Predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, Božica Živković Rajilić kaže za „Vesti“ da je u logoru Silos u Tarčinu tokom tri godine rata u Bosni bilo mnogo više od 11 žena koliko je zvanično registrovano, a da se prava istina o obimu zverstava nikada neće saznati.
 |
| ŽENE HEROJI |
– Zvanično, kroz logor je prošlo i jedanaest Srpkinja, ali to je isključivo broj onih žena koje su dale svoje izjave MUP-u. Neke nisu htele da se prijave zbog straha, druge od sramote, ali je suština da ni Međunarodni sud u Hagu, kao ni pravosuđe u BiH nikada nisu imali ozbiljnu želju da istraže stravičnu torturu koju su žene doživele u Silosu – ocenjuje Božica Živković Rajilić, istinska heroina, borac za ljudska prava i predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.
Ova hrabra, čestita Srpkinja, koja je i sama preživela strahovite torture u muslimanskim logorima, istakla je kako je pravosuđe u BiH procesom protiv odgovornih koji je prošle godine završen posle šest godina pokazalo svu licemernost.
– Osuđeno je ukupno osam osoba, uključujući i komandanta logora i nekolicinu stražara. Van svake pameti je da je samo njih osmorica držalo i iživljavalo se nad 600 Srba kada žrtve u svim svojim iskazima naglašavaju da su torture i iživljavanja bili svakodnevni. Svaki od njih je osuđen od pet do deset godina, a za slična dela Srbi su istovremeno osuđivani na petostruko veće kazne. Tužna istina je da je ovoj osmorici presuđeno za zločine u Silosu kao 1,5 Srbinu za neki drugi ratni zločin – naglašava Božica za „Vesti“.
Predsednica Udruženja žena žrtava rata RS navodi i da se kroz izjave bivših logoraša jasno vidi da je u Silosu bilo desetostruko više zatočenica.
– Dnevno bi dovodili po desetak Srpkinja zarobljenih u okolnim selima. One su služile za seksualna iživljavanja, a uveče bi ih odvodili iz logora kako ih pripadnici Crvenog krsta ne bi evidentirali..
Božica Živković Rajilić navodi da su i one imale razna zaduženja. Od toga da su morale da peru i čiste do zadovoljavanja najgroznijih seksualnih želja stražara i njihovih gostiju:
– Neke od tih žena su bukvalno bile gole 24 časa kako bi bile stalno na „usluzi“. Jedna od tih žrtava, Bosa, preminula je prošle godine, posle svega se psihički razbolela i nikada se nije oporavila. Tukli su ih palicama i letvama po tabanima, skidali gole, izgladnjivali, vređali. Sve te preživele žene i dalje trpe posledice tog iživljavanja.
Vladavina zla
– Silos je bio mučilište, primer zla i etničkog čišćenja. Muslimani su srpske civile hapsili po kućama, u dvorištima, pa čak i čobane po brdima. Pod definicijom „radni logor“ podrazumevalo se da zatočeni Srbi kopaju rovove na prvoj borbenoj liniji. Tek 26. i 27. januara, dva meseca od potpisivanja Dejtonskog sporazuma došlo je do razmene zarobljenih i to najpre žena. Kako bi ih sakrili od javnosti šišali su ih i presvlačili kako se na njima ne bi videli tragovi mučenja.
Alija bio tri puta u poseti
Božica navodi da su međunarodne humanitarne organizacije još 1993. saznale za postojanje ovog logora, te da su u više navrata zahtevale od Alije Izetbegovića da se on rasformira zbog kršenja svih međunarodnih konvencija.
– Muslimani nikada nisu uslišili te apele. Umesto da raspuste logor oni su na svaku najavu kontrole jedan deo zarobljenika izmeštali u okolna sela, a zatim vraćali. Sami logoraši su posvedočili da je Alija Izetbegović najmanje tri puta posetio logor i da je odlično znao šta se u njemu dešava.
Božica Rajilić je istinska heroina našeg naroda, čestita i poštena Srpkinja koja je svojim likom i delima zadužila čitav srpski narod. Žena koja je u muslimankom logoru provela 322 dana i koja je svaki dan neprestano prebijana i zlostavljana, koja je doživela i lično iskusila sve užase rata, od tragedija, tortura i progona, odlučila se u godinama nakon Dejtona da pomogne svome narodu. Božica je pre rata radila kao učiteljica u jednoj školi u okolini Tuzle. Predavala je đacima istoriju i bila je izuzetan pedagog. Zarobljena je samo zbog svoje nacionalne pripadnosti i zverski mučena svakog dana, od jutra do mraka, od strane muslimanskih vojnika. Upravo zahvaljujući ovoj hrabroj ženi 2011. je osnovano Udruženje žena žrtava rata RS, koje je na samom početku imalo 36 a danas broji više od šest stotina članica. Članice su žene koje su tokom rata preživele razne oblike torture i zlostavljanja a zajednički se bore za bolji položaj ove kategorije stanovništva i procesuiranje njihovih dželata. Iako su Božicini mučitelji procesuirani i osuđeni za svoja zverstva, ova čestita i humana žena je nastavila da pomaže ženama koje su doživele slične traume. Zajednički su doprinele da istina o stradanju Srba bude vidljiva i poznata širom sveta. Zahvaljujući ovom udruženju brojni silovatelji i zločinci iz reda bošnjačkog naroda su procesuirani i osuđeni na velike kazne. Osnovni cilj ovog udruženja je da žene žrtve rata iz RS budu prepoznata i vidljiva kategorija u društvu. Ostrom kritikom i javnim nastupima, Božica je doprinela da položaj žena bude poboljšan a veliko ostvarenje predatavlja i donošenje zakona o žrtvama ratne torture čime su nakon dve ipo decenije i Srpkinje dobile mogućnost da ostvare sva svoja prava. Božica Rajilić, Nadežda Janković, Nusreta Mujkić, Anđa Obradović, Slobodanka Mladić i sve ostale članice su istinske heroine našeg naroda, žene koje su dale veliki i i nemerljiv doprinos srpskom narodu i borbi za istinu i stoga zaslužuju veliko poštovanje i naklon.
Izvor: "Vesti"
Коментари
Постави коментар