Trivko. Pljevaljčić je u ratu radio u 'Fočatransu', preduzeću u kojem su Srbi masovno dobijali otkaze, a u 'Fočatransu' je bio i muslimanski štab. "U krugu Fočatransa je bio šleper pun granata, ali u pakovanjima badel konjaka", seća se Pljevaljčić. Foču su sa okolnih brda granatirale muslimanske snage 8. aprila 1992. godine. Prve civilne žrtve bile su srpske, prvo su zapaljene srpske kuće i pravoslavna crkva. Pljevaljčić tvrdi da su u džamijama bila skladišta naoružanja i municije. "Naš prvi borac poginuo je pogođen sa munara Aladža džamije", kaže Pljevaljčić.
Jedan od ratnih komandanata Milenko Plemić ispričao je za medije pre dve godine da je rat u Foči počeo napadom „zelenih beretki“ na brdo Ćelovinu iznad Foče. „Događaji iz dva svjetska rata opametili su Srbe i ovoga puta oni nisu bili nespremni kao nekada narod Kozare, Prebilovaca ili Korita. Napad „zelenih beretki“ je lako odbijen, a istoga dana uveče muslimani su zapalili nekoliko srpskih kuća u Donjem Polju“, naveo je tada Plemić.
„Grad je oslobođen za samo devet dana, odnosno 17. aprila, kada su naše jedinice protetjerale bojovnike iz njihovog glavnog uporišta Donjeg Polja prema Goraždu“, rekao je Plemić.
Tog aprila 1992. poginuo je veliki broj stanovnika Foče a jedna od prvih žrtava bila je i devojčica Ivana Vuković. Imala je samo šest godina. Ivana je ubijena 26. aprila 1992. prilikom napada tzv. Armije BiH na srpsko selo Cape. Ivana je ubijena samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Kome je bila kriva devojčica koja tek što je zakoračila u šestu godinu života? Kome je i za šta bilo krivo dete koje tek što je počelo pisati prva slova?
Odgovora nema ali je više nego jasno da su u zločinu učestvovale prve komšije jer je napad izvršen iz obližnih muslimanskih sela. Ubice male Ivane nikada nisu proceusirane niti je protiv njih podignuta bilo kakva optužnica. Ubistvo nedužnog deteta je ostalo nekažnjeno baš kao i svi ostali zločini nad srpskim stanovništvom u Foči.
Ovaj monstruozni čin uneo je veliko uznemirenje javnosti i čitava Foča je od tog dana bila u strahu. Samo dan ranije u Kozjoj Luci je ubijen Luka Vuković. Ljudi su tada postali svesni da zlikovci nemaju milosti čak ni prema deci i da u ostvarenju svojih ciljeva neće prezati ni od čega. Ovaj strah prouzrokovao je masovno iseljavanje Srba iz Foče a mnoge izbeglice se do danas nisu vratile svojim kućama.
Porodica Vuković je jedna od najstradalnijih porodica u Foči a podaci Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku govore da je čak 27 članova porodice Vuković ubijeno u napadima muslimanskih ekstremista na Foču i okolna sela.
Foča se neretko u javnosti naziva "gradom ubijene dece" a upravo iz tog razloga što je na ovom području poginulo mnogo mališana samo i isključivo zbog svoje srpske nacionalnosti. U kolektivnom sećanju je ostao upamćen masakr na Nikoljdan 19. decembra 1992. u Gornjoj Jošanici kada su muslimanski vojnici iz Foče i Goražda upali u ovo nebranjeno selo i zverski ubili 56 civila, među kojima 21-u ženu i troje dece. U očevom zagrljaju streljani su sedmogodišnji Dražen Višnjić i njegova desetogodišnja sestra Dragana. Nekoliko žena i devojaka je tog dana silovano nakon čega su sve streljane. Masakr nije preživela ni dvogodišnja Danka Tanović koja je zarobljena sa majkom i starijom komšinicom nakon čega su obe odvedene do obližnje šume i tamo streljane. U ratnom vihoru živote je izgubila četvoročlana porodica Sekulović: Ranko (30), njegova supruga Radenka (31) i njihovo dvoje dece Predrag (7) i Danka Sekulović koja je u trenutku ubistva imala samo tri godine. Muslimanska granata je u maju 1992. usmrtila desetogodišnjeg Peru Todorovića a teško ranila njegovog brata Božu, tada trinaestogodišnjeg dečaka. Cvija i Miladin Rebić su u avgustu 1992. izgubili sina Radomira, dečaka od 16 godina koji je ubijen u svom selu Daničići u zasedi muslimanske vojske.
„Tri mladića kao tri lutke, tri zelene jabuke“, kroz suze je rekla majka Cvija prošle godine na otkrivanju spomenika ubijenim meštanima Kozje Luke. Tokom rata živote su izgubili i Novo Elez (12), Slobodan Mastilo (15), Nada Davidović (8), Dragana Džilit (17), Minela Gladanac (16), Miodrag Bućan (15), Mladen Vuković (15), Radoslav Đurđević (12), Dragoslav Marković (15) i mnogi drugi.
Radio Foča: "U Kozjoj Luci otkriven i osveštan spomenik srpskim žrtvama"
http://radiofoca.com/obiljezeno-cetvrt-vijeka-od-formiranja-focanskih-brigada-vrs/
http://radiofoca.com/obiljezeno-cetvrt-vijeka-od-formiranja-focanskih-brigada-vrs/
Коментари
Постави коментар