Prošlo je tačno dve decenije od kako je u selu Bresje (Kosovo Polje) počinjen stravičan zločin nad srpskim civilnim stanovništvom. U terorističkom napadu na pijacu je ubijen i ranjen veliki broj civila svih uzrasta a albanski ekstremisti još uvek nisu procesuirani niti osuđeni
Vrisci, suze, jauci....tako je bilo 28. septembra 1999. u selu Bresje kod Kosovog Polja. Tog dana oko 10, 50 sati albanski ekstremisti su izvršili napad sa dva projektila iz ručnog raketnog bacača na pijacu u selu Bresje. Tog jutra pijaca je bila prepuna ljudi koji su došli da kupe osnovne namirnice..više od stotinu ljudi stajalo je u redovima za hleb, smejali su se, družili..neki su žurili što pre da stignu svojim kućama..Međutim, u trenu nastaje pravi pakao.
Albanski ekstremisti ispaljuju tromblona iz obližnjih kuća pravo na pijacu, smišljeno i planirano a sve ciljem da broj ubijenih civila bude što veći. Na mestu mrtvo ostaje dvoje ljudi, a 45 ih je ranjeno. Svedoke masakra još i danas proganjaju slike mozaika sastavljenog od delova ljudskog tela, krhotina, krvi, smrti...Najteže povređeni Divna Gligorijević, Svetozar Arsić i Slobodanka Nikolić prebačeni su u nišku bolnicu. Gligorijević i Arsić iz Kosova Polja zadobili su teške povrede glave, a Nikolićevoj je u ruskoj bolnici amputirana noga. Među teško povređenima su Stojanka Ničić, Persa Kostić, Dragiša Smikić, Draginja Ćirković, Todorka Mladenović, Leposava Pavić, Vesna Stanojević, Novica Maksimović i Živorad Stanojević i mnogi drugi. Među ranjenima je bilo i dece. Od zadobijenih povreda u bolnici je preminula Divna Gligorijević.
- Kosovo Polje i okolna srpska sela su u poslednja tri dana konstantno na meti albanskih ekstremista - rekao je tada Dušan Ristić, član Nacionalno-političkog saveta dodajući da da su dva dana ranije Albanci u centru Ugljara ranili automatskim oružjem Zorana Galića, a nakon toga u Bresju izboli noževima Vojislava Todića i Branislava Jevtića. Centar za mir i toleranciju u Kosovu Polju dobio je anonimnu prijavu od lica albanske nacionalnosti da će albanski teroristi juče izvršiti bombaški napad na pijaci. I pored prijave snagama Kfora i policiji UN, ništa nije preduzeto da se ovaj monstruozni zločin spreči.
Žrtve masakra:
Divna Gligorijević (1935)
Živojin Trajković (1940)
Živojin Stepić (1932)
Odmah posle napada, Srbi iz Kosova Polja i okolnih sela blokirali su deo magistralnog puta Priština-Pec. Prilikom postavljanja blokade došlo je do incidenta sa vojnicima Kfora u kojem su povredjena dvojica kosovskih Srba, receno je Beti u Centru za mir i toleranciju. Kfor je, kaže isti izvor, blokirao taj put zbog, kako su naveli, namere da sprece eventualno nove sukobe i incidente.
"Začula se jaka eksplozija. To je bio užas. Onaj ko nije video i doživeo taj užas, nemoguće mu je dočarati. To je bio masakr u pravom smislu reči. Ljudska tela bila su razbacana, bez ruku, nogu, jauci, plač, bežanje...žene su zapomagale. To su slike koje večno ostaju i koje se nikad ne mogu zaboraviti"
"Albanci su se smejali i vređali dok su ranjene i povređene prevozili do bolnice. Naslađivali su se bolom srpskih žrtava. Muzika je odjekivala iz njihovih kuća i samog grada. Neko bi pomislio da je svadba bila a ne masakr. Hvalili su se na sva zvona, njima je to bio uspeh" - ispričali su tada meštani Bresja.
Mnoge žrtve su ovom prilikom teško ranjene, neki ljudi su ostali bez vida, sluh, jednog ili oba ekstremiteta. Bio je to jedan od najstrašnijih zločina.
Hoće li Specijalni sud za zločine OVK procesuirati i počinioce i naredbodavce ovog monstruoznog zločina ne znamo. Preostaje nam samo da čekamo i da se nadamo.
Izvor: Glas Javnosti
Vrisci, suze, jauci....tako je bilo 28. septembra 1999. u selu Bresje kod Kosovog Polja. Tog dana oko 10, 50 sati albanski ekstremisti su izvršili napad sa dva projektila iz ručnog raketnog bacača na pijacu u selu Bresje. Tog jutra pijaca je bila prepuna ljudi koji su došli da kupe osnovne namirnice..više od stotinu ljudi stajalo je u redovima za hleb, smejali su se, družili..neki su žurili što pre da stignu svojim kućama..Međutim, u trenu nastaje pravi pakao.
Albanski ekstremisti ispaljuju tromblona iz obližnjih kuća pravo na pijacu, smišljeno i planirano a sve ciljem da broj ubijenih civila bude što veći. Na mestu mrtvo ostaje dvoje ljudi, a 45 ih je ranjeno. Svedoke masakra još i danas proganjaju slike mozaika sastavljenog od delova ljudskog tela, krhotina, krvi, smrti...Najteže povređeni Divna Gligorijević, Svetozar Arsić i Slobodanka Nikolić prebačeni su u nišku bolnicu. Gligorijević i Arsić iz Kosova Polja zadobili su teške povrede glave, a Nikolićevoj je u ruskoj bolnici amputirana noga. Među teško povređenima su Stojanka Ničić, Persa Kostić, Dragiša Smikić, Draginja Ćirković, Todorka Mladenović, Leposava Pavić, Vesna Stanojević, Novica Maksimović i Živorad Stanojević i mnogi drugi. Među ranjenima je bilo i dece. Od zadobijenih povreda u bolnici je preminula Divna Gligorijević.
- Kosovo Polje i okolna srpska sela su u poslednja tri dana konstantno na meti albanskih ekstremista - rekao je tada Dušan Ristić, član Nacionalno-političkog saveta dodajući da da su dva dana ranije Albanci u centru Ugljara ranili automatskim oružjem Zorana Galića, a nakon toga u Bresju izboli noževima Vojislava Todića i Branislava Jevtića. Centar za mir i toleranciju u Kosovu Polju dobio je anonimnu prijavu od lica albanske nacionalnosti da će albanski teroristi juče izvršiti bombaški napad na pijaci. I pored prijave snagama Kfora i policiji UN, ništa nije preduzeto da se ovaj monstruozni zločin spreči.
Žrtve masakra:
Divna Gligorijević (1935)
Živojin Trajković (1940)
Živojin Stepić (1932)
Odmah posle napada, Srbi iz Kosova Polja i okolnih sela blokirali su deo magistralnog puta Priština-Pec. Prilikom postavljanja blokade došlo je do incidenta sa vojnicima Kfora u kojem su povredjena dvojica kosovskih Srba, receno je Beti u Centru za mir i toleranciju. Kfor je, kaže isti izvor, blokirao taj put zbog, kako su naveli, namere da sprece eventualno nove sukobe i incidente.
"Začula se jaka eksplozija. To je bio užas. Onaj ko nije video i doživeo taj užas, nemoguće mu je dočarati. To je bio masakr u pravom smislu reči. Ljudska tela bila su razbacana, bez ruku, nogu, jauci, plač, bežanje...žene su zapomagale. To su slike koje večno ostaju i koje se nikad ne mogu zaboraviti"
"Albanci su se smejali i vređali dok su ranjene i povređene prevozili do bolnice. Naslađivali su se bolom srpskih žrtava. Muzika je odjekivala iz njihovih kuća i samog grada. Neko bi pomislio da je svadba bila a ne masakr. Hvalili su se na sva zvona, njima je to bio uspeh" - ispričali su tada meštani Bresja.
Mnoge žrtve su ovom prilikom teško ranjene, neki ljudi su ostali bez vida, sluh, jednog ili oba ekstremiteta. Bio je to jedan od najstrašnijih zločina.
Hoće li Specijalni sud za zločine OVK procesuirati i počinioce i naredbodavce ovog monstruoznog zločina ne znamo. Preostaje nam samo da čekamo i da se nadamo.
Izvor: Glas Javnosti
Коментари
Постави коментар