Ni 26 godina od masakra nad pet članova porodice Jovanović u Zenici, još uvek niko nije procesuiran niti osuđen za ovaj monstruozan zločin.
2. oktobra 1993. u samom centru Zenice počinjen je jedan od najstravičnijih zločina nad srpskim stanovništvom. Muslimanski zločinci - naoružani uniformisani policajci i pripadnici "Armije BiH" upali su u dom Tomislava Jovanovića i prisilno odveli njega, njegovu suprugu, njihovo dvoje dece i bratanca koji je kod njih, nešto pre zločina, našao zaštitu. Žrtve su nakon zlostavljanja i mučenja brutalno likvidirane a njihovi leševi su 30. jula 1997. eshumirani iz masovne grobnice na lokalitetu - rejon Do, iznad sela Bistrica. Sve žrtve su bili obični civili koji su ubijeni samo i isključivo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. "Očistićemo Zenicu od Srba i Hrvata, biće ovo 100% muslimanski grad", hvalili su se i javno govorili džihadisti te 1992.
Žrtve muslimanskog kvavog pira:
1) Tomislav (Stevo) Jovanović, 1945;
2) Zora (Ostoja) Jovanović, 1952; kći
3) Vanja (Tomislav) Jovanović, 1974;
4) Vladimir (Tomislav) Jovanović, 1973.
5) Ljubomir (Dušan) Jovanović, 1974.
Jovanovići su trpeli velike pritiske, pretnje i uznemiravanja od strane komšija muslimana a naročito su ih plašili mudžahedini koji su širili teror nad stanovništvom. Spremali su se da prebegnu iz Zenice na slobodnu teritoriju ali su ih u tome sprečili vojnici 7. muslimanske brigade tzv. Armije BiH. kojom je komandovao Halil Brzina.
Dušan Jovanović, koji je kobnog dana ostao bez sina, brata i njegove porodice je preneo posmrtne ostatke svojih najmilijih u Trebinje gde im je podigao zajednički spomenik a pre nekoliko godina je medijima ispričao:
" Jednog dana sam došao kod njih u kuću ali nikoga nije bilo. Komšije su mi rekle "oni više ne žive". Kako ne žive, upitao sam a oni su mi odgovorili kako su ujutro odvedeni od strane trojice naoružanih, maskiranih vojnika koji su potrpali svo petoro u kombi i odveli ih. Pronađeni su u masovnoj grobnici".
Za ovaj monstruozni zločin do danas niko nije procesuiran niti osuđen a žrtve su, nažalost, već 27 godina prepuštene zaboravu jer se o njihovoj tragediji uopšte više ne govori. Tokom muslimanske agresije (1992-1995) u Zenici je ubijeno 120 civila srpske nacionalnosti, a mnogi se i danas vode kao nestali. Ljudi su odveđeni sa ulica, iz svojih kuća i radnih mesta na informativne razgovore odakle se nikada nisu vratili. U samom gradu je postojalo nekoliko logora za Srbe i Hrvate, gde su vršena silovanja, mučenja i ubistva zarobljenih civila. Ubijani su ljudi oba pola i svih uzrasta, od dece, devojaka, žena do starih i nemoćnih.
2. oktobra 1993. u samom centru Zenice počinjen je jedan od najstravičnijih zločina nad srpskim stanovništvom. Muslimanski zločinci - naoružani uniformisani policajci i pripadnici "Armije BiH" upali su u dom Tomislava Jovanovića i prisilno odveli njega, njegovu suprugu, njihovo dvoje dece i bratanca koji je kod njih, nešto pre zločina, našao zaštitu. Žrtve su nakon zlostavljanja i mučenja brutalno likvidirane a njihovi leševi su 30. jula 1997. eshumirani iz masovne grobnice na lokalitetu - rejon Do, iznad sela Bistrica. Sve žrtve su bili obični civili koji su ubijeni samo i isključivo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. "Očistićemo Zenicu od Srba i Hrvata, biće ovo 100% muslimanski grad", hvalili su se i javno govorili džihadisti te 1992.
Žrtve muslimanskog kvavog pira:
1) Tomislav (Stevo) Jovanović, 1945;
2) Zora (Ostoja) Jovanović, 1952; kći
3) Vanja (Tomislav) Jovanović, 1974;
4) Vladimir (Tomislav) Jovanović, 1973.
5) Ljubomir (Dušan) Jovanović, 1974.
Jovanovići su trpeli velike pritiske, pretnje i uznemiravanja od strane komšija muslimana a naročito su ih plašili mudžahedini koji su širili teror nad stanovništvom. Spremali su se da prebegnu iz Zenice na slobodnu teritoriju ali su ih u tome sprečili vojnici 7. muslimanske brigade tzv. Armije BiH. kojom je komandovao Halil Brzina.
Dušan Jovanović, koji je kobnog dana ostao bez sina, brata i njegove porodice je preneo posmrtne ostatke svojih najmilijih u Trebinje gde im je podigao zajednički spomenik a pre nekoliko godina je medijima ispričao:
" Jednog dana sam došao kod njih u kuću ali nikoga nije bilo. Komšije su mi rekle "oni više ne žive". Kako ne žive, upitao sam a oni su mi odgovorili kako su ujutro odvedeni od strane trojice naoružanih, maskiranih vojnika koji su potrpali svo petoro u kombi i odveli ih. Pronađeni su u masovnoj grobnici".
Za ovaj monstruozni zločin do danas niko nije procesuiran niti osuđen a žrtve su, nažalost, već 27 godina prepuštene zaboravu jer se o njihovoj tragediji uopšte više ne govori. Tokom muslimanske agresije (1992-1995) u Zenici je ubijeno 120 civila srpske nacionalnosti, a mnogi se i danas vode kao nestali. Ljudi su odveđeni sa ulica, iz svojih kuća i radnih mesta na informativne razgovore odakle se nikada nisu vratili. U samom gradu je postojalo nekoliko logora za Srbe i Hrvate, gde su vršena silovanja, mučenja i ubistva zarobljenih civila. Ubijani su ljudi oba pola i svih uzrasta, od dece, devojaka, žena do starih i nemoćnih.
Коментари
Постави коментар