Katarina Ristić, devojčica od 17 godina, očitala je lekciju mnogim političarima ali i običnim ljudima u Srbiji o tome kako se brani istina i kako se voli Srbija. Devojčica, kojoj su bosanski muslimani spalili kući i imanje, silovali i ubili baku a čitavu porodicu prognali sa ognjišta, uspela je da izvrši pritisak na obrazovni sistem SAD zahvaljujuči čemu su muslimanske laži i propaganda odmah izbačeni iz nastavnog programa
Srednjoškolka iz Čikaga Katarina Ristić (17) postala je preko noći heroj u Srbiji ali i u čitavom regionu! Ova hrabra devojčica uspela je zahvaljujući istrajnosti i upornosti da promeni udžbenik iz savremene istorije za srednje škole u Školskom distriktu Park Ridž grada Čikaga, u američkoj državi Ilinois! Porodica Ristić razbila je velikobošnjačku propagandu i bolesne laži koje je Alijino Sarajevo poslalo u svet sa namerom da zataška vlastite zločine džihadista i mudžahedina.
Zahvaljujući Kaći i njenom ocu Ranku, u tamošnjim knjigama više ne stoji da je "Srbija devedesetih izvršila agresiju na BiH i ubila 200.000 muslimana". Izbačene su lekcije u kojima piše da je predsednik Slobodan Milošević odgovoran za genocid u Bosni, a termin "genocid u Bosni" zamenjen je rečju atrocity (ekstremno surov, nasilan akt)...
Međutim ono što je malo poznato javnosti, jeste činjenica da su Ristići upravo 1992. bili žrtve zločinačkog režima Alije Izetbegovića i tzv. Armije BiH koji mnogi sa pravom nazivaju balkanskim ISIL-om. Katarinina baka Koviljka Pašalić Ristić, upravo je na današnji dan 1993. strahovito mučena i zlostavljana pa ubijena. Ubili su je muslimanski ekstremisti u čijim redovima je bilo i mudžahedina 27. maja 1993. prilikom napada na srpsko selo Orašje. Njena tragična sudbina opisana je u knjizi "Bitka za Vozuću" autora Nenada M. Cvjetkovića a priložena je čak i fotografija ubijene žene sa lica mesta. Prenosimo podatak u celosti:
Odmah na početku, 27. maja, jedna izviđačko-diverzantska grupa prošla je kroz srpsku odbranu u rejonu Carine, i likvidirala dva borca, Ljubana (Luke) Pašalića (1937) i Miloša (Ilije) Dostanića (1936) sa Lipe. Oba su bili terenski građevinski radnici. Potom su se niz Plavušnicu sputili ka vodi Vozućici, ostavili prijeteće poruke na manastirskom zidu, i sutradan naveče u selu Jelčići opljačkali i zapalili nekoliko stambenih objekata, a u kući broj 180 zaklali domaćicu Ranku (Miloša) Pavlović (1928), i na Orašju takođe zaklali Koviljku Pašalić (rođena Ristić, 1936), suprugu Nestorovu, inače kćerku solunskog dobrovoljca Petra Ristića iz Gostovića. Rankin suprug, penzioner Gosto Pavlović je zarobljen, odveden u Tuzlu i živ razmijenjen nakon dvadesetak dana ispitivanja i mučenja. - navodi se u knjizi "Bitka za Vozuću".
Školski odbor distrikta "promenio je istoriju" posle žalbe porodice Ristić na program i nakon davanja stručnog mišljenja profesora Tomasa Mokaitisa sa Univerziteta "De Pol", koji je, inače, devedesetih bio agresivno antisrpski orijentisan.
Ristići su inače u Ameriku, kao izbeglice, stigli 1996. godine.
Katarina, za "Novosti", objašnjava:
- Imala sam 15 godina kada sam dobila zadatak da napišem seminarski rad na temu "Genocid nad Bošnjacima devedesetih". O ratu sam znala ono što mi je otac ispričao: da smo u Ameriku došli jer su nam u Bosni popalili sve, a baka Koviljka je na Vozući silovana i ubijena 1993. Zamislite kako mi je bilo kada sam videla literaturu prema kojoj treba da pišem rad! Tada sam opet pitala oca.
Ranko navodi je bio preneražen kada je video "buklet" o bosanskom genocidu prema kom njegova kćer i njene drugarice Karmen, Lindsi, Arili i Elison treba da naprave radove. Na zelenoj naslovnoj strani odštampana je kompozicija - srpski velikani, od Svetog Save, preko Nikole Tesle, Jovana Dučića, Novaka Đokovića, Vlade Divca... i strelica koja od njih "vodi" do masovnih grobnica Srebrenice.
- Kaća je, naravno, napisala svoj rad iz drugih izvora i ocenjena je najvišom ocenom - seća se Ranko.
Profesorka istorije mi je savetovala da se žalim na gradivo Školskom odboru i oni su zaista reagovali brzo. Angažovani ekspert sa Univerziteta "De Pol" svedočio je da je u pitanju neistina i direktor škole me je i zvanično izvestio o promeni nastavnog programa.
Ristić prilaže pismo direktora:
* Reč "genocid" se izbacuje i zamenjuje rečju atrocities, što se odnosi na navodnu agresiju Srbije na Bosnu i Hercegovinu.
* Potvrđuje se da predsednik Slobodan Milošević nije bio osuđen za ratne zločine niti genocid.
* Iz školskog programa izbacuju se sve knjige koje su sadržavale netačne informacije.
* Uvodi se provera internet informacija koje se koriste u školstvu ovog distrikta.
* U program se uvode dokumenti i izvori koje je Katarina Ristić koristila u svojoj istrazi.
Katarina i njen otac Ranko, poreklom iz Zavidovića, u Americi su, tako, uradili posao za koji i najmoćnije lobističke grupe u SAD tvrde da je nemoguć. Promenili su antisrpski narativ u zemlji u kojoj je on osmišljen i učinili da bar u njihovom okrugu istina o krvavim devedesetim u BiH ne bude lažna i jednostrana.
Kada je bitka dobijena, Ranko je uspostavio kontakt sa portalom "Srbijan tajms":
- Dogovorili smo se da obavestimo sve naše eparhije i sva udruženja Srba u SAD o putu kako se lažna istorija može promeniti - priča Ranko. - Sistem u Americi omogućava svakoj zajednici da utiče na školstvo i da nema nikavih problema da istina nadjača propagandne laži. To je veliki posao i moramo mi Srbi koji živimo u SAD da ga uradimo, svako u svom američkom "dvorištu".
Antonije Kovačević, urednik "Srbijan tajmsa", za "Novosti" objašnjava planove:
Obavestili smo vrh SPC i našu diplomatsku službu u SAD o svemu i uveravaju nas da ćemo dobiti svu neophodnu pomoć. Srpska zajednica širom SAD uskoro organizovano kreće da pretresa gradivo iz istorije.
Izvor: Nenad M. Cvjetković - Bitka za Vozuću
Večernje Novosti
Srednjoškolka iz Čikaga Katarina Ristić (17) postala je preko noći heroj u Srbiji ali i u čitavom regionu! Ova hrabra devojčica uspela je zahvaljujući istrajnosti i upornosti da promeni udžbenik iz savremene istorije za srednje škole u Školskom distriktu Park Ridž grada Čikaga, u američkoj državi Ilinois! Porodica Ristić razbila je velikobošnjačku propagandu i bolesne laži koje je Alijino Sarajevo poslalo u svet sa namerom da zataška vlastite zločine džihadista i mudžahedina.
Zahvaljujući Kaći i njenom ocu Ranku, u tamošnjim knjigama više ne stoji da je "Srbija devedesetih izvršila agresiju na BiH i ubila 200.000 muslimana". Izbačene su lekcije u kojima piše da je predsednik Slobodan Milošević odgovoran za genocid u Bosni, a termin "genocid u Bosni" zamenjen je rečju atrocity (ekstremno surov, nasilan akt)...
Međutim ono što je malo poznato javnosti, jeste činjenica da su Ristići upravo 1992. bili žrtve zločinačkog režima Alije Izetbegovića i tzv. Armije BiH koji mnogi sa pravom nazivaju balkanskim ISIL-om. Katarinina baka Koviljka Pašalić Ristić, upravo je na današnji dan 1993. strahovito mučena i zlostavljana pa ubijena. Ubili su je muslimanski ekstremisti u čijim redovima je bilo i mudžahedina 27. maja 1993. prilikom napada na srpsko selo Orašje. Njena tragična sudbina opisana je u knjizi "Bitka za Vozuću" autora Nenada M. Cvjetkovića a priložena je čak i fotografija ubijene žene sa lica mesta. Prenosimo podatak u celosti:
Odmah na početku, 27. maja, jedna izviđačko-diverzantska grupa prošla je kroz srpsku odbranu u rejonu Carine, i likvidirala dva borca, Ljubana (Luke) Pašalića (1937) i Miloša (Ilije) Dostanića (1936) sa Lipe. Oba su bili terenski građevinski radnici. Potom su se niz Plavušnicu sputili ka vodi Vozućici, ostavili prijeteće poruke na manastirskom zidu, i sutradan naveče u selu Jelčići opljačkali i zapalili nekoliko stambenih objekata, a u kući broj 180 zaklali domaćicu Ranku (Miloša) Pavlović (1928), i na Orašju takođe zaklali Koviljku Pašalić (rođena Ristić, 1936), suprugu Nestorovu, inače kćerku solunskog dobrovoljca Petra Ristića iz Gostovića. Rankin suprug, penzioner Gosto Pavlović je zarobljen, odveden u Tuzlu i živ razmijenjen nakon dvadesetak dana ispitivanja i mučenja. - navodi se u knjizi "Bitka za Vozuću".
Školski odbor distrikta "promenio je istoriju" posle žalbe porodice Ristić na program i nakon davanja stručnog mišljenja profesora Tomasa Mokaitisa sa Univerziteta "De Pol", koji je, inače, devedesetih bio agresivno antisrpski orijentisan.
Ristići su inače u Ameriku, kao izbeglice, stigli 1996. godine.
Katarina, za "Novosti", objašnjava:
- Imala sam 15 godina kada sam dobila zadatak da napišem seminarski rad na temu "Genocid nad Bošnjacima devedesetih". O ratu sam znala ono što mi je otac ispričao: da smo u Ameriku došli jer su nam u Bosni popalili sve, a baka Koviljka je na Vozući silovana i ubijena 1993. Zamislite kako mi je bilo kada sam videla literaturu prema kojoj treba da pišem rad! Tada sam opet pitala oca.
Ranko navodi je bio preneražen kada je video "buklet" o bosanskom genocidu prema kom njegova kćer i njene drugarice Karmen, Lindsi, Arili i Elison treba da naprave radove. Na zelenoj naslovnoj strani odštampana je kompozicija - srpski velikani, od Svetog Save, preko Nikole Tesle, Jovana Dučića, Novaka Đokovića, Vlade Divca... i strelica koja od njih "vodi" do masovnih grobnica Srebrenice.
- Kaća je, naravno, napisala svoj rad iz drugih izvora i ocenjena je najvišom ocenom - seća se Ranko.
Profesorka istorije mi je savetovala da se žalim na gradivo Školskom odboru i oni su zaista reagovali brzo. Angažovani ekspert sa Univerziteta "De Pol" svedočio je da je u pitanju neistina i direktor škole me je i zvanično izvestio o promeni nastavnog programa.
Ristić prilaže pismo direktora:
* Reč "genocid" se izbacuje i zamenjuje rečju atrocities, što se odnosi na navodnu agresiju Srbije na Bosnu i Hercegovinu.
* Potvrđuje se da predsednik Slobodan Milošević nije bio osuđen za ratne zločine niti genocid.
* Iz školskog programa izbacuju se sve knjige koje su sadržavale netačne informacije.
* Uvodi se provera internet informacija koje se koriste u školstvu ovog distrikta.
* U program se uvode dokumenti i izvori koje je Katarina Ristić koristila u svojoj istrazi.
Katarina i njen otac Ranko, poreklom iz Zavidovića, u Americi su, tako, uradili posao za koji i najmoćnije lobističke grupe u SAD tvrde da je nemoguć. Promenili su antisrpski narativ u zemlji u kojoj je on osmišljen i učinili da bar u njihovom okrugu istina o krvavim devedesetim u BiH ne bude lažna i jednostrana.
Kada je bitka dobijena, Ranko je uspostavio kontakt sa portalom "Srbijan tajms":
- Dogovorili smo se da obavestimo sve naše eparhije i sva udruženja Srba u SAD o putu kako se lažna istorija može promeniti - priča Ranko. - Sistem u Americi omogućava svakoj zajednici da utiče na školstvo i da nema nikavih problema da istina nadjača propagandne laži. To je veliki posao i moramo mi Srbi koji živimo u SAD da ga uradimo, svako u svom američkom "dvorištu".
Antonije Kovačević, urednik "Srbijan tajmsa", za "Novosti" objašnjava planove:
Obavestili smo vrh SPC i našu diplomatsku službu u SAD o svemu i uveravaju nas da ćemo dobiti svu neophodnu pomoć. Srpska zajednica širom SAD uskoro organizovano kreće da pretresa gradivo iz istorije.
Izvor: Nenad M. Cvjetković - Bitka za Vozuću
Večernje Novosti
Коментари
Постави коментар