Danas će kod spomenika na Papratnoj njivi (opština Foča) biti služen parastos za 42 civila koje su na taj dan 1992. mučki i svirepo poubijali pripadnici muslimanskih snaga. Među ubijenima je bilo dvoje dece, kao i veći broj žena i starih osoba
Masakr na Papratnoj njivi predstavlja jedan od tri najmasovnija i najsvirepija zločina nad srpskim stanovništvom fočanskog kraja. Tog 20. septembra 1992. pripadnici muslimanske vojske su na svirep i okrutan način poubijali 42-oje Srba koji su se kamionom vraćali iz Kalinovika, a sa njima je bilo i više izbjeglica iz Trnova. Reč je o proteranim civilima koji su pokušali da pronađu spas na teritoriji pod kontrolom srpskih snaga. Muslimanskim vojnicima nije bilo dovoljno što su ih prognali, kuće i sela popalili, a svu imovinu opljačkali već su im napravili zasedu. U dobro organizovanom napadu otvorili su vatru na vozilo, kamion prepun civila pucajući zoljama, osama i automatskim oružjem po ženama, deci i starcima. Jezive scene pokolja prisutne su i danas. Mnoge porodice još uvek nisu skinule crninu za svojim najmilijima. U tom masakru niko nije preživeo.
Vrisci žena i dece koji su živi zapaljeni i pobijeni ostaju nam večno u amanet kao opomena da nam se zlo više ne ponovi. U brutalnom napadu ubijeno je 42-oje ljudi (35 civila i sedam boraca VRS), među kojima i dvoje dece. Kamion je pogođen raketnim bacačima nakon čega su borci muslimanske "Armije BiH" otvorili vatru iz automatskog naoružanja. Pucali su kako bi se uverili da niko nije ostao živ. Najmlađa žrtva bio je šesnaestogodišnji Slobodan Mastilo iz Miljevine, a svirepo je ubijen i njegov brat Dušan Mastilo /19/.
Velika tragedija snašla je porodicu Džilit. Jovanka i njena ćerka Dragana (17) ubijene su i zapaljene u civilnom vozilu prilikom napada muslimanske vojske. Pokušavale su da se prebace na slobodnu teritoriju i spasu žive glave, ali im zločinci to nisu dozvoli. Otac i suprug Milorad takođe je ubijen ali na drugoj lokaciji. Njega su pripadnci muslimanske vojske zarobili na Rogoju još u julu 1992. a potom ga odveli na Godinjske Bare. Po rečima svedoka, Milorad je danonoćno mučen glađu i prebijan po deset puta dnevno. Šta sve nisu radili nedužnom čoveku i na kakve ga sve načine nisu mučili i zlostavljali..ubijen je 31. jula nakon velikih patnji.
- Izgubio sam sestru Draganu i majku Jovanku, pošle su iz Trnova kod mene u Foču. Ovde su naišle na zasjedu i poginule. Otac mi je poginuo na Rogoju iste godine, zarobljen je i mučen. Niko još nije odgovarao za ovo, žalosno i tužno - ispričao je pre koju godinu Drago Džilit, za medije.
- Ovdje su mi poginuli roditelji Ratomir i Savka Golijanin, majčina sestra Cvija Obućina i njen sin Slavko. Izbjegli su iz Trnova za Kalinovik i pošli su kod moje sestre u Miljevinu- rekao je svojevremeno Tihomir Golijanin iz Trnova.
Predsednik fočanske Boračke organizacije Srđan Stanković naveo je prethodnih godina da je ubijeno i šest žena koje su prethodno izbegle iz Trnova. - One su iz Trnova, koje je popaljeno, izašle pješke do Kalinovika i pošle na taj kamion da u Foči potraže krov nad glavom, ali su stradale - rekao je Stanković.
Stanković je podsetio da nadležni sudski organi nikada nisu pokrenuli postupak za kažnjavanje izvršilaca ovog zločina. Vjekoslav Škobo, kojem je tog dana ubijen otac Slavko, rekao je da se zna ko je počinio zločin.
- Mučku zasjedu napravile su naše komšije odavde. Izgubili smo svaku nadu da će neko odgovarati jer samo Srbi idu u kazamate, dok za zločine nad Srbima nikad niko ne odgovara - rekao je Škobo.
- Oni su se po Goraždu svi hvalili tim zločinom u Papratnoj njivi, veselili su i slavili što poubijaše četničku djecu i civile...isto i za Jabuku i Jošanicu, svo zlo je odatle dolazilo. Muslimani su težak zločin počinili u Vratlu, žene i djevojčice su žive gorjele, nije im bilo dosta nego su pucali poslije po tom kamionu i tim nesretnicima u njemu. Vidjeli su znali da su sve to civili. Činile su to komšije iz okolnih sela - pričala je medijima svojevremeno Boja, izbeglica iz Goražda.
Baš kao i za ostale strašne zločine nad Fočanskim Srbima, ni za masakr u Papratnoj Njivi niko nije procesuiran niti osuđen. Iako se imena počinilaca znaju, iako dokazi i svedoci postoje, Tužilaštvo odbija da procesuira odgovorne za ovaj masakr kvalifikujući ovaj strašan zločin kao legitimni vojni cilj. Strašno je i neshvatljivo da se monstruozno ubistvo devojčice i njene majke, spaljivanje nedužnih civila i pucanje po ljudima do iznemoglosti definiše kao legitimni vojni cilj!
Za Tužilaštvo i Sud BiH masovna silovanja, masakriranja i surove likvidacije srpske dece i žena nisu zločini. Za te strahote niko ne odgovara. Sa druge strane, Srbima se sudi vrlo često na osnovu nepozdanih i lažnih svedoka, na osnovu traljavih dokaza, i oni za šamare dobijaju visoke zatvorske kazne.
Istovremeno, iste te nakaradne institucije muslimanske vojnike koji su ubijali i zlostavljali srpski narod a posle izginuli u borbama, kvalifikuju kao civile.
Niko nije siguran dok ratni zločinci slobodno šetaju i žive kao svi drugi građani. Sve je to zahvaljujući drugim (možda i gorim) monstrumima koji ih štite, sede u kancelarijama i čekaju da svedoci pomru a predmeti zastare, kako ne bi mogli da podignu optužnicu protiv odgovornih za zločine nad Srbima.
Коментари
Постави коментар