Srpski istoričari još lelujaju u zaključcima zašto je odomaćeno da su Srbi samo hrišćani pravoslavci? Zašto su kao retko koja savremena nacija prihvatili da nacionalnu vododelnicu vežu za pripadnost SPC i tako značajan deo sopstvenog etničkog korpusa suze, pa se sada po internet forumima upinju da dokažu kako je Ruđer Bošković bio Srbin-rimokatolik iz Dubrovnika?
Šta bi sa stavom Vuka Stefanovića Karadžića da su Srbi narod tri vere? U nevelikoj studiji iz 1836. godine „Srbi svi i svuda“, otac srpske azbuke je zagovarao tezu da je jezik odrednica nacionalnog identiteta i da osim pravoslavaca, postoje i Srbi katolici i Srbi muslimani. Ipak, u istoj analizi Vuk priznaje da samo oni „zakona grčkoga“, odnosno pravoslavci, sebe nazivaju Srbima ili Srbljima, a da to ne čine oni koji se mole papi ili Alahu, te da će muslimani sebe radije smatrati Turcima, „premda ni od stotine jedan ne zna turski“.
Zoran Krstić, profesor crkvenog prava, kaže da je poistovećivanje vere i nacije deo turskog nasleđa.
– Sloboda veroispovesti je preduslov svake zdrave religioznosti. To podrazumeva da ako Srbi po rođenju mogu da budu agnostici ili ateisti, na šta smo navikli, mogu isto tako svojim slobodnim opredeljenjem da postanu muslimani, budisti i slično. Pitanje da li su pojedinci ili grupe nekada u istoriji nasilno prevođeni u druge vere jeste pitanje greha i zločina tih drugih. Ono što je za nas bitno jeste to da bezuslovno poštujemo verska opredeljenja naših bližnjih i onda kad se s tom činjenicom ne slažemo – smatra Krstić.
Istoričari upozoravaju da ukoliko se vodimo tezom da su Srbi isključivo pravoslavci, odrekli bismo se i dela istorije.
Čedomir Antić tako navodi podatak da je više od 20.000 Srba katolika živelo je u Dalmaciji i Boki u 19. veku, najviše u Dubrovniku, Splitu i Zadru, a da je njihov uticaj u društvu bio je znatno veći od udela u ukupnom stanovništvu.
A da su Nemanjići ostali katolici
Šta bi bilo kad bi bilo ili kontrafaktualna zanimacija istoričara postavlja i pitanje kakva bi istorija Srba i njihove države bila da je Stefan Nemanja ostao veran Rimu i papi jer je osnivač dinastije Nemanjića prvi put kršten po rimskom obredu.
U komplikovanim političkim odnosima tadašnjeg srednjovekovanog perioda, Nemanjići su se okrenuli Vizantiji, tada razvijenijem delu podeljenog rimskog carstva, zacrtavši srpski usud da zanavek budu Istok Zapadu, a Zapad Istoku.
(Dnevne.rs /Izvor: Vesti-online)
Коментари
Постави коментар