Građani Sarajeva danas se sa tugom prisećaju jednog od najtragičnijih datuma u novijoj istoriji. Tog jutra 28. decembra 1992. naoružani pripadnici muslimanske tzv. Armije BiH, potpomognuti dobrovoljicima iz arapskih zemalja i mudžahedinima, probili su liniju odbrane i upali u srpsko selo Donja Bioča kod Ilijaša.
Zverski je ubijeno 17 meštana, uključujući žene i decu. Možda ovaj zločin po brojnosti žrtava ne izgleda mnogo drugačije u odnosu na ostale zločine nad civilima, ali monstruoznost koju su tog decembarskog dana pokazali pripadnici bošnjačke vojske, malo je gde viđena!
Najmlađa žrtva zločinačkog pira bila je devetogodišnja Mirjana Dragičević, koja je pre ubistva višestruko silovana.
U rano jutro oko 7:30, jedinice 2. bataljona Sedme muslimanske brigade Armije BiH, probijaju liniju fronta, i upadaju u selo Donja Bioča. Odmah na ulasku u selo okrutno su ubijena dva srpska civila: Lenka Skočo i Nikola Mićić, a ranjena je Milojka Draškić, a zatim je krenulo paljenje srpskih kuća. Starina Nikola imao je preko sedamdeset godina kada je mučki ubijen na svom kućnom pragu. Domaćica Lenka Skočo obavljala je tog jutra uobičajene kućne poslove ne sluteći da će joj zveri u ljudskom obliku doći kao nezvani gosti. Ubijena je u 60-oj godini života, a prema rečima svedoka nesrećna žena je molila za milost i dozivala u pomoć ali bilo je prekasno...
Hicima iz vatrenog oružja ubijen je Grujo Damjanović (rođ. 1936), dok je Rade Bunjevac usmrćen bombom.
U dvorište Dragičevića upala su trojica muslimanskih vojnika Sedme muslimanske brigade Armije BiH, jedan beloputi i dva tamnoputa vojnika. Imali su poveze preko glava. Brat Mirjane, Janko Dragičević, star 6 godina, je ostao u kući, sakriven ispod kreveta, dok je Mirjana sa svojom majkom Radmilom Dragičević došla do kućnih vrata, jer su Mirjanina baka i bakina sestra jaukale u dvorištu.
Muslimanski vojnici Armije BiH su uhvatili malu Mirjanu i odveli je u kuhinju. Tu su je silovala sva trojica, i dok je prvi vojnik silovao bila je svesna, dozivajući majku, koja joj nije mogla pomoći. Muslimanski vojnici su naterali Radmilu Dragičević da gleda silovanje maloletne ćerke. Nakon silovanja muslimanski vojnici su pucali iz vatrenog oružja u silovanu devojčicu Mirjanu, koja je preminula, a zatim su pucali u njenu majku, i teško je ranili.
Mirjana Dragičević je prvobitno sahranjena na crkvenom groblju u obližnjem Ilijašu. Majka Radmila, koja se mesecima oporavljala u bolnici, nije prisustvovala toj sahrani. Zbog skrnavljenja groba, na zahtev majke, posmrtni ostaci su 5. septembra 2012. godine prebačeni na pravoslavno groblje u Sokolac, u sklopu memorijalnog kompleksa Vojničkog groblja „Mali Zejtinlik“, a sahrana je bila na njen rođendan.
Centar za Javnu Bezbednost Istočno Sarajevo je 2005. godine podigao optužnicu i dostavio dokaze Tužilaštvu BiH o zločinu nad Mirjanom Dragičević, koji su počinili pripadnici 2. bataljona Sedme muslimanske brigade Armije BiH
MUP Republike Srpske ukazuje na tragičnu činjenicu da nijedan zločin koji su počinili muslimanske ratne jedince Armije BiH nije procesuiran, jer kada se optužnica protiv njih podigne, vlasti u Sarajevu ih deportuju u zemlje Azije ili Afrike. Simo Tuševljak iz CJB Istočnog Sarajeva rekao je da se za ovo krivično delo ratnog zločina terete ukupno 11 osoba, od čega 8 osoba po komandnoj odgovornosti, a 3 osobe kao neposredni izvršioci.
Udruženje filmskih radnika „Vizantija“ sa Pala, je 2005. godine snimilo dokumentarni film o zločinu nad malom Mirjanom Dragičević. Film je prikazan u Srbiji i Republici Srpskoj, kao i na nekoliko festivala u svetu.
Samo na području Ilijaša, od posledica neselektivnog granatiranja muslimanske tzv. ABIH, snajperskog delovanja ali i masakriranja ubijeno je najmanje 720 građana srpske nacionalnosti. Među žrtvama je bilo i 34-oro dece.
U čast Mirjane i još 123 mališana 13. septembra je u dvorištu Osnovne škole "Sveti Sava" u Istočnom Sarajevu svečano otkriven spomenik stradaloj deci Srpskog Sarajeva od 1992. do 1995. Na taj način su i deca - žrtve muslimanskog terora dobile spomen obeležje i mesto u kolektivnom sećanju naroda.
Коментари
Постави коментар