MAJKA MILEVA IZ SREBRENICE: "NA KUĆNOM PRAGU SU MI UBILI MUŽA I DVA SINA OD 17 I 20 GODINA"

Sutra će u Brežanima kod Srebrenice biti obeleženo 27 godina od stravičnog zločina protiv čovečnosti koji su počinili pripadnici tzv. Armije BiH pod komandom Nasera Orića nad srpskim civilnim stanovništvom. U tom svirepom napadu je ubijeno 32-oje žena, staraca i dece a do danas niko nije odgovarao za ovaj monstruozni zločin 

Najmlađa žrtva Orićevog krvavog pira u Brežanima je bio Ljubomir Josipović, učenik osmog razreda osnovne škole koji je bukvalno masakriran na kućnom pragu, dok je najstarija žrtva bio slabo pokretni Stanko Milošević, starac od devedeset godina. Sve žrtve su bili civili, ljudi koji su ostali u svojim kućama i koji su verovali u suživot. Nažalost, svi do jednog su pobijeni na brutalne načine nepojmljive ljudskom razumu. Vidoje Lazić koji je godinama živeo i radio sa muslimanima je zarobljen u svojoj kući, pretučen a potom razapet na krst i živ zapaljen. Na kućnom pragu su ubijene i nepokretna starica Krstina Lazić (79) i njena slepa ćerka Dostana(57). Obe su pre smrti strahovito mučene i zlostavljane a njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni. U napadu su pored komšija i muslimanskih vojnika iz Srebrenice, učestvovale i muslimanske žene i maloletnici koji su udarali u šerpe, pevali, pljačkali imovinu Srba, palili kuće i učestvovali u mučenju i ubijanju nevinog srpskog stanovništva.

Veliku tragediju je tog 30. juna 1992. doživela i "majka hrabrost" Mileva Rankić, kojoj su orićevi krvoloci za manje od pola sata ubili supruga Miliisava i dva sina: Dragoslava (17) i Mirolsava (20).

Kako je više puta izjavljivala za medije, Mileva je izgubila veru u pravosuđe i očekuje da će one koji su joj ubili supruga i sinove na kućnom pragu stići Božija pravda umesto zemaljske nepravde.

"Jake muslimanske snage iz Srebrenice i okolnih sela su upale u Brežane u zoru 30. juna 1992. godine i počinile masakr nad mještanima, koje su zatekli na spavanju. Veliki broj civila uhvatili su žive, a poslije mučenja su ih  masakrirali i zapalili. Sve kuće, a bilo ih je 60, opljačkane su i zapaljene . Godine prolaze, a niko ne reaguje i niko ne odgovara za ubijenu moju i nevinu djecu mnogih Srpkinja.  Nemam čemu da se nadam niti koga da očekujem, jer sam 30. juna 1992. godine ostala bez oba sina Miroslava i Dragoslava, kao i supruga Milisava, koje su naše komšije masakrirale i zapalile - rekla je Mileva Rankić izrazivši ogorčenje što za taj zločin još niko nije odgovarao. 

"Što poklaše - poklaše, što preosta - oćeraše. Za pola sata, pobili su moje Miroslava i Dragoslava, moje jabuke, moga muža Milisava, i za to niko ne odgovara. Izgleda da od naših Srba niko niđe nije ni poginuo, niko nikoga da pomene, pa đe su ti toliki Srbi nestali. Živeli smo u selu Brežani, moj muž Milosav, sinovi Miroslav i Dragoslav i ćerka Slađana. Živeli smo do rata dobro sa komšijama, muslimanima, iz sela Osmače. Ali, desilo se zlo. Orićevi zločinci upali su u selo 30. juna 1992. godine i ubili mi muža i sinove. Stariji je imao dvadeset godina, a mlađi sedamnaest. Slađana nije bila u selu, a ja sam nekim čudom ostala živa. Sve su nam zapalili, uništili...Ostalo mi je četvoro unučadi. Moju bol mi nikada i niko ne može ublažiti. Ni­je­dan mi sin ni­je ni voj­sku slu­žio!  Ima li, ikog do Bo­ga, da ka­že, da pri­zna da su i Sr­bi ubi­ja­ni?! Ako ne­će po­li­ci­ja, ako ne­će vlast Re­pu­bli­ke Srp­ske da ka­že, evo, ja ću: Ori­će­vi bor­ci i da­nas se še­ta­ju Ske­la­ni­ma, kla­li su i si­lo­va­li, ne­ki od njih "zlat­nim lji­lja­ni­ma" od­li­ko­va­ni... Pa, gde je prav­da?! Šta je ovo, da­nas? U ra­tu je bi­lo lak­še, zna­li smo ko su ne­pri­ja­te­lji, zna­li smo ka­ko da se bra­ni­mo, ka­ko od ovog, ka­ko od svo­jih, da­nas, da se bra­ni­mo?!" - ispričala je za medije pre nekoliko godina ova hrabra i čestita majka. 

Uprkos brojnim dokazima i izjavama svedoka, Sud BiH do danas nije nikoga osudio niti procesuirao za ovaj monstruozni čin.