BOŽICA RAJILIĆ OČITALA LEKCIJU SUDIJI KOJA JE OSLOBODILA KRVNIKA: "KAKO SI NOĆAS SPAVALA? BACILA IH DIPLOMU DA SE TAKO BAVIM PRAVOM"

Predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić rekla je za ATV da su žene ovog udruženja i ona ogorčene i veoma uznemirene nakon oslobađajuće presude Ademu Kostjerevcu za silovanje trudne Srpkinje na području Zvornika 1992. godine.

"Presuda i oslobađanje Adema Kostjerevca za silovanje Srpkinje iz Zvornika je infarkt za sve žene članice udruženja. Jedva smo preživjeli slušajući obrazloženje sudije Suda BiH. Ona (sudija) se pravda procesnim smetnjama. Kakave procesne smetnje poslije 29 godina? Šta su oni radili po tim svojim zakonima? Kakve oni procese prave? Kakve zamke zakonske i pravne? Kakvom se strukom ta žena bavi? Ja da imam takvu diplomu kao ona što se bavi pravom, ja bi to bacila. Pitam je kako je noćas spavala? Šta misli da je to bila ona i da je u njoj neko ubio dijete i nakon toga treba da se živi još 29 godina", ističe Božica Živković Rajilić.

MIRA SMAJLOVIĆ - ŽENA KOJA JE OSLOBODILA KOSTJEREVCA

Božica Rajilić kaže da je zločin toliko očigledam da se ni detetu ne mora ništa objašnjavati.

"Ona je išla dva puta, pa je išao njen suprug, pa djever. Tu nema zabune, radi se o komšiji koji je činio zlo i ona se pravda nekakvim pravnim zavrzlamama, smetnjma, procedurom. To je toliko očigledan zločin da ni malom djetetu nije trebalo objašnjavati ništa", kaže ona.

Božica Živković Rajilić opet istakla da se u Sudu BiH sudi i presuđuje samo Srbima.

"Prije smo govori da je taj Sud BiH smrt za BiH i rade samo za jednu stranu. Ovdje neće čak neće ni da uzmu u razmatranje svjedočenje svjedoka". 

"TRUDNU SU ME SILOVALI I DANONOĆNO TUKLI"

A. O. (62) preživela je tokom rata stravične torture i muke u muslimanskim logorima u Vlasenici, Zvorniku i Srebrenici. Ova žena je žrtva višestrukog silovanja, zlostavljanja i torure. A. O. je rođena 1956-e godine u Zvorniku. Ova žena je zarobljena tokom 1992. samo zbog svoje srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti nakon čega je odvedena u muslimanski logor u selu Cerska kod Vlasenice a zatim u logoru u Zvorniku. 

Tamo je prošla pakao logora koji su držali pripadnici muslimanske TO. Reč je, zapravo o podrumu jedne privatne kuće koja se nalazila nedaleko od komande TO Bajrići. A.O. je tu bila zatočena od 18. septembra do 4. oktobra 1992., a za to vreme bila je silovana više puta, čak i uprkos tome što je komandi TO Bajrići bilo poznato da je u trećem mesecu trudnoće. Za silovanje ove Srpkinje direktno se sumnjiči Adem Kostjerevac iz zvorničkog sela Jošanica, koji je juče nagrađen slobodom za svoje nedelo. Usled silovanja, A.O. je imala pobačaj a prilikom njega nije joj pružena medicinska pomoć, iako je imala obilno krvarenje. Krvarenje je zaustavila tek uz pomoć nekih krpa koje joj je donela jedna meštanka muslimanka. Ona je takođe izvesni period zarobljeništva provela i u logoru u Srebrenici koji je bio pod direktnom komandom Nasera Orića. Ovde je proživela stašne torture i mučenja.

Ova hrabra žena je ispričala kako je uhapšena 17. septembra 1992. godine u Novom Selu kod Zvornika, da bi potom prvo bila odvedena u selo Bajriće i tamo zatočena, a onda “4. ili 5 oktobra” dovedena u logor. - Kad su me doveli u logor tu su me pljuvali i tukli. U Bajrićima su mi dali dimije i rekli da mi je ime Fata, te me odveli u samicu. Rekli su mi da ću postati muslimanka i da ću im roditi Aliju. Policajac Adem Kosterovac me je silovao i ubio moje još nerođeno dijete. Bila sam trudna. Iživljavali su se na meni”, kazala je tokom suđenja Hodžiću 2008. i zatražila od tužiteljice da je prestane ispitivati, rekavši da želi što pre otići kući.

Ona je o svojoj tragičnoj sudbini javno svedočila i u jednom dokumentarnom filmu. "Teško mi je i bolno. Tukli su me svakodnevno. Imala sam nebrojano mnogo rana i povreda. Šutirali su me u stomak. Jednom su me toliko dugo tukli i iživljavali se na meni da sam počela da plačem i vrištim na sav glas."  - ispričala je ova hrabra žena. 

Nju je u logoru često ispitivao Dževad Demirović zvani Gumeni. Za vreme jednog ispitivanja Demirović je udarao njenom glavom o drveno kolje zbog čega je zadobila više povreda u predelu glave. 

Kraj njenim mukama nije se nazirao ni kada je 10. oktobra prebačena u logor u Rovašima. Prema svedočenjima preživelih zatočenika, tu ženu je jedan od stražara jednom prilikom ošamario i udario nogom u stomak usled čega je izgubila svest. "Svi zatočenici su svakodnevno tučeni, a najviše je tučen ranjeni Branko Sekulić, i od stražara i od drugih pripadnika muslimanske nacionalnosti koja su mogla bez problema ući u logor. Stražar Vejiz (Muje) Bjelić kasno noću više puta je izvodio A.O. i silovao je, prijeteći joj da to ne sme nikome reći inače će biti likvidirana“, svedočio je jedan od zatočenika u Cerskoj. Dana 26.1.1993. iz tog logora zamenik komandanta oružanih snaga TO Srebrenica Zulfo Tursunović preuzeo je petoro zatočenika i sa svojim vojnicima lično ih sproveo u zatvor-logor u zgradi policijske stanice Srebrenica, a potom u zgradu bivše TO Srebrenica iza zgrade Osnovnog suda. U navedenom logoru bilo je još zatočenika koji nisu imali ništa bolje uslove nego što su postojali u Rovašima. Naprotiv. Prema njihovom svedočenju od posledica torture u logoru u Srebrenici umrli su zatočenici koji su tu dovedeni iz Rovaša: Jakov Đokić, Branko Sekulić i maloletni Dragan Ilić. Do razmene u martu 1993. godine preživeli su samo Rado Pejić i A.O.

A.O. je takođe bila zatvorena i logoru u Srebrenici gde je bila svedok stravičnih tortura i mučenja. Bila je zatvorena sa velikim brojem žena srpske nacionalnosti. One su u srebreničkom logoru šamarane, mučene, zlostavljane...Prema njenim rečima, muslimani su ih psihički i fizički zlostavljali a dobro je upamtila maltretiranje starice Dostane kojoj su muslimani ubili muža i sina a nju zarobili. Starica je od tortura preminula par godina kasnije. Stavljali su joj nož pod grlo, vređali je svakakvim imenima i pretili joj da će je zaklati. U posebnom delu su bili zatvoreni muškarci i maloletnici koji su mučeni i maltretirani na najstrašnije načine  a mnogi od njih su u tom logoru i ubijeni. 

U srebreničkom logoru je bilo zatvoreno i više od 30 dece a najmlađi logoraš je bio Nemanja Filipović, star svega sedam meseci.