Dan ruskih dobrovoljaca obeležava se 12. aprila, na dan kada su 1993. godine kod Višegrada poginula tri ruska dobrovoljca - Konstantin Bogoslovski, Vladimir Safonov i Dmitrij Popov, a više njih je ranjeno. Svake godine na taj datum građani Republike Srpske okupljaju se u Višegradu kako bi odali počast herojima koji su poginuli braneći srpsku nejač od muslimansko-fašističkog agresora koji je 1992. uništavao sve pred sobom. Taj datum uvršten je u kalendar značajnih istorijskih događaja Republike Srpske u znak sećanja na ruske borce stradale u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu, navode na sajtu opštine i dodaju da će biti služen parastos i položeno cveće kod spomenika poginulim ruskim dobrovoljcima na vojničkom groblju Megdan.
Ogorčeni što nisu uspeli u nameri da zatru sve srpsko u Višegradu, Sarajevu i čitavoj BiH, brojni muslimanski mediji svake godine podižu galamu protiv ovog obeležavanja pokušavajući da prikriju sva zlodela koja su muslimanski vojnici počinili nad nevinim srpskim stanovništvom u periodu 1992-1995. kada su mučki, divljački i bez zrna milosti ubijali srpsku nejač - malu decu, žene i nemoćne civile.
Na brdu Grad kod Višegrada 2017. godine na dan kada se u Republici Srpskoj (RS) obeležava i Dan ruskih dobrovoljaca, otkriven je 5,5 metara visok krst posvećen ruskim dobrovoljcima. Spomenik su otkrili bivši ruski dobrovoljci i članovi Udruženja 12. april iz Zvečana u Kosovskoj Mitrovici, koji su donirali 400 kg težak krst.
Otkrivanje spomenika organizovali su Odbor za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade RS, Boračke organizacije RS i Opština Višegrad.
Svečanom otkrivanju spomenika prisustvovao je i pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite RS-a Duško Milunović, koji je tom prilikom rekao da je istorija srpsko-ruskih odnosa viševekovna. Ovo je drugi spomenik ruskim dobrovoljcima u Višegradu. Naime, u novembru 2011. godine ‚u njihovu čast je otkrivena spomen-ploča, na kojoj su ispisana imena 37 Rusa poginulih za vrijeme rata u BiH.
Tužilaštvo BiH saopštilo je juče da je formiralo predmet povodom najave obeležavanje Dana ruskih dobrovoljaca u Višegradu u ponedeljak, 12. aprila.
DODIK: "NI MI NE MOŽEMO DA GLEDAMO MUDŽAHEDINE KAKO OBILJEŽAVAJU SVETKOVINE PA NIKOM NIŠTA"
Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ne vidi nijedan razlog da Tužilaštvo BiH formira predmet povodom obeležavanja Dana ruskih dobrovoljaca u Višegradu, osim povređenosti u Sarajevu. „Zašto ne može neko to da organizuje, šta je u pitanju? Povređenost ovih tamo? Pa i mi ne možemo da gledamo razne mudžahedine koji prave razne svoje svetkovine, pa šta“, rekao je Dodik novinarima, prenela je RTRS.
Dodik smatra da svaki slobodan neometan skup treba da se održi i da on ne može da vređa i da bude usmeren protiv ljudi druge vere.
ŽENE ŽRTVE RATA: RUSKI DOBROVOLJCI BRANILI I POMAGALI SRPSKOM NARODU
- Ruski dobrovoljci su svesrdno pomagali srpskom narodu u odbrameno-otadžbinskom ratu, a odluka Tužilaštva BiH da formira predmet povodom obilježavanja Dana ruskih dobrovoljaca u Višegradu je neosnovana i politikantska, smatra predsjednik Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić. - Јoš jednom je potvrđeno da je ova pravosudna institucija pristrasna. Dan ruskih dobrovoljaca nalazi se u kalendaru značajnih istorijskih događaja Republike Srpske i uprokos svemu biće obilježavan - rekla je Rajilićeva Srni.
RUSKI DOBROVOLJCI: "ČINILI SMO HUMANU STVAR"
Veoma važan film vezan za Višegrad, posvećen je stradanju ruskih dobrovoljaca tokom muslimanske agresije na SFRJ i pokušaja stvaranja islamske države na Balkanu 1991-1995. Reč je o filmu "Anđeo sa gore Zaglavak" scenaristkinje Ljiljane Bulatović Medić, naše istaknute umetnice i književnice koja decenijama neumorno širi istinu o stradanju srpskog naroda. Svojim aktivnostima ova hrabra i čestita Srpkinja dala je nemerljiv doprinos našoj istoriji, kulturi i tradiciji a to čini i danas. Srpski narod masovno je istrebljivan a pomoć unesrećenima pružili su upravo Rusi. Sa dalekog istoka, mnogi mladići i devojke došli su iz raznih krajeva ove zemlje kako bi pomogli svojoj srpskoj braći.
Ljudmila, majka Konstantina Bogoslovskog, koji je u rat otišao sa 21 godinu i poginuo, kaže da je izuzetno ponosna na svog sina jedinca, koji je život dao za srpski narod i pravoslavlje. - Moj sin je odslužio vojsku i jedno vreme radio u službi, a zatim je upoznao jednog kozačkog oficira i saznao da veliki broj kozaka želi da dođe u Bosnu i Hercegovinu da pomogne svojoj srpskoj braći - priča Ljudmila. Ona ističe da je Konstantin odmah poželeo da se priključi vojsci, ali su ga oni ubeđivali da je još mlad da bi učestvovao u ratu.
- On je rekao: “Ja sam odlučio i doći ću” i ništa ga u tome nije moglo sprečiti. Tako je i bilo - priča Ljudmila i dodaje da se Konstantin sam ranio granatom kada su ga okružile muslimanske snage na ratištu posle 14 dana koje je proveo u borbama u mestu Zaglavak kod Višegrada."Teško je sve to preživljavati. Prvi put sam na Zaglavku pronašla i neke lične stvari mog poginulog sina, a danas sam u društvu njegovih ratnih drugova bila na mestu pogibije. Tada su poginula trojica ruskih dobrovoljaca na Zaglavku i bio je to, prema Ljudmilinim rečima, veliki i jak napad muslimanskih snaga. - Svake godine dolazim ovde nekad i dva ili tri puta godišnje, jer sad živim u Crnoj gori - kaže Ljudmila.
Majka poginulog ruskog dobrovoljca Ljudmila Bogoslovska rekla je da su u Višegrad dolazila ruska deca i da su ovde i ostala. - Dolazimo svake godine. Vaš grad, vaša srpska zemlja je naša druga zemlja i to što ste postavili krst na brdu u čast ruskih dobrovoljaca, mi veoma cenimo, dodala je Bogoslovski.
Prvi put posle 21 godine na Zaglavku je bio i ruski dobrovoljac Vladimir Fjodorovič Sidrov, koji kaže da je teško doživeo dolazak na mesto pogibije njegovog druga. "Predložio sam da se na ovom brdu podigne veliki ruski krst vidljiv sa svih strana kao uspomena na poginule Ruse". Jedan od njih, koji je bio u Višegradu, je i kozački ataman Zapatin Viktor Vladimirovič koji je sa svojim odredom ratovao na bojištima oko grada na Drini i to u onim trenucima kad ga je trebalo odbraniti od žestokih napada pripadnika tzv. Armije BiH.
„Uključili smo se u redove Prve podrinjske brigade VRS i izvršavali sve zadatke koje nam je dala komanda. U svakom ratu mora biti gubitaka pa i u ovom su ginuli naši drugovi. Poginuo je i moj zamenik potpukovnik Kotov", seća se Zapatin.
Ruski dobrovoljac Vladimir Sidrov priča da su on i njegovi drugovi došli da se bore ne zbog nekog materijalnog ili drugog interesa već što je u njima kao i Srbima teče slovenska krv i što su povezani istim korenima i pravoslavnom verom kao i da zaštite decu i civile od ekstremista. - Znamo da mi nismo mogli značajno uticati na ishod bitaka ali ni naša pomoć nije bila zanemaljiva", dodaje Sidrov.
Drugi veteran rekao je za srpske medije da nikada neće zaboraviti scene nasilja koje je 1992. video u Višegradu - Oni su masakrirali srpski narod, čak i decu, leševi su ležali po dvorištima kuća. Nekima su odsecali glave i ruke.. Muslimani bi pucali u njih pa bi spaljivali njihova tela. Nalazili su iskasapljene srpske starice, žene..sve su ih muslimani poubijali. To nikada ne možemo zaboraviti. Zato smo i pomagali Srbima, postojala je pretnja da svi budu istrebljeni od strane muslimanskih vojnika.
Posebna pažnja srpskim žrtvama u Višegradu, i zverstvima vojske bosanskih muslimana u ovom kraju posvećena je u ruskom dokumentarnom filmu "Как убивали Югославию. Тень Дейтона" iz 2015. koji je režirao svetski priznati režiser i umetnik Aleksej Denisov. U filmu su detaljno analizirani zločini nad srpskom decom i civilnim stanovništvom u Višegradskom kraju što je i glavni razlog odluke mnogih Rusa da se pridruže borbi srpskog naroda protiv agresora. U filmu je detaljno analizirana i tragedija Petronija Jeličića iz Višegrada kome su muslimanski vojnici u jednom danu 1. avgusta 1992. masakrirali oca, majku, trudnu suprugu i dvoje dece - osmogodišnjeg Vidoja i desetogodišnju Draganu. Ovakvih priča bilo je bezbroj, a među najtragičnijim treba spomenuti i slučaj majke Milje Tanasković kojoj je ubijeno troje dece na kućnom pragu. Najmlađa Vladanka imala je samo 16 godina...strašna je i sudbina Dobrile Obradović Perović kojoj su u početkom 1992. ubijeni suprug, majka, otac, sestra od 18 i brat od 16 godina, kao i kumovi i rođaci. Majka i sestra su po nekim svedočenjima silovane pa izmasakrirane hladnim oružjem....
* Prve žrtve u rejonu Višegrada, baš kao i u svim drugim opštinama širom Bosne i Hercegovine bili su Srbi. U poslepodnevnim časovima, 12. januara 1992. onda kada rat u Bosni i Hercegovini još zvanično nije ni počeo, u selu Bijela, u opštini Višegrad je počinjen stravičan zločin koji je najavio sve predstojeće ratne užase i strahote. Bošnjak Hasan Šabanija iz Gornje Crnče, ubio je Srbina Ranka Baranca, penzionera, u njegovoj porodičnoj kući, i to hicem iz pištolja iz neposredne blizine, bez ikakvog povoda, samo zato što je Srbin. Zločin je bio etnički motivisan a nad Podrinjem se tada nadvila tamna senka očaja i straha.Počevši od aprila 1992. pa sve do kraja 1995. na području višegradskog rejona zverski je ubijeno više od šest stotina građana srpske nacionalnosti, dok je na području Gornjeg Podrinja ubijeno 2280 Srba, među kojima i osamdesetoro dece.
Коментари
Постави коментар