PRIZREN: PRE 22 GODINE UBIJENA JASNA TASIĆ (15) - PORODICE ŽRTAVA TRAŽE SPOMENIK I MUZEJ ZA UBIJENU DECU

 Danas se navršavaju tačno 22 tužne godine od kako su albanski ekstremisti - "pripadnici  OVK" na svirep način ubili petnaestogodišnju devojčicu Jasnu Tasić. Ubice su i dalje na slobodi

Tokom albanske agresije (1998-2000) na području Prizrena je ubijeno i kidnapovano oko tri stotine građana srpske i nealbanske nacionalnosti, među kojima 162 civila. Albanski ekstremisti - pripadnici tzv. "OVK" su ubili i kidnapovali veliki broj civila -  žena, dece i staraca čija je jedina krivica bila njihova nacionalnost. Pored Srba, na meti albanskih vojnika su se našli i Romi, Bošnjaci, Turci, Goranci, Aškalije ali i lojalni Albanci. Veliki broj njih se i danas vode kao nestali.

29. aprila 1999. naoružani pripadnici OVK presreli su devojčicu Jasnu Tasić na putu ka kući  i nasilno je odveli u nepoznatom pravcu. Vojnici pod komandom Ramuša Haradinaja zatvorili su ovu devojčicu u kuću Nazifa Elzanija koja je služila kao privatni zatvor. Jasna je bila izložena strahovitom psihičkom i fizičkom teroru od strane ekstremista. U tom zatvoru Jasna je bila zverski mučena i maltretirana a potom okrutno ubijena. Bilo joj je samo 15 godina. 

Iako nije ni znala šta znači rat, Jasna je za pripadnike OVK predstavljala pretnju baš kao i svi Srbi. Stravične slike njenog ubistva obišle su čitav svet a do danas niko nije procesuiran za ovo svirepo ubistvo.

Jedno detinjstvo je zauvek ugašeno a porodica Tasić je ostala trajno zavijena u crno. Dodatnu bol porodici sigurno stvara i saznanje da za ovaj zločin baš niko nije odgovarao! Zar nije kažnjivo mučiti, maltretirati pa zverski ubiti devojčicu od 15 godina ? Ipak, i dalje postoji nada se da će pravda stići počinioce i da će organizatori svih ovih stravičnih zločina odgovarati za svoja nedela.

Najmlađe žrtve albanskog terora u Prizrenu su četvoromesečni Sava Mladenović koji je prema podacima FHP, zapaljen 21. septembra 1999. u svojoj porodičnoj kući od strane pripadnika OVK, kao i šestomesečna beba Zorica Dimić koja je sa majkom Lelom ubijena u centru grada nakon što su pripadnici aktivirali bombu pred njihovom kućom a iz tog razloga što se Lela nije odazvala pozivu da dođe u štab OVK, navode mediji. Sestre Marijeta (17) i Samira, beba stara šest meseci, su kidnapovane početkom avgusta 1999. nakon upada pripadnika OVK u njihov dom. Šestogodišnja Ana Takić je kidnapovana pa ubijena sa svojim dekom Veselinom na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1999. a pronađena je ubrzo masakrirana sa brojnim povredama, pisale su Večernje Novosti. Dečak Salih Gaši (16), Aškalija po nacionalnosti, je ubijen u leto 1998. od strane pripadnika OVK pa bačen u Radonjićko jezero a u selu Landovica 13. jula 1999. pripadnici OVK su ubili Roma Maksuta Berišu, dečaka od 17 godina. U Prizrenu su tokom rata živote izgubila i deca romske nacionalnosti: Elvis Beriša (17), Esad Beriša (12), Ernest Krasnići (3), Mensur Morina (15), Bećir Zulfuri (14), Maksum Zulfuri (2), Kasandra Zulfuri (2) i devojke Besmilje Pecoli (17), Izabela Tamniku (12) i Zenije Beriša (17). 

Za vreme albanskog terora i NATO agresije, u periodu od 1998. do 2001. ubijeno je i kidnapovano preko četiri hiljade ljudi, uglavnom srpske nacionalnosti. Među žrtvama su takođe i mnogi Romi, Bošnjaci, Aškalije, Kosovski Egipćani, Albanci. Ubijeno je i kidnapovano najmanje 276-oro dece, dok je više od dve hiljade mališana ranjeno. Stvaranje "Velike Albanije" nikome nije donelo dobro, pa čak ni samim Albancima. Mnogi dečiji životi okrutno su prekinuti voljom velikih moćnika! 

Tužna je i poražavajuća činjenica da u Srbiji, ni dve decenije od završetka rata još uvek ne postoji spomenik koji bi bio posvećen svoj ubijenoj deci za vreme albanskog terora i agresije (1998-2001). Iako su postojale brojne ideje među građanima Srbije da se podigne zajedničko spomen obeležje u znak sećanja na ubijenu, stradalu i nestalu decu kao i da se izabere jedan dan u godini koji bi predstavljao dan sećanja na najmlađe stradalnike, još uvek ništa nije učinjeno po tom pitanju. 

Porodice srpskih žrtava apeluju i mole da se u znak sećanja na ubijenu srpsku i nealbansku decu podigne prikladno spomen obeležje i odabere jedan datum koji bio proglašen Danom sećanja na ubijenu decu Kosova i Metohije i uopšte agresije na tadašnju SRJ.

Porodice žrtava i Građani Republike Srbije zahtevaju da se u Beogradu podigne spomen obeležje posvećeno ubijenoj deci tokom albanskog terora i NATO agresije kao i da se otvori spomen soba gde bi bile postavljene fotografije ubijene dece ali i ispovesti ranjene dece, zatim ispovesti ljudi koji su kao deca ili maloletnici proživeli torture u logorima "OVK" kao i ispovesti majki koje su ostale bez jednog ili više dece ili još tragaju za kostima najmilijih. To bi bio svojevrstan memorijal putem kojeg bi se sačuvala od zaborava tragedija srpskog naroda i putem kojeg bi budući naraštaji na temelju činjenica i iz prve ruke učili istoriju iz bliske nam prošlosti. Zato je neophodno što pre pokrenuti inicijativu za realizaciju ovakvih ideja - zbog žrtava, zbog nas, zbog budućih naraštaja..

Zašto Beograd kao glavni grad Republike Srbije, ali i grad gde je najveći broj izbeglica sa Kosmeta pronašao utočište, nema spomenik ubijenoj i stradaloj deci ?

Beograd je veliki grad, ima mnogo lokacija, od Zemunnskog keja, Tašmajdanskog parka, Studentskog parka, Novog Beograda... i ne samo Beograd, to važi za Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kruševac...zato je neophodno da se u čast najmlađih stradalnika podigne prikladno spomen obeležje koje bi služilo kao opomena svim budućim pokolenjima! 

Početkom 1998. strašni rat, podstaknut fašističkom idejom o stvaranju „Velike Albanije” i željom albanskih terorista da ostvare taj program, zavio je Srbiju (tada SR Jugoslaviju) u crno i prekinuo radost, igru i živote mnoge dece. Tokom besomučne agresije i albanskog terora ubijeno je, stradalo i kidnapovano 276-oro dece, raznih nacionalnosti. Više od dve hiljade mališana je ranjeno!

Među ubijenom decom i Srbi, i Romi, Bošnjaci, Aškalije, Turci, Kosovski Egipćani..jer pripadnici OVK nisu gledali u koga pucaju, ubijali su sve redom...na spisku ubijenih od OVK i više stotina Albanaca, čak i nekoliko dece! Zauvek će ostati zabeleženo da je najmlađa registrovana žrtva tokom rata na Kosovu i Metohiji bila Sevdija Krasnići, beba romske nacionalnosti. Sevdija je bila novorođenče, imala je svega nedelju ipo dana kada je brutalno ubijena 10. juna 1999. selu Brekovac kod Đakovice.