KLJUČ: BILBORDI U ČAST RATNIH ZLOČINACA: SRPSKI POVRATNICI PREPLAŠENI, ŽRTVE SILOVANJA I LOGORAŠI OGORČENI

Meštani Krasulja kod Ključa postavili su bilborde na kojima se nalaze ratni komandanti tzv. "Armije BiH", ljudi pod čijom komandom je ubijeno više hiljada Srba, uključujući i veliki broj žena, staraca i dece. Reč je o Mehmedu Alagiću, Naseru Oriću i Atifu Dudakoviću. Alagić je preminuo pre izricanja presude zbog stravičnih zločina nad srpskim i bošnjačkim stanovništvom u dolini Sane, neosuđeni zločinac Orić oslobođen je iako je lično učestvovao i u mnogim zločinima i naređivao napade na srpska sela prilikom čega je ubijeno 3267 Srba, među kojima i 72-oje dece. Kako kažu oni koji su postavili ovu sramotu ovo je jedan od vidova podrške generalu Atifu Dudakoviću kojem se sudi za zločine nad Srbima i Bošnjacima. Zbog stravičnih zločina, krajiški narod je Dudakovića prozvao "kasapinom iz Sanskog Mosta".

Lokacija postavljanja jarbola sa ratnim simbolom ljiljanima i bilborda se nalazi u blizini šehidskog mezarja na Krasuljama. Mesto se zove Gramaljike, a nalazi se pored regionalnog puta Ključ – Sanski Most.

Mnogi srpski povratnici u Ključ i Sanski Most, porodice ubijenih i nestalih kao i preživele žrtve ratnih zločina muslimanske "Armije BIH" šokirane su i ogorčene povodom najnovijih provokacija koje dolaze iz ovog kraja. Fotografije ratnih zločinaca produbile su nezaceljene rane porodica žrtava i unele novo nepoverenje među tamošnje stanovništvo. Povratnici od jutros ne smeju da izađu svojih kuća a ovu provokaciju doživljavaju kao novu pretnju ratom i progonom. Isticanje fotografija ratnih zločinaca predstavlja čistu provokaciju žrtava rata i porodica ubijenih, dok kod srpskih povratnika ovakve aktivnosti stvaraju osećaj nesigurnosti i uznemirenosti. Provokacije ovog tipa samo svedoče o tome kako bošnjački narod i dalje nije sposoban da se suoči sa svojom prošlošću i brutalnim zločinima koji su počinjeni u ime "muslimanske Bosne i Hercegovine". 

Postavljanje bilborda sa likovima zločinaca, kao i isticanje zastave tzv. Armije Republike BiH /RBiH/ pod kojom je samo u ovom kraju ubijeno više hiljade Srba - žena, dece i staraca a silovano na desetine žena i devojaka predstavlja čist udar na mir, suživot i toleranciju. Mnoge majke još uvek nisu pronašle kosti svoje dece, mnoga deca još uvek tragaju za svojim roditeljima dok ubice šetaju slobodno kako federacijom BIH tako i Republikom Srpskom. Porodice ubijenih i nestalih civila ogorčene su najnovijim provokacijama a stanovništvo je uznemireno i preplašeno. Veličanje zločina, i isticanje ratne zastave svi shvataju kao pretnju i upozorenje na neke možda nove, potencijalne sukobe. 

Najnovije provokacije su veoma teško podnele žene koje su upravo pod zastavom tzv. Armije BiH doživele brojne torture u muslimanskim logorima: od silovanja, preko psihičkog i fizičkog zlostavljanja do  maltretiranja do prebijanja. Za njih ovakvo ponašanje predstavlja samo dodavanje soli na ranu i podsmevanje žrtvama rata. Na ovaj način oni dokazuju kako su "svemogući i kako im niko ništa ne može". Postavljanje slika komandanata i ratne zastave predstavljaju čist oblik širenja mržnje i međunacionalne netrpeljivosti. Ovo je samo jedna u nizu provokacija koje se od završetka rata do danas sprovode sa ciljem da se zaplaše povratnici. Uvredljivi grafiti, bilbordi, verbalni i fizički napadi na Srbe, pljačke imovine i skrnavljenja grobova, samo su neki od akata mržnje koji su zabeleženi u ovom kraju.

UMESTO ŠTO PRIZIVAJU RAT, BOŠNJAČKIM VOJNICIMA BOLJE DA KAŽU GDE SU MASOVNE GROBNICE

Pametnije bi bilo da su u Ključu i Sanskom Mostu umesto ratne zastave i fotografija zločinaca, Bošnjaci postavili fotografije devetogodišnje Bobane Zorić, koju su pripadnici "Armije BiH" okrutno i zverski ubili tokom jednog od mnogobrojnih pokolja u dolini Sane. Bila bi to mnogo korisnija poruka i opomena da se zlo ne ponovi. Moralnije bi da su postavili i fotografiju svog sugrađana, trinaestogodišnjeg Igora Marjanovića kojeg su masakrirali pa bacili u masovnu  grobnicu. Da imaju malo mozga, obraza i savesti postavili bi fotografiju Dušana Stojakovića, prve žrtve rata u Ključu kojeg su 27. maja 1992. ubili muslimanski ekstremisti čime je započeo rat u ovom kraju. Umesto slika Mehmeda Alagića i Atifa Dudakovića, moralnije bi bilo da su na bilborde postavljene fotografije Mileta Dmitrovića (41), inače slepog i teško pokretnog civila, kojeg su muslimani zaklali zajedno sa njegovim ocem Savom Dmitrovićem (88) a potom njihova tela zapalili. Ili možda sliku Anđe Banjac (90) iz Sanice koja je svog dželata te nesrećne 1995. nahranila i napojila. Posle je i kafu sa njim popila da bi je namernik, muslimanske vere, potom zaklao i bacio u bunar. Učinio je to za Bosnu i Hercegovinu i bošnjački narod, tako se hvalio. Mogli bi ti veliki "borci" da se sete svojih komšija koji su pobijeni u ime islamske države, možda supružnika Jovana (88) i Ane Marčeta (81) koje su muslimanski ekstremisti prethodno mučili i zlostavljali najstrašnijim metodama. Ili možda žrtava koje su pobijene u napadu razjarenih hordi Atifa Dudakovića kao što su Joka Danilović (85), Milica Danilović (68), Mara Đukić (82), Milka Đukić (89), Stana Đukić (73), Stevo Đukić (58), Vukosava Đuričić, Dušanka Zorić, Rosa Kasapović (75), Smilja Marković (70), Rade Marčeta (80), Stana Marčeta (75), Mile Stupar (63), Dostana Cvijić (88), Jagoda Šolić (58), Mara Šolić (84), Mirko Đukić (71), Obrad Đukić (70), Živko Despot (68), Hrvat Mirko Balen (58) i mnogi drugi civili. 

Neke od žrtava koje su eshumirane iz masovne grobnice "Velika Greda" odakle su ekshumirana 72 leša su i Avramović Dragica – stara 90 godina, Bilbija Mileva – stara 81-godinu, Todorović Ilinka – stara 91 godinu, Anđa Vukojević – stara 83 godine, Vrućinić Milka – stara 76 godina, Inđić Milka – stara 90 godina, Mara Kaiš – stara 81 godinu, Danica Draguljica – stara 92 godine, Borojević Anđa – stara 74 godine.

ISPOVEST SILOVANE SRPKINJE IZ SANSKOG MOSTA

Žena iz Sanskog Mosta, koja je preživela zlodela koja su počinili pripadnici Petog korpusa takozvane Armije BiH, ispričala je u svom svedočenju da su 10. i 11. oktobra 1995. godine svi Srbi koji su ostali u gradu uhapšeni i odvedeni u garažu bivšeg SUP i zgradu iza kino-sale. – Prilikom napada muslimanske vojske, zbog dejstva muslimanske artiljerije pobjegla sam u podrum zajedno sa komšijama. Muslimanska vojska je grad zauzela 11. oktobra i hapsila je redom sve Srbe koji su ostali. Tada su odveli i mene u garažu bivšeg SUP u kojoj je već bilo oko četrdesetak uhapšenih Srba – ispričala je žena čiji je identitet poznat Srni, a koji neće biti objavljen s obzirom na to da je postupak za zločine počinjene u zapadnokrajiškim opštinama u toku. U svedočenju, koje je u posedu Srne, svedokinja je navela da su u prostoriji zajedno bili muškarci i žene, te da su sve bili stariji ljudi. – Muslimanski vojnici su u večernjim časovima upadali u tu prostoriju, psovali nam srpsku i četničku majku i pojedinačno izvodili uhapšene u drugu prostoriju iz koje su dopirali krici i jauci. Poslije izvjesnog vremena, vraćali su jedno po jedno. Svi su bili pretučeni, krvavi, modri, sa vidnim oteklinama, a žene silovane – ističe se u svedočenju. U potresnom svedočenju žena je navela da su 11. oktobra 1995. godine u večerenjim časovima muslimanski vojnici nju odveli u toalet u zgradi SUP i naredili joj da legne na pločice i da se skine.

– Uperili su cijevi od oružja u mene. Tek tada sam shvatila da će i mene silovati. Branila sam se koliko sam bila u mogućnosti. Jedan od muslimanskim vojnika udario me nekim predmetom u lijevu ruku i polomio je, tako da sa polomljenom rukom nisam više mogla da pružam otpor i on me silovao. Poslije njega silovala su me još dvojica muslimanskih vojnika, koji su me prethodno izudarali pesnicama, psujući mi srpsku i četničku majku i prijeteći da će me zaklati ako budem pružala otpor – ističe se u svedočenju. Ona je dodala da su nakon deset dana provedenih kao zarobljenici u garaži, prebačeni u zgradu iza kino-sale u Sanskom Mostu. Tamo je bilo već oko 70 zarobljenih Srba. Za vreme boravka u toj sali, muslimanski vojnici su povremeno odvodili neke od zarobljenih i nakon premlaćivanja ponovo ih vraćali. – Jedno veče su i mene izveli. Ponovo je trebalo da me siluju, ali vojnik je bio u alkoholisanom stanju pa nije mogao da izvrši taj akt. Muslimanski vojnici su nam svako veče psovali srpski i četniku majku, prijetili da će nas sve poklati i ponižavali nas na razne načine -ispričala je ova žena. Ona je dodala da je usled premlaćivanja dva-tri dana prije razmene podlegao Boško Došenović, koji je imao oko 70 godina. – Njega su mučki isprebijali, da je po povratku u prostoriju u kojoj smo bili smješteni nakon vraćeg vremena umro. Njegovo tijelo su odnijeli na meni nepoznatu lokaciju – rekla je svedok. Zarobljeni Srbi ostali su toj zgradi iza kino-sale do 27. januara 1996. godine kada su odvedeni na razmenu u Koprivnu. Prema njenim rečima, tokom boravka u zarobljeništvu saznala je da je jedan broj Srba iz Sanskog Mosta bio zatvoren u velikoj Nezirovića kući i zgradi “Metalorada”.

– Šta je bilo sa tim Srbima, ne znam sigurno, osim što sam čula da su svi likvidirani, a muslimanski vojnici su govorili da su svi Srbi koji su pronađeni u skloništu Robne kuće u Sanskom Mostu pobijeni na licu mjesta – navela je žena u ovom potresnom svedočenju, ističući da se trudi da sve to zaboravi, ali da se svakog dana priseća tih mučnih dešavanja koji joj, kako je navela, izazivaju, strašno psihičko opterećenje. Ona je samo jedna od najmanje stotinu žena koje su muslimanski vojnici silovali u ovom kraju.

BOŠNJACI DALEKO OD KATARZE

U periodu od 1992. do 1995. muslimanski ekstremisti su na području Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta ubili više od 3500 građana srpske nacionalnosti. Tužilaštvo BiH je podiglo optužnicu protiv Atifa Dudakovića i još komandanata i pripadnika 5. korpusa tzv. Armije BiH, optuženih za zločine protiv čovečnosti, koji obuhvataju ubistva više od 300 Srba, progone i zlostavljanja civila i ratnih zarobljenika, kao i uništenja 38 pravoslavnih hramova i verskih objekata. Suđenje je u toku a porodice se nadaju i veruju da će ubice njihovih najmilijih napaokon biti procesuirani i osuđeni na visoke kazne. 

Ljudi su masovno ubijani u ime ideje o nezavisne muslimanskoj Bosni i Hercegovini za kakvu se zalagao režim Alije Izetbegovića ! U današnjem muslimanskom delu Federacije i danas se  srpske žrtve negiraju i opravdavaju. Logori, silovanja, ubistva dece i civila, razaranje društvenih, kulturnih i verskih objekata se predstavljaju kao nešto sasvim normalno i opravdano. 

Zbog bezumnih ideala fašista ugašeno je na desetine hiljada života. Ako želimo iskreno pomirenje i saradnju onda se svako mora suočiti sa svojom odgovornošću a žrtve se moraju jednako tretirati. Tačno je da ne postoji kolektivna krivica jednog naroda, ali postoji kolektivna odgovornost! Zato bošnjački narod što pre mora proći katarzu i suočiti se sa zločinima iz prošlosti jer u suprotnom nikada neće biti mira na ovim prostorima. Dok god se ratni zločinci veličaju i slave u narodu, ova država nema prosperitet. Deca ne smeju biti kriva za grehove roditelja ali imaju obavezu da stvaraju novo, bolje i demokratsko društvo, kako nam se zlo ne bi ponovilo! 

Hoće li mnogobrojni novinari  poput onih sa Al Jazeere, Radio Slobodne Evrope i drugih "mainstream" medija koji sebe nazivaju objektivnim, stati u odbanu roditelja ubijene dece, žrtava silovanja i porodica srpskih žrtava kao što redovno kritikuju Srbe, preostaje nam da vidimo!