MAJKA MILJA IZ VIŠEGRADA: "Komšije muslimani su mi u jednom danu ubili troje djece"

Prošlo je 27 godina od stravičnog i nekažnjenog zločina muslimanskih snaga nad nedužnim srpskim civilima. Starica Milja Tanasković iz višegradskog sela Donja Lijeska na današnji dan 1992. godine izgubila je sinove Radu, Vladu i maloletnu ćerku Vladanku.

U ranu zoru 29. oktobra 1992. horde naoružanih muslimanskih vojnika iz Goražda i Višegrada, izvršili su strahovit napad na srpsko selo Donja Lijeska kod Višegrada pobivši tom prilikom sve civile koji su se zatekli u selu. Prema rečima svedoka, zločinci naoružani automatskim i hladnim oružjem ali i bolesnom mržnjom prema svemu što je srpsko, uzvikivali su tom prilikom "Allahu ekber" i "Kolji četnike". Donja Lijeska je prema popisu iz 1991. brojala 118 stanovnika i svi su bili srpske nacionalnosti. Napad na selo predstavlja čist oblik agresije koja je za cilj imala istrebljenje srpskog stanovništva. U napadu je ubijeno sedmoro meštana, dok je nekoliko civila zadobilo teške povrede. Među ranjenicima je i Milja Tanasković, u narodu poznata i kao majka hrabrost koja je u svojoj 53. godini doživela da u jednom danu ostane bez cele porodice, da ostane bez oba sina i maloletne ćerke, a posebno je bolna i činjenica što je Milja bila svedok njihovih poslednjih trenutaka, nemoćna da makar jedno otrgne iz kandži i zagrljaja smrti. Njeni najmiliji su ubijeni kao nenaoružani civili, na svom kućnom pragu a napad su preživeli Miljin osmomesečni unuk Miroslav i njegova majka Dragana, koji su se slučajno u to vreme zatekli u gradu.

- Bila sam u kući sa decom kad su napali iz šume. Šta je sve ojađena majka preživjela. Sve se dogodilo u jednoj jedinoj crnoj minuti. Bježali smo preko livade niz strminu ispod naše kuće, kada su muslimani, koji su upali u naše selo, zapucali po nama. Prvi dušmanski rafal sasjekao je mog starijeg Radeta. Srušio se mrtav na zemlju. Ni glasa nije pustio. Rade mi je imao samo 32 godine. Moj vrisak za njim stopio se sa samrtnim krikom mog drugog, tri godine mlađeg sina Vlade. Dok sam gledala kako on pada kuršumi su pogodili mene i moju kćerku Vladanku. Kćerka je pala na mene. Izdahnula mi je na rukama. Samo je dva ili tri puta jauknula, a onda se njeno tijelo trglo i ukočilo. Vladanka je Bogu dušu predala. Imala je tek 17 godina. Te godine je bila pošla u četvrti razred srednje tehničke škole… Mene su dušmani pogodili u desno rame. Likujući što su nas pogodili muslimani su vrištali i arlaukali oko naše kuće i štale, iz kojih je već izbijao plamen. Njihovo divljačko klicanje Alahu miješalo se sa rikom naših krava koje su u štali žive gorjele”, ispričala je pre nekoliko godina Milja Tanasković.

Saznanje da je u Višegradu očekuje jednogodišnji unuk, Radetov sin Miroslav i snaha Dragana, sprečili su nesrećnu ženu da u trenucima dok su smrt i vatra pred njenim očima zatirali njeno porodično gnezdo, digne ruku na sebe i tako prekrati užasan bol s kojim živi i dan-danas. Znala je starica da je zlo vreme i da će snahi Dragani biti potrebna njena pomoć u odgajanju jedinog porodičnog naslednika. A trebalo je decu sahraniti i ožalostiti, spomenike im podići, da se trag ne zametne.

Pokretna imovina, posebno rezerve hrane, prikupljena letina i stoka opljačkani su
i odneseni u susedna muslimanska sela, a kuće i istala nepokretna imovina popaljene i razorene. Stradalo je i lokalno groblje koje je prekopano i oštećeno.

Donja Lijeska je samo jedno u nizu srpskih sela koje je muslimanska vojska razorila i popalila od proleća 1992. do početka 1993. 

Neutešna majka Milja sa predstavnicima boračke organizacije iz Višegrada

Atak pripadnika tzv. Armije BiH, kojima je bio cilj da osvoje Višegrad, osujetili su tog dana borci višegradske brigade VRS, koji su se dobro organizovali, a njihova interventna jedinica je razbila neprijateljske redove i njihov komandni kadar.

- Ovo je značajan dan za Višegrad koji je zahvaljujući odlučnosti i hrabrosti srpskih boraca branjen i odbranjen - rekao je svojevremeno komandant višegradske brigade VRS Luka Dragičević.

Predsednik Predsedništva boračke organizacije Višegrad Milisav Vasić izjavio je da su pripadnici, takozvane, Armije BiH pokazali i u ovim borbama pravo lice, jer su svoj bijes iskalili na nedužnim i nenaoružanim civilima i paljenju njihovih kuća. Porodice ubijenih Srba boli činjenica da i danas nakon 27 godina niko nije odgovarao za masovna ubistva i zločine nad civilima. Tokom muslimanske agresije (1992 - 1995) samo na području Višegrada je ubijeno preko 300 građana srpske nacionalnosti, mahom žena, dece i staraca. Na području Gornjeg Podrinja ubijeno je 2280 Srba, među kojima i osamdesetoro dece. Za ove zločine do danas niko nije odgovarao.

Izvor: Blic