U napadu muslimanskih snaga iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića na srpska sela Bjelovac, Loznička Rijeka i Sikirić (opština Bratunac) masakrirano je 68 civila srpske nacionalnosti. Najmlađa žrtva je imala 15 a najstarija 87 godina a nekoliko žena i devojaka je pre smrti i silovano.
Kod Crkve Svetog proroka Ilije u bratunačkom selu Bjelovac u utorak, 14. decembra, biće osveštana spomen-soba i služen parastos za 109 ubijenih Srba iz tog i susjednih sela Sikirić i Loznička Rijeka, od kojih su njih 68 masakrirale muslimanske snage iz Srebrenice na taj dan 1992. godine. Osveštanje spomen-sobe obaviće Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Hrizostom koji će služiti i parastos ubijenim.
Program odavanja pošte poginulima i obeležavanja 29 godina od njihovog stradanja počeće u 13.00 časova, a organizatori su Mjesna zajednica i Crkvena pravoslavna opština Bjelovac.
U ranu zoru 14. decembra 1992. jake muslimanske snage iz Srebrenice napale su srpsko selo Bjelovac i okolne zaseoke Loznička Rijeka, Brana Bačići, Sikirić. Na svirep način je ubijeno 68 meštana, među kojima je bilo žena i dece. Do kraja rata skončalo je 109 žrtava ovog malog, pitomog mesta. Retki koji su uspeli da prežive i danas neumorno svedoče o zločinima srebreničkih muslimana koje je predvodio ratni komandant Naser Orić koji je čak i lično učestvovao u ovom pokolju. Predsednica Udruženja nestalih i ubijenih opštine Bratunac, Radojka Filipović koja redovno organizuje komemoracije za srpske žrtve, i sama je tokom i nakon ovog napada izgubila supruga, svekra, svekrvu i još mnogo rođaka. Jedna od tragičnih priča iz Bjelovca svakako jeste ispovest Milene Jovanović. Njoj su tog dana u Bjelovcu ubijene ćerka Radenka i svekrva Zlata.
Radenka je imala samo osamnaest godina, kada su srebrenički muslimani na okrutan način ugasili njen mladi život. Imala je mnogo snova i želja koje nameravala da ostvari...bila je jedna veoma lepa i vesela devojka, izuzetno vaspitana i pametna. Bila je uzoran đak ali i vredna domaćica. Često je razmišljala o budućnosti. Imala je mnogo planova i ciljeva kojima je težila...nažalost, njene mladalačke snove prekinule su krvoločne horde Nasera Orića. Nisu joj dozvolili da sanja, da mašta i da se raduje svim izazovima koje život nosi. Nisu joj dozvoli da se zaposli, da zasnuje porodicu, da se ostvari kao supruga i majka...
Prema rečima Milene Jovanović, njena ćerka Radenka je nešto pre tog tragičnog decembra proslavila svoj 18-ti rođendan. Dobila je mnoštvo poklona a slavlju je prisustvovao veliki broj njenih prijatelja. Takav je bio svaki Radenkin rođendan. Bila je druželjubiva i skoro uvek nasmejana. Međutim, Radenka je saopštila majci da će ovo s obzirom da je postala punoletna, biti njen poslednji rođendan koji će slaviti na ovakav način, uz feštu i brojne zvanice. Nažalost, sudbina je učinila da baš tako i bude...to je bio poslednji Radenkin rođendan.
U intervju za Večernje Novosti, Milena Jovanović je ispričala detalje stravičnog zločina u Bjelovcu.
- "U noći pre nego što ćemo se zauvek rastati, dugo smo sedele.Čekala sam supruga Milisava i sina Radivoja da sutradan uveče stignu iz Austrije, tamo su radili. Da su stigli dan ranije?! Eto, sudbina ih je poštedela... A, Radenka spremila kolače, zavila sarmu, bila je vesela. Pre nekoliko dana položila vozački ispit. Otac i brat su želeli da je nagrade novim kolima. Ma, bila je dete za primer. Završila školu na vreme, imala je snove, svoju mladost...
Decembar, 14. dan po redu, godina 1992. Rano jutro, gotovo još neprobuđeno. Srpski Bjelovac uz Drinu probudili su pucnji s brda i povici "Alahu Egber". Bilo je oko šest sati. I bilo je užasno hladno. Narod je počeo masovno da beži, ostavljajući za sobom svoje kuće, svoja ognjišta...jedino su želeli da spasu žive glave...
"Ja nisam htela da bežim bez Radenke. A ona me gura i viče "Idi, majko, spasavaj se, ja ću Drinu lako da preplivam. Idi, ne muči me". Ona drži mene, ja nju. Grlimo se. Onda sam krenula nizbrdo.U podnožju, gotovo na obali reke, padali su ljudi u zbegu. A tu, gde su padali... odatle se vide njihove kuće. Meci su pogodili i mene. Jedan u glavu, drugi u rame, treći u nogu. Pala sam. Krilo puno krvi.
Radenka je imala samo osamnaest godina, kada su srebrenički muslimani na okrutan način ugasili njen mladi život. Imala je mnogo snova i želja koje nameravala da ostvari...bila je jedna veoma lepa i vesela devojka, izuzetno vaspitana i pametna. Bila je uzoran đak ali i vredna domaćica. Često je razmišljala o budućnosti. Imala je mnogo planova i ciljeva kojima je težila...nažalost, njene mladalačke snove prekinule su krvoločne horde Nasera Orića. Nisu joj dozvolili da sanja, da mašta i da se raduje svim izazovima koje život nosi. Nisu joj dozvoli da se zaposli, da zasnuje porodicu, da se ostvari kao supruga i majka...
Prema rečima Milene Jovanović, njena ćerka Radenka je nešto pre tog tragičnog decembra proslavila svoj 18-ti rođendan. Dobila je mnoštvo poklona a slavlju je prisustvovao veliki broj njenih prijatelja. Takav je bio svaki Radenkin rođendan. Bila je druželjubiva i skoro uvek nasmejana. Međutim, Radenka je saopštila majci da će ovo s obzirom da je postala punoletna, biti njen poslednji rođendan koji će slaviti na ovakav način, uz feštu i brojne zvanice. Nažalost, sudbina je učinila da baš tako i bude...to je bio poslednji Radenkin rođendan.
U intervju za Večernje Novosti, Milena Jovanović je ispričala detalje stravičnog zločina u Bjelovcu.
- "U noći pre nego što ćemo se zauvek rastati, dugo smo sedele.Čekala sam supruga Milisava i sina Radivoja da sutradan uveče stignu iz Austrije, tamo su radili. Da su stigli dan ranije?! Eto, sudbina ih je poštedela... A, Radenka spremila kolače, zavila sarmu, bila je vesela. Pre nekoliko dana položila vozački ispit. Otac i brat su želeli da je nagrade novim kolima. Ma, bila je dete za primer. Završila školu na vreme, imala je snove, svoju mladost...
Decembar, 14. dan po redu, godina 1992. Rano jutro, gotovo još neprobuđeno. Srpski Bjelovac uz Drinu probudili su pucnji s brda i povici "Alahu Egber". Bilo je oko šest sati. I bilo je užasno hladno. Narod je počeo masovno da beži, ostavljajući za sobom svoje kuće, svoja ognjišta...jedino su želeli da spasu žive glave...
Oko mene sve što je bilo živo, u trenu je bilo mrtvo. Pamtim poslednje reči rođaka i komšija: "Sine, gotovo je sa mnom", "Roditelji moji, gde ste, da li ste živi?", "Brate, možeš li ikako preživeti... " A odozdo muslimanski vojnici navaljuju, dozivaju jedan drugog, poimence. Viču: "Evo i Orića! Srbi, Drina će vam biti Jasenovac"... Eto tako su vikali."
Čitav dan Milena Jovanović, teško ranjena, izdržala je na ciči zimi gotovo nepomična. A, činilo joj se da će svakog trenutka njen život biti završen. U sumrak, kada su se Orićevi vojnici povukli, stigla je pomoć preko Drine. Ranjene su izvlačili, mrtve sakupljali, Milena je stigla u lozničku bolnicu, onesvešćena. Ovde su je vratili u život.
- Ne znam koji je dan bio po redu od te moje nesreće - kaže Milena. - Medicinska sestra mi daje dve injekcije. Kaže mi: "Izdrži, budi jaka". Ubrzo, na vratima vidim sina i supruga. Jauknem: "A gde je Radenka?" Oni ćute. Ćute. Ja opet jauknem. I kao da sad, evo sad čujem: "Ubili su je i danas smo je sahranili". Uspela sam da kažem: "I svadbu ste joj obavili". Tada sam se izgubila.
Muslimanski zločinci su brzo sustigli Radenku, mučili je, zlostavljali i na kraju masakrirali....njeno beživotno telo bilo je potpuno masakrirano i neprepoznatljivo od rana koje su joj Orićevi vojnici zadali.
Toga dana je ubijena i Radenkina baka Zlata Jovanović, stara 87 godina. Starica je bila sama i nezaštićena u svojoj porodičnoj kući kada su srebrenički muslimani upali u njen dom. Ispunjeni bolesnom i neopisivom mržnjom, na neopisiv i razumu nejasan način, zločinci su masakrirali ovu staru baku. I njeno lice je bilo potpuno neprepoznatljivo od zadobijenih rana i povreda. Imala je veliki broj ubodnih i prostrelih rana po telu a patolozi su konstatovali da se radilo o ritualnom mučenju i zlostavljanju, te klasičnoj egzekuciji. Istog dana ubijen je takođe i Zlatin sin, a Radenkin stric Milan.
Jedina krivica ovih nevinih žena bila je njihova nacionalna pripadnost. To im komšije Bošnjaci nisu mogli nikada oprostiti! Novi zločin nad žrtvama Bjelovca počinile su pravosudne institucije BiH koje su stale u zaštitu bošnjačkih silovatelja i decoubica tako što su odbile da procesuiraju ovaj zločin a počinioce privedu pravdi. Uprkos brojnim dokazima i svedočenjima, zlikovci iz navedenih ustanova odbijaju da podignu optužnicu protiv Nasera Orića i više desetina drugih zlikovaca koji su učestvovali u masakru. Da li je u pitanju neka novčana naknada, položaj ili nešto treće preosaje nam samo da nagađamo.
Jedina krivica ovih nevinih žena bila je njihova nacionalna pripadnost. To im komšije Bošnjaci nisu mogli nikada oprostiti! Novi zločin nad žrtvama Bjelovca počinile su pravosudne institucije BiH koje su stale u zaštitu bošnjačkih silovatelja i decoubica tako što su odbile da procesuiraju ovaj zločin a počinioce privedu pravdi. Uprkos brojnim dokazima i svedočenjima, zlikovci iz navedenih ustanova odbijaju da podignu optužnicu protiv Nasera Orića i više desetina drugih zlikovaca koji su učestvovali u masakru. Da li je u pitanju neka novčana naknada, položaj ili nešto treće preosaje nam samo da nagađamo.
Коментари
Постави коментар