Navršava se tačno 20 tužnih godina od kako su avioni NATO avijacije bombardovali autobus "Niš - ekspresa" kod mesta Lužani i Prizren prilikom čega je ubijeno 56 civila, od čega 16-oro dece.
Prvog maja 1999. godine NATO avijacija je u 13 sati granatirala autobus “Niš-ekspresa” koji se kretao iz Niša preko Podujeva ka Prištini. Autobus je od granate prepolovljen. Očevici su oko i na mostu kod Lužana mogli da vide veliki broj ugljenisanih i masakriranih tela. Među žrtvama je bilo i puno žena i dece. U ovom napadu je masakrirano 42 civila, među kojima i 10-oro dece. U granatiranju je poginuo i vozač “Niš-ekspresa” Vukadin Jelić.U 13:50 NATO alijansa još jednom se obrušila na okolinu Lužana i tom prilikom pogodila ambulantno vozilo koje je došlo da pomogne unesrećenim putnicima iz autobusa. Taj događaj zvaničnici NATO-a su komentarisali kao “nezgodu koja se slučajno dogodila u nameri da se spreči snabdevanje srpskih vojnih i policijskih snaga koje su operisale u unutrašnjosti Kosova”.
U vreme ratne 1999. godine “Niš-ekspres” je održavao (možda jedini) sve mirnodopske linije ka Kosovu. Bila je to jedina, ustaljena veza Kosova sa ostalim delom Srbije. Vozači su se sami prijavljivali za rad na linijama kroz Kosovo.
Autobus “Niš ekspresa” jarko crvene boje saobraćao je na redovnoj liniji Niš-Priština, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta. Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj su zatečena tri ili četiri ugljenisana leša. U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, zatečeno je sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa ležalo je nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazila ruka malog deteta. Pored puta ležao je kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta širio zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa koji je ostao na mostu potpuno je bio ugljenisan i jedino što odudara je bila crvena boja ljudske utrobe. Sam most je lakše oštećen, a kada su na mesto tragedije došli novinari ostaci autobusa su još uvek tinjali. Meštani su odmah nakon eksplozije pokušali da ukažu pomoć unesrećenima, ali, kako je rekao jedan policajac, “strašno je bilo gledati ljude kako gore i zapomažu, a ne možeš da im pomogneš”.
U krvavom napadu NATO agresora ubijeno je 46 civila, među kojima i dvanaestoro dece.
Najmlađa žrtva ovog masakra bila je dvogodišnja devojčica Mirjeta Kopala koja je poginula sa svojom majkom Fatimom (33).
Dragiša Petrović iz Gračanice nikada neće zaboraviti 1. maj 1999, kad je u jednom danu izgubio majku i dvoje dece Marka (17) i Mariju (15) koji su bili u autobusu „Niš ekspres“ u trenutku kad je na vozilo pala bomba.
Tog kobnog dana u selu Lužane kod Podujeva preživele su samo dve osobe.
- Ostali smo sami. Ostali smo uništeni. Od dana pogibije supruga nije prestala da pije lekove, traži u njima utehu, ali posle nekog vremena ni oni ne mogu više da deluju. Nema tu pomoći, gubitak dece je najstrašnija sudbina. Evo, prošlo je toliko godina, a bol ne prolazi. - ispričao je svojevremeno Dragiša za Kurir.
Na dan pogibije Nikola je sa sestrom i bakom krenuo iz Prokuplja u Gračanicu da bi proslavio rođendan, ali, nažalost, nije ga ni dočekao.
- On je sahranjen na dan svog rođendana. Kad je pogođen autobus, ja sam bio na granici, odmah sam osetio neki nemir, nešto me je kopkalo, pa sam se raspitivao odakle je autobus išao, šta se desilo, ali malo smo saznali. Tek sutradan su me odveli kući s nekim izgovorom, ali mi niko nije pomenuo nesreću. Kad sam ušao u ulicu i video onoliki narod, shvatio sam da se nešto dešava. A kad sam čuo sve, pao sam i jedva su me povratili - ispričao je Dragiša. Sa decom je tog dana poginula i njihova baka Smiljana Petrović.
U znak sećanje, u Gračanici je jedna ulica dobila ime po Nikoli Petroviću, a druga po Mariji Petrović.
Ismet Kopala toga dana je izgubio suprugu Fetije (46) i troje dece Arjetu (13), Đavita (15) i Florindu.
Toga dana u autubusu "Niš - Ekspresa" poginula je sedmočlana porodica Radamani. Stradali su supružnici Rizah (40) i Fatima (36) i njihovo petoro dece: Bislim (3), Besarta (6), Besa (8), Muzafera (13) i Besnik (16).
Jedan od meštana, Rajko Maksić, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj bašti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole. Maksić je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pruži pomoć jednom čoveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u prištinsku bolnicu. Putnik kome je Maksić pomogao ima teške opekotine i veliku posekotinu na glavi.
Tokom bombardovanja Prizrena 1. maja 1999. ubijeno je četrnaest civila a među žrtvama je bilo čak šestoro dece. Gađana je stambena četvrt u u ulici Alji Tarambaba prilikom čega su ubijeni devojka Besmilje Pecori (17), Ernest Krasnići (3), Elvis Beriša (17), Esad Beriša (12), Ramadan Beriša (48), devojka Zenije Beriša (17), Mensur Morina (15) i devojka Lule Begići (22).
Teške telesne povrede su zadobili Vesna Gaši, Zarija Gaši, Muzafer Rahmani, Osman Tufan, Aida Beriša, Biljana Ivanović, Drita Beriša, Kujtim Beriša, Resmija Rahmani, Vjolca Beriša, Zejnep Krueziu, Petrit Beriša, Eljvana Temaj, Šaćir Beriša i Đevrije Beriša. Zabeležena je šteta na velikom broju stambenih objekata u ulici Alji Trambaba. Istog dana NATO agresor je bombardovao selo Jablanica u okolini Prizrena prilikom čega su poginuli Bošnjaci Amer Murati (82) i njegova komšinica Azema Murati (39) dok su teške telesne povrede ustanovljene Murati Ramana, Tafili Selvera, Murati Bećira, Dilji Adnana, Šiško Bljerima, Murati Sejdija, Murati Hamdija i Dilji Nero.
Lakše telesne povrede su zadobili Haljiti Medija, Adilji Sinan, Skenderi Almer, Skenderi Amin, Skenderi Elmir, Murati Sujna, Imeri Abdurahman i Elzi Memet.
 |
| Desno na slici: Marko (17) i Marija (15) Petrović |
Prvog maja 1999. godine NATO avijacija je u 13 sati granatirala autobus “Niš-ekspresa” koji se kretao iz Niša preko Podujeva ka Prištini. Autobus je od granate prepolovljen. Očevici su oko i na mostu kod Lužana mogli da vide veliki broj ugljenisanih i masakriranih tela. Među žrtvama je bilo i puno žena i dece. U ovom napadu je masakrirano 42 civila, među kojima i 10-oro dece. U granatiranju je poginuo i vozač “Niš-ekspresa” Vukadin Jelić.U 13:50 NATO alijansa još jednom se obrušila na okolinu Lužana i tom prilikom pogodila ambulantno vozilo koje je došlo da pomogne unesrećenim putnicima iz autobusa. Taj događaj zvaničnici NATO-a su komentarisali kao “nezgodu koja se slučajno dogodila u nameri da se spreči snabdevanje srpskih vojnih i policijskih snaga koje su operisale u unutrašnjosti Kosova”.
U vreme ratne 1999. godine “Niš-ekspres” je održavao (možda jedini) sve mirnodopske linije ka Kosovu. Bila je to jedina, ustaljena veza Kosova sa ostalim delom Srbije. Vozači su se sami prijavljivali za rad na linijama kroz Kosovo.
Autobus “Niš ekspresa” jarko crvene boje saobraćao je na redovnoj liniji Niš-Priština, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta. Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj su zatečena tri ili četiri ugljenisana leša. U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, zatečeno je sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa ležalo je nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazila ruka malog deteta. Pored puta ležao je kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta širio zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa koji je ostao na mostu potpuno je bio ugljenisan i jedino što odudara je bila crvena boja ljudske utrobe. Sam most je lakše oštećen, a kada su na mesto tragedije došli novinari ostaci autobusa su još uvek tinjali. Meštani su odmah nakon eksplozije pokušali da ukažu pomoć unesrećenima, ali, kako je rekao jedan policajac, “strašno je bilo gledati ljude kako gore i zapomažu, a ne možeš da im pomogneš”.
U krvavom napadu NATO agresora ubijeno je 46 civila, među kojima i dvanaestoro dece.
Najmlađa žrtva ovog masakra bila je dvogodišnja devojčica Mirjeta Kopala koja je poginula sa svojom majkom Fatimom (33).
Dragiša Petrović iz Gračanice nikada neće zaboraviti 1. maj 1999, kad je u jednom danu izgubio majku i dvoje dece Marka (17) i Mariju (15) koji su bili u autobusu „Niš ekspres“ u trenutku kad je na vozilo pala bomba.
Tog kobnog dana u selu Lužane kod Podujeva preživele su samo dve osobe.
- Ostali smo sami. Ostali smo uništeni. Od dana pogibije supruga nije prestala da pije lekove, traži u njima utehu, ali posle nekog vremena ni oni ne mogu više da deluju. Nema tu pomoći, gubitak dece je najstrašnija sudbina. Evo, prošlo je toliko godina, a bol ne prolazi. - ispričao je svojevremeno Dragiša za Kurir.
Na dan pogibije Nikola je sa sestrom i bakom krenuo iz Prokuplja u Gračanicu da bi proslavio rođendan, ali, nažalost, nije ga ni dočekao.
- On je sahranjen na dan svog rođendana. Kad je pogođen autobus, ja sam bio na granici, odmah sam osetio neki nemir, nešto me je kopkalo, pa sam se raspitivao odakle je autobus išao, šta se desilo, ali malo smo saznali. Tek sutradan su me odveli kući s nekim izgovorom, ali mi niko nije pomenuo nesreću. Kad sam ušao u ulicu i video onoliki narod, shvatio sam da se nešto dešava. A kad sam čuo sve, pao sam i jedva su me povratili - ispričao je Dragiša. Sa decom je tog dana poginula i njihova baka Smiljana Petrović.
U znak sećanje, u Gračanici je jedna ulica dobila ime po Nikoli Petroviću, a druga po Mariji Petrović.
Ismet Kopala toga dana je izgubio suprugu Fetije (46) i troje dece Arjetu (13), Đavita (15) i Florindu.
Toga dana u autubusu "Niš - Ekspresa" poginula je sedmočlana porodica Radamani. Stradali su supružnici Rizah (40) i Fatima (36) i njihovo petoro dece: Bislim (3), Besarta (6), Besa (8), Muzafera (13) i Besnik (16).
Jedan od meštana, Rajko Maksić, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj bašti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon čega se čula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole. Maksić je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pruži pomoć jednom čoveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u prištinsku bolnicu. Putnik kome je Maksić pomogao ima teške opekotine i veliku posekotinu na glavi.
ISTOG DANA BOMBARDOVAN I PRIZREN; POGINULO 14 LICA, MEĐU KOJIMA DEVETORO DECE
Tokom bombardovanja Prizrena 1. maja 1999. ubijeno je četrnaest civila a među žrtvama je bilo čak šestoro dece. Gađana je stambena četvrt u u ulici Alji Tarambaba prilikom čega su ubijeni devojka Besmilje Pecori (17), Ernest Krasnići (3), Elvis Beriša (17), Esad Beriša (12), Ramadan Beriša (48), devojka Zenije Beriša (17), Mensur Morina (15) i devojka Lule Begići (22).
Teške telesne povrede su zadobili Vesna Gaši, Zarija Gaši, Muzafer Rahmani, Osman Tufan, Aida Beriša, Biljana Ivanović, Drita Beriša, Kujtim Beriša, Resmija Rahmani, Vjolca Beriša, Zejnep Krueziu, Petrit Beriša, Eljvana Temaj, Šaćir Beriša i Đevrije Beriša. Zabeležena je šteta na velikom broju stambenih objekata u ulici Alji Trambaba. Istog dana NATO agresor je bombardovao selo Jablanica u okolini Prizrena prilikom čega su poginuli Bošnjaci Amer Murati (82) i njegova komšinica Azema Murati (39) dok su teške telesne povrede ustanovljene Murati Ramana, Tafili Selvera, Murati Bećira, Dilji Adnana, Šiško Bljerima, Murati Sejdija, Murati Hamdija i Dilji Nero.
Lakše telesne povrede su zadobili Haljiti Medija, Adilji Sinan, Skenderi Almer, Skenderi Amin, Skenderi Elmir, Murati Sujna, Imeri Abdurahman i Elzi Memet.
Коментари
Постави коментар