Kada je prošle nedelje u Mostaru oskrnavljeno partizansko groblje, nema bošnjačkog portala koji nije izvestio o tome! Oglasili su se i brojni bosansko-hercegovački mislioci koji su ispisali silne tekstove, praćene salvama uvredljivih epiteta, u kojima su kritikovali ovaj vandalski čin. I pre nego što su počinioci identifikovani, odmah su brojni Bošnjaci pohrlili sa komentarima kako su to počinile "Ustaše", "Hrvatski fašisti", "Tuđmanovi sledbenici", ukazujući nam kako je to nastavak nekakvog "UZP", nekako u svu tu priču uključili i Ahmiće...nema udruženja koje se nije oglasilo ili dalo komentar povodom ovog neprijatnog događaja.
Pre koji dan oskrnavljeno je srpsko pravoslavno groblje u Sarajevskom naselju Hadžići. Vandali su krišom upali u večno počivalište mrtvih i ispisali grafite na nadgrobnom spomeniku. Svi oni silni moralisti, pametnjakovići, kvazi-borci za pravdu, ostadoše nemi. Nijedan sarajevski niti federalni medij nije se udostojio da javi o ovom užasnom vandalskom činu.
Gde su sad osude i kritike?!
To nam govori da je fašizam u Sarajevu i dalje snažan i sveprisutan, čini se i jači nego za vreme devedesetih. Tada su Hadžićima danonoćno ubijani srpski civili...žene i devojke su presretane po ulicama i odvođene u logore gde su višestruko silovane i zlostavljane..neke su silovane po svojim kućama pred očima dece i najbližih. Muslimanski vojnici su tokom opsade Hadžića ubili više od pet stotina građana srpske nacionalnosti, među kojima i osamnaestoro dece. U Hadžićima je bilo formirano nekoliko logora, među njima i zloglasni "Silos" koji je zbog stravičnih tortura, metoda mučenja i ubijanja prozvan još i Sarajevski Aušvic.
Srpkinju Anđelku B. muslimanski vojnici iz Hadžića su 1992. silovali i zlostavljali i to pred očima njene dece.
"Dogodilo se to 8. septembra 1992. godine, u selu Ferhatlije. Tu smo se sklonili kod rodbine, jer smo našu kuću u Dubu napustili odmah u maju, a u nju se uselila muslimanska vojska. Ali, ni u Ferhatlijama nismo bili sigurni.. svi muškarci Srbi su odvedeni u logore, a mi smo stavljeni u kućni pritvor u kojem smo ostali sve do 28. oktobra 1992. godine, kada smo pobegli na srpsku teritoriju. Muslimanski vojnici su upali tog 8. septembra u kuću - priča U kući su bila moja deca, petogodišnja kćerka, dvoipogodišnji sin, svekrva, svekar i maloletni deve. Moj suprug je bio poslom u Sarajevu i tamo i ostao. Prvo su me tukli, mrcvarili, a onda su me silovali. Bila ih je osmorica. Muslimanski vojnici. Silovali su me praktično pred očima moje dece. Povraćala sam od muke. Molila sam Boga da me zakolju. Kada su egzekutori otišli, ušla sam u sobu i nemo gledala svekrvu i decu. Ona mi je prišla i samo rekla: “Moraš Anđelka da sve izdržiš, zbog dece.“ Ta reč me je održala u životu." - ispričala je Anđelka pre nekoliko godina za medije. Ona je samo jedna od više desetina žena koje su silovane od pripadnika "Armije BIH" u Hadžićima.
Sve te ubice i zločinci nikada nisu procesuirani niti osuđeni već se slobodno šetaju Hadžićima, Sarajevom i Federacijom. Zato nas i ne treba čuditi što je fašizam u ovom gradu i dalje jak i tako snažan! Kada ne postoji državni organ koji će vandalizam i društveno neprihvatljivo ponašanje sankcionisati i kazniti, onda u takvom društvu nema mesta ni za moralnu katarzu, ni za razvoj demokratije, ni suživot..
Ovde su međunacionalna tolerancija i suživot davno zaboravljena kategorija. Podsećanja radi, ovaj napad na srpske grobove nije ni prvi, a čini se ni poslednji slučaj vandalizma i fašističkog divljanja bošnjačkih ekstremista. Gotovo sve pravoslavne svetinje u Hadžićima su tokom rata demolirane, teško oštećene, oskrnavljene...pravoslavna groblja su takođe devastirana i uništena a isti sled događaja se nastavio i u godinama nakon rata pa sve do danas. Dakle, ovo nije nikakav izolovani slučaj ili "incident", već kontinuirani napad fašista na kulturno i versko blago srpskog naroda. Pošto su sve Srbe pobili i proterali, sada im smetaju čak i oni mrtvi.
Oskrnavljen je grob porodice Jerkić, inače familije koja je veoma stradala tokom poslednjeg rata. Jedan od takvih primera je i slučaj Mile Jerkić, Srpkinje, koju su pripadnici muslimanske vojske okrutno ubili 28. avgusta 1992. upravo u selu Bare kod Hadžića.
Poslanik DNS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Aleksandar Glavaš osudio je vandalski čin skrnavljenja nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u selu Bare u sarajevskoj opštini Hadžići.
Glavaš je rekao da su oskrnavljene srpske svetinje koje su Srbi morali da ostave kada su napuštali svoja ognjišta u Hadžićima nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a da ovaj vandalski čin otvara stare rane.
- Svi mi koji smo preživjeli rat, vučemo traume iz prošlosti. U ratu smo svi nešto izgubili - djeca su izgubila djetinjstvo, mladi su izgubili mladost, ljudi su izgubili dom, neko je izgubio prijatelja, a najteže je onima koji su izgubili članove porodica. Sa tim ranama nastavili smo da živimo, da se borimo da bismo potomcima obezbijedili sigurnu budućnost i da oni ne bi osjetili zlo koje rat nosi - rekao je Glavaš.
On je naveo da su na tom groblju sahranjeni i ljudi koji su umrli pre rata, koji nisu učestvovali u ratu, kao i oni koji su ubijeni tokom granatiranja, i u svojim kućama, kao i oni poginuli na braniku otadžbine, saopšteno je iz DNS-a.
- Kome su oni krivi? Na ovaj način su ubijeni drugi put, a njihove porodice ponovo proživljavaju veliku patnju - istakao je Glavaš.
- Isto tako, ne zaboravljamo da nikada nisu procesuirani krivci za Dobrovoljačku ulicu, Tuzlansku kolonu, Skelane, Gornju Jošanicu, za stravičan zločin u Kravicama nad srpskim civilima. O tim zločinima se ćuti. Iako nam je tim nanesena velika nepravda, nikada nismo skrnavili bošnjačke, ni hrvatske spomenike - naglasio je Glavaš.
On je pozvao nadležne institucije da zaštite srpske spomenike u Federaciji BiH i da što prije pronađu i procesuiraju krivce za ovaj vandalski čin.
Коментари
Постави коментар