VIŠEGRAD: GODIŠNJICA MASAKRA NAD SRBIMA; ŽRTVAMA LOMILI ZUBE, SEKLI TESTERAMA RUKE I NOGE

 Prošlo je tačno 28 godina od stravičnog masakra koji su  počinile muslimanske snage pod komandom Ahmeta Sejdića nad srpskim zarobljenicima na lokalitetu Meremišlje. Muslimanski ekstremisti su najpre zarobili a potom nakon višesatnog mučenja, zlostavljanja i sakaćenja likvidirali dvadeset i osam meštana srpske nacionalnosti. Nisu bile pošteđene ni žene

VIŠEGRAD - Tog krvavog 16. oktobra 1992. horde naoružanih muslimanskih vojnika pod komandom Ahmeta Sejdića, su u podnevnim satima izvršili strahovit napad na srpska sela Granje i Ćaćice. U oba ova sela, pored meštana, nalazio se i veliki broj izbeglica koje su pristigle iz tokom leta popaljenih i osvojenih manjih srpskih enklava i sela ove i susednih opština. Nedužni ljudi su ovde privremeno izbegli kako bi se zaštitili od muslimanskih napada. Međutim, to nije dugo trajalo jer su i ova sela postala meta krvožednih zveri koje u svojim pohodima nikoga nisu štedele.

Jedan od veoma žestokih napada na sela Granje i Ćaćice, izvršen je iz muslimanskog sela Meremišlje. Nekolicina hrabrih meštana Srba uzela je puške u ruke suprotstavivši se tako znatno nadmoćnijem neprijatelju sa ciljem da zaštite svoje domove a prvenstveno žene, decu i ostalu nejač koji su zapravo i bili glavne mete napadača. Sejdićevi vojnici su vikali "Smrt četnicima", "Biće Bosna muslimanska zemlja", "Biće Višegrad muslimanski grad". Dovikivali su srpskim braniocima kako oni nisu došli da se bore i da cilj njihovog napada nije srpska vojska, već srpski civili - žene, deca i starci, prepričavali su kasnije preživeli civili. Stanovništvo je bilo uspaničeno i preplašeno ali malobrojni branioci su ipak uspeli da odbrane oba sela od agresora. 

Ipak, mnogi su živi zarobljeni i satima zverski mučeni nakon čega su likvidirani. Ugašeno je ukupno dvadeset i osam života. Tog dana je zarobljena i Mira Šijaković, hrabra medicinska sestra, supruga i majka. Zločinci su je nakon strašnih tortura, okrutno ubili zajedno sa ostalom grupom zarobljenika. Bila je medicinski radnik, rodom iz Sarajeva koje je te ratne 1992. bila primorana napustiti. Hipokratove zakletve nije se odrekla ni u najtežim trenucima rata, bila je tu za svoj narod..uvek spremna da pritekne u pomoć svakom ranjeniku. Ime ove istinske heroine ostaće doveka zlatnim slovima upisano u našoj istoriji. Sećanja na njenu humanost, dobrotu i junaštvo ne blede već žive i danas.

Vrste povreda koje su nanete pokojnicima utvrđene su kada su 25. novembra iste godine njihova tela razmenjena za žive muslimane i predata medicinskim stručnjacima i nadležnim
policijskim organima. Prilikom identifikacije i pregleda spoljnih povreda preuzetih tela konstatovano da su pojedinim žrtvama oguljene glave i skinuti skalpovi, počupani zubi, odsečene uši, otkinute šake, usta isečena do ušiju, iskopane oči, odsečene noge i ruke. Po naknadnom svedočenju nekih zarobljenih muslimanskih vojnika iz ovog kraja za ova zverstva pored noževa, sekira, kosa, motika i drugog alata, odnosno gotovo svih vrsta hladnog oružja, obilato je korišćena i motorna testera.

Žrtve:

•  Rosić Mirko (1967) - na lešu pronađeni krvni podlivi u predelu leđa, nastali zaživotnim zlostavljanjem
• Tuševljak Goran (1963) - na lešu je nađena rasekotina sa leve strane lica od ivice usta prema vratu, a odsečena mu je desna šaka;
• Tešević Milan (1958) - na lešu nađena rasekotina lica sa leve strane, od ivice usta ka vratu a odsečena je i leva ušna školjka;
• Marković Marjan (1961) - odsečena leva ušna školjka kao i prednji zubi koji su raskidani, a sa desne strane lica od usta do Adamove jabučice nađen je rez, dok je desno koleno razmrskano i potkolenica rotirana
•  Zarić Duško (1968) - na lešu nedostaje veliki deo kosti desne strane potiljka, a na vratu, ispod donje vilice, nađen je otvor širine 2,5 sm;
•  Šijaković Milutin (1955) - na lešu nedostaje krov lobanje, a na više mesta polomljene su i kosti lica i vilice;
•  Šijaković Mira (1949) - teške povrede i posekotine na donjem delu stomaka, nastale znatno pre smrti
•  Cvrkota Milisav (1960) - na lešu pronađeni tragovi zlostavljanja i masakriranja
• Stanojević Milivoje (1949) -  na lešu pronađeni tragovi zlostavljanja i masakriranja
• Ljubinko Davidović (1965) - zverski mučen pa masakriran
• Milomir Obradović - zverski mučen pa masakriran
• Branko Šimšić - zverski mučen pa masakriran
•  Slobodan Tanasković (1939) - zverski mučen pa masakriran

• Vladan Gavrilović (1966) - zverski mučen pa masakriran

•  Pero Kovačević (1948) - zverski mučen pa masakriran

•  Dragutin Lončarević (1943) - zverski mučen pa masakriran

• Duško Andrić (1970) - zverski mučen pa masakriran

•  Sveto Šimšić (1972) - zverski mučen pa masakriran

Selo Ćaćice je napadnuto po drugi put 22. januara 1993. prilikom čega su muslimanski ekstremisti zlostavljali pa masakrirali Srpkinju Desanku Vidaković, staru 63 godine. Selo je sravnjeno sa zemljom, porušeno je 18 srpskih kuća a spaljeni su i prateći objekti i stoka zatečena u štalama.

Počinioci ovog zverskog zločina su do danas ostali nekažnjeni. Uprkos brojnim dokazima i izjavama svedoka, za ovaj stravičan masakr niko nije osuđen. Ubice, monstrumi  i koljači se slobodno šetaju Federacijom BiH predstavljajući tako ozbiljnu pretnju po bezbednost tamošnje dece i ljudi. Prema podacima objavljenim na sajtu (http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm ) u organizovanju  i izvršenju napada na srpska sela i zločinima koji su tamo počinjeni sumnjiče se: 


1. Sejdić Ahmet, iz mesta Drokan, gde je i rođen 02.01. 1960. godine, od oca Ibre i majke Zemke, komandant muslimanske vojne jedinice,
2. Jamak Zakir, iz mesta Kosovo Polje (Višegrad) gde je i rođen 04.05.1969. godine, od oca Huseina
3. Kustura Zaim, iz Višegrada, rođen 25.04.1963. god., u mestu Babin Potok, od oca Islama,
4. Kabaklija Bakir, iz Višegrada, gde je i rođen 02.04.1962. godine, od oca Salka,
5. Jelačić Medo, iz sela Jelačići, gde je i rođen 07.08. 1951. godine, od oca Husa
6. Samardžić Muharem, iz Višegrada, rođen 20.07.1959. godine u mestu Barimo, od oca Smaila.

Samo na području Višegrada i Rogatica je ubijeno preko šest stotina građana srpske nacionalnosti, oba pola i svih uzrasta . Na području Gornjeg Podrinja ubijeno je 2280 Srba, među kojima i osamdesetoro dece. Za ove zločine do danas niko nije odgovarao.


Izvor: http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/8-VG.htm

          

          Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX vijeku