Danas se navršava 20 godina od terorističkog napada na putnički autobus "Niš Ekspres" kod Podujeva. U krvavom napadu albanskih ekstremista ubijeno je 12 a ranjeno 43 srpskih civila. Najmlađa žrtva je imala 2 a najstarija 65 godina
U Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu kod Prištine danas će biti služen parastos Srbima ubijenim u terorističkom napadu, a u selu Livadice kod Podujeva položeno cveće na mestu gde je pre 19 godina na postavljenu minu naleteo autobus "Niš ekspresa" kojim su raseljeni kosovski Srbi išli na Zadušnice u Gračanicu, u pratnji vojnika Kfora.
U ovom terorističkom napadu, jednom od najmonstruoznijih zločina nad kosmetskim Srbima od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, 16. februara 2001. godine poginulo je dvanaestoro Srba, među kojima i dvogodišnje dete, a ranjeno 43. Među ranjenima je bilo i osmoro dece a mnogi putnici se ni do danas nisu oporavili od zadobijenih povreda.
Aktiviranjem deset kilograma TNT eksploziva na magistralnom putu u selu Livadice dignut je u vazduh prvi od šest autobusa iz konvoja kojim su Srbi raseljeni sa Kosova i Metohije, u pratnji Kfora, kretali u Gračanicu na Zadušnice.
Iako su britanski vojnici u sastavu Kfora obezbeđivali konvoj, a potom i sproveli istragu tokom koje su pronašli žicu dužine oko 500 metara koja ih je uputila na to da je aktiviranje eksploziva izvršeno iz obližnje albanske kuće, ovaj slučaj do danas nije rasvetljen, niti je neko od naredbodavaca i izvršilaca priveden pravdi.
Maleni Danilo Cokić, tog šesnaestog februara 2001. godine nije stigao da zagrli babu i dedu. A tako se radovao odlasku kod majčinih roditelja u okolini Lipljana. Dečak rumenih obraza trčkarao je po autobusu dok su njegovi roditelji Snežana (28) i Njegoš (29) sedeli na prvom sedištu i sami nestrpljivi da vide najmilije. Njihovi snovi i nadanja, kao i Danilovo detinjstvo, nestali su u trenu. Zlikovačka ruka je postavila eksploziv u kanalizacionoj cevi ispod puta, nedaleko od punkta na Merdaru, i nestala je za tren jedna porodica. Ali i budući život, pošto je Snežana, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, krenula sa suprugom i sinom da proslavi svoj rođendan sa roditeljima.
U napadu su takođe poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, , Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
- Radovali su se Cokići susretu sa svojima, jer im je to bio prvi odlazak na Kosmet od kada su bili u izbeglištvu - ispričali su "Novostima" rođaci ove porodice koja je utočište pronašla kod rodbine u kuršumlijskom naselju Kastrat. Odatle su se Cokići pridružili putnicima u koloni od šest "Niš-ekspresovih" autobusa, koji su vozili raseljene Srbe na Kosmet, na zadušnice i posetu rođacima. Mnogi od njih, u prvom u nizu od šest vozila, nisu stigli do odredišta. Na nepunih kilometar od Merdara, u mestu Livadice, autobus je naleteo na eksploziv, od čije siline je vozilo smrskano. Na licu mesta poginulo je jedanaestoro putnika, dok je 43 njih teže povređeno. Od posledica ranjavanja dvoje putnika preminulo je posle neloliko dana u bolnicama na Kosmetu.
- Mi smo nastavili da živimo, ali nije prestalo da nas boli, nismo prestali da se sećamo. Jedino nas ovaj dan okupi kada možemo da podelimo svoj bol - rekla je prošle godine Jelena Dragović (31), sestra nastradale Mirjane Dragović na parastosu koji je povodom godišnjice od zločina u Livadicama održan u Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu. - Nadam se da će zločince i odgovorne za ovaj zločin stići Božija, kada već izgleda ljudska pravda ne postoji. Gordana Đorić, iz Lapljeg Sela, koja je i sama bila teško povređena, razmišljala je, kaže, samo kako da pomogne ostalim puticima, pogotovu što vojnici Kfora iz pratnje konvoja ništa nisu preduzimali. Oni su na stotinak metara dalje stajali i čekali da preživeli putnici teturajući se stignu do njih.
Tog dana teroristi su planirali da izvrše terorističke napade na širem području Kosova i Metohije.
Ukrajinski vojnici Kfora su istog prepodneva demontirali još šest sličnih eksplozivnih naprava sa daljinskim upravljačem na putevima koji vode ka Štrpcu, najudaljenijoj srpskoj enklavi. Osim toga, bilo je dojava da su pripadnici Kfora otkrili i u tajnosti uklonili još eksplozivnih naprava na putevima u metohijskoj kotlini.
Zbog ovog zločina kosovski Albanac Fljorim Ejupi je u prvostepenom postupku bio osuđen na 40 godina, ali ga je u martu 2009. godine Vrhovni sud Kosova oslobodio, kako je obrazloženo, zbog nedostatka dokaza. Ejupi je nakon hapšenja uspeo da pobegne iz vojnog zatvora u američkoj bazi "Bondstil" kod Uroševca, ali je ponovo uhapšen juna 2004. u Tirani, a potom predat Unmik policiji. Osim Ejupija, pod sumnjom da su povezani sa tim napadom u isto vreme su bili uhapšeni Ćelji Gaši, Avdij Behljulji i Jusuf Veljiju, koji su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
Izvor: Blic
Izvor: Blic
Коментари
Постави коментар