SKANDAL: NA ROSTOVU NIČE DŽAMIJA U ČAST RATNOG ZLOČINCA ALIJE! LOGORAŠI I ŽRTVE SILOVANJA OGORČENE I ŠOKIRANE!

Kako piše Dnevnik.ba ovog leta na Rostovu, između Bugojna i Novog Travnika, počinje izgradnja džamije koja će nositi ime po Aliji Izetbegoviću, (ne)čoveku čiji je režim čitavu Bosnu i Hercegovinu pa i Balkan zavio u crno. Srpski povratnici, porodice ubijenih i nestalih i preživele žrtve ratnih zločina muslimanske "Armije BIH" šokirani su i ogorčeni povodom najnovijih provokacija. Ljudi ne mogu da veruju da mnogi Bošnjaci i danas glorifikuju lik i delo jednog od najvećih zločinaca XX veka. Alija Izetbegović, u narodu je dobio epitet "balkanski kasapin" upravo zbog strašnih zločina počinjenih od strane njegovog režima a sve u ime fašističke ideje o stvaranju "čiste muslimanske države". Njegov režim odveo je u smrt preko 100 000 ljudi, a milion građana ostalo je bez krova na glavom.

Vest da bi jedna od džamija mogla poneti ime po Aliji Izetbegoviću, šokirala je i potresla sve građane, kako Srbe i Hrvate, tako i one poštene Bošnjake koji su na svojoj koži iskusili sve strahote Alijinog režima. Zločina Alijine tzv. Armije BiH sa neizmernim bolom sećaju se i mnogi Bošnjaci Novog Travnika koji je godinu ipo dana bio u opsadi od strane iste te armije. Od granata i snajpera tzv. Armije BiH poginulo je na stotine Bošnjaka, Srba i Hrvata, među kojima i tridesetoro dece sve tri nacionalnosti. Mnogi Bošnjaci ostali su trajni invalidi upravo zbog tih zločinačkih artiljerijskih i snajperskih napada Alijine armije. I za njih, baš kao i za porodice srpskih i hrvatskih žrtava koje tri decenije tragaju za kostima svojih najmilijih ovo predstavlja veliki udarac i produbljivanje ionako nezaceljenih rana.

Ovakav gest predstavlja čistu provokaciju žrtava rata i porodica ubijenih ali i srpskih povratnika kod kojih ovakve aktivnosti stvaraju osećaj nesigurnosti i uznemirenosti. Provokacije ovog tipa samo svedoče o tome kako muslimanski deo Federacije i njegovi građani i dalje nisu sposobni da se suoče sa svojom prošlošću i brutalnim zločinima koji su počinjeni u ime "muslimanske Bosne i Hercegovine".

Posebno su ovu vest teško prihvatile žrtve silovanja budući da je pod vrhovnim zapovedništvom Alije Izetbegovića postojalo 546 logora za Srbe, od čega čak 124 u Sarajevu! Žene i devojčice srpske nacionalnosti sistemski su silovane i zlostavljane od strane muslimanske tzv. Armije BiH a danas Alija dobija i džamiju!

IDEJE FAŠIZMA ŽIVE

Iako Alija jeste preminuo njegove ideje su nažalost i dalje žive i veoma prisutne među bošnjačkim narodom, naročito među mlađom populacijom. Sva nedela i strahote koje je ovaj režim prouzrokovao nikada neće biti zaboravljene.

Žrtve ne zaboravljaju! Iako je Republika Srpska odbranjena, iako su časni borci Vojske Republike Srpske zaustavili teror i doneli mir i slobodu napaćenom srpskom narodu, majke koje su ostale bez dece, ranjeni civili, logoraši i žrtve silovanja i danas pamte svo zlo koje je došlo iz Sarajeva. Ta bol ne prolazi niti će ikada moći. Neobnovljene kuće i opustela sela ostala su nam kao večni podsetnik na užase rata.

Režim Alije Izetbegovića ostaće upamćen po stotinama masovnih i pojedinačnih grobnica, po 546 logora za Srbe i Hrvate, po stotinama hiljada invalida, po više od 600 porušenih i razorenih pravoslavnih i katoličkih verskih objekata, po hiljadama ubijene i ranjene dece, po hiljadama silovanih žena...sve su to rezultati ovog zločinačkog režima i ideje o stvaranju države bez Srba u njoj.

U Bosni i Hercegovini postoji nekoliko ulica i trgova koji su nazvani po Aliji Izetbegoviću što jasno svedoči da bošnjački narod i dalje nije u stanju da se suoči sa prošlošću, te ne treba čuditi što je fašizam u Sarajevu i drugim gradovima i dalje jak. 

 O tome u prilog nam govore i devastiranja pravoslavnih grobova, napadi na crkve i sakralne objekte, ubistva i maltretiranja povratnika. 

Džamija je svetinja i treba služiti za obavljanje verskih aktivnosti, za učvršćivanje vere i molitvu, a iz džamije kao verskog objekta trebaju se širiti poruke mira, suživota i pomirenja.

Pametnije bi bilo da graditelji tu džamiju posvete Emini Čerimagić, devojci koju je 1995. usmrtila granata Alijine "Armije BiH" ili neka je posvete herojima Rasimu Mehmedoviću i Mirsadu Mujačiću koji su ubijeni dok su branili komšije Srbe od Orićevih i Alijinih ekstremista. Tada bi svetinja dobila svoj pravi značaj i poslala bi pravu poruku omladini koja je već uveliko etnički podeljena. Plemenito bi bilo nazvati džamiju i po Mustafi Sarhatliću kojeg su pripadnici Alijine vojske ubili u Ilijašu ili po devojci Mevludini Rašković, mučki ubijenoj tokom granatiranja Ilijaša. Svrsishodnije i pametnije bi bilo tu džamiju možda nazvati i po dečacima Amiru Buljubašiću (14) i Mirzi Seferoviću (13) koje su ubili pripadnici armije BiH tokom napada na Pećigrad i Teslić. Ili možda po nekoj od mnogobrojnih bošnjačkih žrtava granatiranja Novog Travnika! Bilo bi ljudski, pošteno i sasvim opravdano!

Vešću da bi "balkanski kasapin" mogao dobiti džamiju naoručito su šokirane porodice bugojanskih Hrvata koje savetuju da se najpre pronađu masovne grobnice desetina nestalih hrvatskih civila i zarobljenika koje su poubijali poklonici Alijine ideologije. 

SPOMENIK UBIJENOJ DECI - NAJVEĆI SPOMENIK ALIJI IZETBEGOVIĆU

Aliji Izetbegoviću ne treba nikakva džamija ili spomenik. Najveći memorijal mu je spomen-obeležje ubijenoj deci Istočnog Sarajeva od 1992. do 1995. godine koje je podignut 13. septembra 2018. godine u Lukavici. Otkrili su ga tadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i direktorka OŠ "Sveti Sava" Danijela Mrda u dvorištu ove osnovne škole. Ono je podignuto u Lukavici u znak sećanja na 130-oro ubijenih i više hiljade ranjenih mališana.

Ovo spomen obeležje predstavlja večni spomenik bošnjačkoj sramoti jer su upravo pripadnici bošnjačkog naroda - vojnici tzv. Armije BiH počinili ove monstruozne zločine ubijajući bez milosti žene, devojke, starce i nedužnu deci. Ovo je zapravo najveći spomenik Aliji  Izetbegoviću koji jasno oslikava njegovu politiku i taj spomenik ostaće decenijama da podseća sve buduće generacije šta su činile prve komšije. 

DALEKO OD KATARZE, DALEKO OD POKAJANJA

Umesto praznih, često zapaljivih fraza, Bakir Izetbegović i ostali bošnjački političari trebaju baš poput Vilija Branta kleknuti pred grobove ubijene srpske i hrvatske dece i obećati da se takvo zlo više nikada i nikome neće ponoviti. 

Nažalost, tako nešto je vrlo teško očekivati naročito u društvu gde i dalje dominiraju nacionalistička ideologija i politika negiranja i opravdavanja zločina. Da veliki deo onih koji su posejali seme zla devedesetih godina, nije još uvek doživeo moralnu katarzu, svedoče i brojne uvrede i napadi na srpske žrtve, glorifikacija ratnih zločinaca, relativizacija zločina.... 

Ako želimo iskreno pomirenje i saradnju onda se svako mora suočiti sa svojom odgovornošću a žrtve se moraju jednako tretirati. Tačno je da ne postoji kolektivna krivica jednog naroda, ali postoji kolektivna odgovornost! Zato bošnjački narod što pre mora proći katarzu i suočiti se sa zločinima iz prošlosti jer u suprotnom nikada neće biti mira na ovim prostorima. Dok god se ratni zločinci veličaju i slave u narodu, ta država nema prosperitet. Deca ne smeju biti kriva za grehove roditelja ali imaju obavezu da stvaraju novo, bolje i demokratsko društvo, kako nam se zlo ne bi ponovilo!