Pre 28 godina u mestu Mošćenica kod Siska, pripadnici hrvatske paravojne jedinice "Handžar divizije", pod komandom Ekrema Mandala, ubili su svirepo četiri člana srpske porodice Obradović, među kojima i 12-godišnju Jovanku i 14-godišnjeg Dejana. Ubice nikada nisu odgovarale za ovaj zločin, iako se zna imenom i prezimenom ko je masakr počinio i ko ga je naredio. Tela ubijenih do danas nisu pronađena! Bio je ovo prvi zločin bosanskih muslimana nad srpskim civilima
Postoji jedan zločin o kome se u Hrvatskoj službeno ne govori. Nikada nijedna hrvatska vlada, od one Mesićeve i Manolićeve preko vlade Ive Sanadera i Jadranke Kosor po do ove poslednje,tome nije htela da raspravlja. Ni da čuje. Za službenu Hrvatsku taj zločin ne postoji. To je užarena lava novostvorene hrvatske države, orman čije bi otvaranje tu državu zasulo leševima i pitanjima na koje Zagreb ne želi da odgovara. Ili bi odgovor bio za Hrvatsku strašniji od odlaska svih onih generala, na čelu sa Gotovinom, u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala. Šta je to? Slučaj Sisak.
U drugoj polovini 1991. i tokom 1992. godine u Sisku je ubijeno više od 120 Srba, civila. Takvih orgijanja, pre Siska, u prošlosti je bilo, samo u Jasenovcu i nekim mestima Like, Dalmacije i Hercegovine, za Drugog svetskog rata; silovanja, klanja, komadanja živih ljudi, javna vešanja pred kućama, likvidacije na ulici…ubijane su cele porodice. Sisak je tih meseci bio koncentracioni logor iz kojeg nijedan Srbin nije mogao da izađe.
Danas ulicama Siska, Bosne i Hercegovine i nekih evropskih zemalja slobodno šetaju, sede po kafanama, bave se privatnim poslovima, uživaju u penzijama (i do dve hiljade evra mesečno), višestruke ubice, monstrumi, ljudi koji su uz životinjske urlike zabadali noževe deci u vrat, odsecali svojim komšijama glave, pucali u potiljak. Eno ih sa visokim državnim odlikovanjima, u višesobnim stanovima i vilama, uživaju pod punom zaštitom hrvatske države.
Sve se zna, pojedinačno, do strašnih detalja, od imena žrtava do imena zločinaca. Znaju se i adrese na kojima ubice žive. U stravičnim zločinima nad srpskim civilima naročito se istakla zloglasna "Handžar divizija" sastavljena od Hrvata ali i velikog broja muslimana sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na desetine srpskih civila ubili su pripadnici „Handžar divizije“ Ekrema Mandala. Mandal, poreklom iz Raške oblasti (Sandžak), živeo je pre rata u Labinu (Istra) i osetio potrebu, po sopstvenoj tvrdnji, da se početkom 1991. priključi borbi hrvatskog naroda protiv Srba. Mandal i njegovi saborci, listom muslimani, likvidirali su porodicu Obradović. Mandal ima visoku penziju hrvatske države i danas živi u jednom malom gradiću na istoku Austrije.
Opšta ocena je da iza ubijanja Srba u Sisku, u idejnom i organizacionom smislu, stoje: Ivan Bobetko, Josip Brajković, Đuro Brodarac i Vladimir Milanković. Upravo su zveri u ljudskom obliku predvođene Ekremom Mandalom ušle u nebranjeno selo Mošćenica i tamo brutalno likvidirali porodicu trgovca Pere Obradovića. Zlikovci su nasilno izveli Peru Obradovića (41), njegovu suprugu Milju (36) i njihovo dvoje dece: Jovanku (12) i Dejana (14). Najpre su im vezali ruke i oči a potom ih odveli na njima nepoznatu lokaciju. Tamo su nakon stravičnih psihičkih i fizičkih tortura svo četvoro streljani. Ubijeni su brutalno iz vatrenog oružja a njihova tela su potom premeštena u neku od sekundarnih grobnica i danas se vode kao nestali. Iako rat između Srba i Bošnjaka te jeseni 1991. nije bio ni na vidiku, naoružani bošnjački (muslimanski) vojnici su još tada ubijali srpsku nejač pripremajući se tako pakao koji sledi.
Preuzeto iz teksta "Duh Jasenovca u varoši zvanoj Sisak"
Postoji jedan zločin o kome se u Hrvatskoj službeno ne govori. Nikada nijedna hrvatska vlada, od one Mesićeve i Manolićeve preko vlade Ive Sanadera i Jadranke Kosor po do ove poslednje,tome nije htela da raspravlja. Ni da čuje. Za službenu Hrvatsku taj zločin ne postoji. To je užarena lava novostvorene hrvatske države, orman čije bi otvaranje tu državu zasulo leševima i pitanjima na koje Zagreb ne želi da odgovara. Ili bi odgovor bio za Hrvatsku strašniji od odlaska svih onih generala, na čelu sa Gotovinom, u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala. Šta je to? Slučaj Sisak.
U drugoj polovini 1991. i tokom 1992. godine u Sisku je ubijeno više od 120 Srba, civila. Takvih orgijanja, pre Siska, u prošlosti je bilo, samo u Jasenovcu i nekim mestima Like, Dalmacije i Hercegovine, za Drugog svetskog rata; silovanja, klanja, komadanja živih ljudi, javna vešanja pred kućama, likvidacije na ulici…ubijane su cele porodice. Sisak je tih meseci bio koncentracioni logor iz kojeg nijedan Srbin nije mogao da izađe.
Danas ulicama Siska, Bosne i Hercegovine i nekih evropskih zemalja slobodno šetaju, sede po kafanama, bave se privatnim poslovima, uživaju u penzijama (i do dve hiljade evra mesečno), višestruke ubice, monstrumi, ljudi koji su uz životinjske urlike zabadali noževe deci u vrat, odsecali svojim komšijama glave, pucali u potiljak. Eno ih sa visokim državnim odlikovanjima, u višesobnim stanovima i vilama, uživaju pod punom zaštitom hrvatske države.
Sve se zna, pojedinačno, do strašnih detalja, od imena žrtava do imena zločinaca. Znaju se i adrese na kojima ubice žive. U stravičnim zločinima nad srpskim civilima naročito se istakla zloglasna "Handžar divizija" sastavljena od Hrvata ali i velikog broja muslimana sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na desetine srpskih civila ubili su pripadnici „Handžar divizije“ Ekrema Mandala. Mandal, poreklom iz Raške oblasti (Sandžak), živeo je pre rata u Labinu (Istra) i osetio potrebu, po sopstvenoj tvrdnji, da se početkom 1991. priključi borbi hrvatskog naroda protiv Srba. Mandal i njegovi saborci, listom muslimani, likvidirali su porodicu Obradović. Mandal ima visoku penziju hrvatske države i danas živi u jednom malom gradiću na istoku Austrije.
Opšta ocena je da iza ubijanja Srba u Sisku, u idejnom i organizacionom smislu, stoje: Ivan Bobetko, Josip Brajković, Đuro Brodarac i Vladimir Milanković. Upravo su zveri u ljudskom obliku predvođene Ekremom Mandalom ušle u nebranjeno selo Mošćenica i tamo brutalno likvidirali porodicu trgovca Pere Obradovića. Zlikovci su nasilno izveli Peru Obradovića (41), njegovu suprugu Milju (36) i njihovo dvoje dece: Jovanku (12) i Dejana (14). Najpre su im vezali ruke i oči a potom ih odveli na njima nepoznatu lokaciju. Tamo su nakon stravičnih psihičkih i fizičkih tortura svo četvoro streljani. Ubijeni su brutalno iz vatrenog oružja a njihova tela su potom premeštena u neku od sekundarnih grobnica i danas se vode kao nestali. Iako rat između Srba i Bošnjaka te jeseni 1991. nije bio ni na vidiku, naoružani bošnjački (muslimanski) vojnici su još tada ubijali srpsku nejač pripremajući se tako pakao koji sledi.
Za stradanje srpske porodice Zec u Zagrebu 1991. čula je gotovo čitava javnost širom mediterana! Ovi nesrećni ljudi, među kojima je bila i dvanaestogodišnja devojčica Aleksandra, stradali su samo zbog svoje nacionalne i verske pripadnosti. Ubijeni su od strane hrvatskih vojnika i policajaca. O njihovoj smrti napisano je na stotine novinskih članaka, posvećeno im je na desetine emisija, predstava ali i dokumentarnih filmova. Međutim, za srpsku porodicu Obradović iz Siska koja je doživela istovetnu sudbinu gotovo da niko nije čuo.
A Jovanka je imala isto godina koliko i Aleksandra. I jedna i druga su bile nedužne devojčice željne igre, zabave i svih izazova koje detinjstvo i mladost nose. Nažalost, njihovi mladi životi svirepo su ugašeni. Ipak, aleksandrina smrt odjeknula je snažno kako u hrvatskom društvu tako i širom čitave Evrope. Za Jovankinu smrt se nažalost ne može isto reći. Njeni dželati gotovo tri decenije odbijaju i da kažu gde su pokopali njene posmrtne ostatke da deca i civili mogu da počivaju u miru a njihovi najbliži koliko - toliko ublaže svoju patnju. O porodici Obradović u javnosti postoje vrlo šture informacije koje su objavili Stipe Šuvar i hrvatska levica kao i srpska udruženja. U medijima nema konkretnijih informacija i podataka o ovoj porodici.
Pero Obradović bio je pošten i vredan čovek koji je danonoćno radio kako bi sebi i svojoj porodici obezbedio lagodan život. Milja je bila izuzetna žena, požrtvovana i pedantna. Obradovići su živeli teško ali su uvek bili spremni svakome da pomognu. I njihova deca su bila veoma kulturna i pristojna. Bili su odlični đaci, skromni i izuzetno talentovani. Međutim, dečije snove su na okrutan način prekinuli zli i pokvareni ljudi, monstrumi. Nije im ruka zadrhtala dok su pucali u vezanu decu i civile. Da stvar bude još tužnija, takvi zlikovci danas se slobodno šeću regionom i čitavim svetom a njihove žrtve gotovo tri decenije počivaju zakopane ko zna gde.
(Preuzeto iz teksta "Duh Jasenovca u varoši zvanoj Sisak")
Izvor: http://www.zlocininadsrbima.com/Novost.aspx?Naslov=%D0%94%D1%83%D1%85-%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8-%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA
(Preuzeto iz teksta "Duh Jasenovca u varoši zvanoj Sisak")
Izvor: http://www.zlocininadsrbima.com/Novost.aspx?Naslov=%D0%94%D1%83%D1%85-%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B8-%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%A1%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA
Коментари
Постави коментар