U periodu od 1992-1993 muslimanski vojnici iz Srebrenice neprestano su granatirali uže područje grada Bratunca i okolna srpska sela prilikom čega je život izgubio veliki broj civila srpske nacionalnosti. Od muslimanskih granata neretko su stradala i deca.
Tokom muslimanskog granatiranja opkoljenog Bratunca stradalo je više desetina građana, među kojima i veliki broj dece. Još više civila je u tim besomučnim napadimo ranjeno, a mnogi civili su ostali trajni invalidi. Bratunac je tada bio enklava koja je neprestano bila pod udarom muslimanskih agresora. U gradu je broj stanovnika bio udvostručen budući da je ovde privremeno sklonište pronašlo više hiljada Srba koje su iz Srebrenice i okupiranih sela proterale muslimanske snage Nasera Orića. Na meti muslimanskih agresora bili su isključivo civilni objekti: stambene zgrade, pijace, bolnica, trgovi, javna mesta.. Jedan od ovakvih zločina dogodio se i 30. januara 1993. Tog hladnog, januarskog dana srebrenički muslimani su ispalili nekoliko minobacačkih granata na područje Bratunca i u tom napadu je ubijena devojka Milada Pavlović. Imala je sedamnaest i po godina. Bila je učenica, odličan i uzoran đak. Milada je odlučila da malo prošeta svojim gradom ne sluteći bilo kakvu tragediju. Nažalost, zločinci iz Srebrenice su baš tada započeli granatiranje znajući da je pijačni dan i da će biti mnogo ljudi na ulicama. Tom prilikom je ranjeno više civila. Jedna mladost u trenu je ugašena voljom bezdušnika. Milada bi danas odrasla, zrela žena. Imala bi danas svoju porodicu, imala bi svoj posao, karijeru, a rata bi se sećala samo kao ružne uspomene...Nažalost, umesto divnih trenutaka i životnih radosti, u domu Pavlovića skoro tri decenija caruje tuga i bol za izgubljenom mladošću.. A dželati se šetaju slobodno Bosnom i Hercegovinom, nagrađeni privilegijama i priznanjima.
Da stvar bude još tragičnija, 6. marta 1993. život je izgubio i dečak Mikailo Pavlović. I on je stradao od minobacačke granate koju su ispalili srebrenički muslimani. Bilo mu je nepunih 11 godina. Zločincima ruka nije zadrhtala! U kratkom vremenskom periodu, zlikovci bez duše su usmrtili dvoje dece iz porodice Pavlović nanevši njihovoj porodicu nemerljivu tugu i patnju. Ovo dvoje nedužne dece stradalo je u svom rodnom Bratuncu od strane muslimanske agresorske ruke koja je rušila sve pred sobom. Istog dana muslimanska granata zauvek je prekinula i život Božane Petrović (1942). Granate su lansirane iz samog centra Srebrenice, najčešće sa igrališta i okolnih lokaliteta gde su bile postavljene haubice. Muslimanski vojnici nisu ni skrivali svoje zle namere već su se hvalili kako su artiljerijski napadi na Bratunac bili prethodnica jednom sveukupnom napadu na sam grad koji je imao za cilj osvajanje i istrebljenje srpskog civilnog stanovništva. Na svu sreću, hrabri meštani Bratunca osujetili su Nasera Orića, Zulfu Tursunovića i ostale zločince u svojim namerama da zatru sve srpsko. Bratunac je uspešno odbranjen a kukavice i večiti gubitnici na bojnom polju neprestano su granatirali grad i civilne objekte sve do aprila 1993. kada je upravo tih zločina Srebrenica proglašena demilitarizovanom zonom iako, potvrđi se kasnije, ona uopšte nije bila u potpunosti demilitarizovana.
Stradanje civila tokom granatiranja nije obuhvaćeno zvaničnom komemoracijom a nije poznato ni da li na mestima stradanja postoji spomen obeležje.
Коментари
Постави коментар