MLADI BRATUNCA PORUČILI: "NISTE NAS ZATRLI, VRATILI SMO SE NA SVOJE, ŽIVIMO I GRADIMO". UPRKOS ORIĆEVIM ZLOČINIMA, MLADI SU ZA SUŽIVOT

U Bratuncu je juče obeležena 29-a godišnjica od genocida nad Srbima na ovom području. Molitvom, simboličnim paljenjem sveća i polaganjem cveća odata je počast za 3267 srpskih žrtava, među kojima je i 72-oje dece koje su ubili pripadnici muslimanske vojske iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića. Osim ubijenih, građani su se prisetili i svih onih ranjenih, silovanih, mučenih...

Počast nevinim žrtvama odata je širom Republike Srpske, Srbije i dijaspore a tako će biti i sutra 12. jula kada se zvanično obeležava Dan sećanja na sve ubijene Srbe srednjeg Podrinja.

Bratunac je posjetio i ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov. Tu je bila i delegacija Vlade Srbije, a iz Crne Gore srpskim žrtvama se poklonio predsednik Prave Crne Gore i poslanik u skupštini Marko Milačić. Za njega je rezolucija o Srebrenici koju je donela crnogorska skupština – prekrajanje istorije.

Premijer Radovan Višković podsetio je da su muslimanske snage Srbe ubijale uglavnom na velike hrišćanske praznike. Stradanje Srba u Podrinju desilo puno pre dešavanja u Srebrenici, ali da međunarodni moćnici ćute o tome, poručio je Višković. Tome svedoči i jedina kazna izrečena za zločine nad Srbima u Podrinju od samo 10 godina. Govoreći o pravdi za srpske žrtve, Višković je rekao da tu sudovi i pravda možda imaju neke druge aršine, te da će današnji skup zločince podsjetiti na njihova nadjela.

- Gdje su danas ovdje sa nama oni koji nam tako širokogrudo nude pomirenje, da zaboravimo i praštamo? Nemam ništa protiv toga, ni kao čovjek, ni kao borac, što će oni sutra biti u Potočarima, na to imaju pravo, ali gdje vam je obraz da ne dođete danas u Bratunac i poklonite se srpskim žrtvama - naglasio je Višković.

Jučerašnjem parastosu prisustvovao je veliki broj mladih iz čitavog Podrinja koji su nosili transparente, fotografije ubijenih srpskih civila poslavši jasnu poruku da surove zločine nikada neće zaboraviti. 

Ubijenih se prisetio i Brano Vučetić kome su muslimanske formacije pobile kompletnu porodicu. 

- Meni su pobili čitavu porodicu samo zato što su bili Srbi i tako se zvali. Mene su sa devet godina odveli u logor i dan-danas osjećam posljedice - rekao je Vučetić. Ovaj mladi čovek odlučio je da nastavi život na svom ognjištu, i u svom gradu. bez mržnje i bez želje za osvetom. Ovde je zasnovao i svoju porodicu ne želeći da ode drugde. Brano je imao samo devet godina kada su njegovo selo Bjelovac kod Bratunca 1992. napali muslimani iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića. Tada je ubijeno 68 civila, među kojima i petoro dece. Mnoge žene i devojke su silovane pre smrti. Ljudi su ubijani, masakrirani i spaljivani na svom kućnom pragu. Brani su tada ubijeni otac, majka i brat Milenko od svega 16 godina. Branu, tada devetogodišnjeg dečaka, zločinci su ranili bombom a potom ga odveli u logor u Srebrenicu gde je danonoćno bio mučen i zlostavljan. Sa ratnim traumama suočavao se i u godinama nakon rata ali to nikada u njemu nije probudilo nikakvu mržnju. Ostao je veran vaspitanju i duhu koji su mu usadili pokojni roditelji - da poštuje i ceni sve ljude nezavisno od njihovog imena, vere i nacionalnosti. 

Slađana Trifunović, devojački Rankić, kaže, za "Novosti", da svakog 24. novembra, kad slavi Mratindan, krsno ime Rankića, za stolom očima i srcem traži oca Milisava i braću Dragoslava i Miroslava. Oni su ubijeni 30. juna 1992. u napadu muslimanskih snaga na njihovo srebreničko selo Brežanj.

- Dragoslav je imao 18 godina. Išao je u srednju školu. Miroslav taman vojsku odslužio. I otac Milisav nije živu glavu izvukao. Sa sinovima je ubijen. Prezime su mi ugasili Orićevi krvnici i naše "komšije" iz Osmače. Bili su stalno sa nama i onda tog 30. juna došli i ubili sve što su stigli - priseća se Slađana i dodaje da su tela oca i braće pronašli nakon godinu dana. Priseća se da im je najteže palo jer nisu imali slike ni oca ni braće da stave na spomenik, sve su popaljene:

- Od familije iz Srbije dobili smo njihove fotografije, da možemo na obeležje da im stavimo, da im lik zauvek svi pamte. Kaže da je majka Mileva preživela napad muslimana, jer je bežala kud su je noge nosile. - Nekoliko dana pre napada, dok je škola još trajala, čula sam na jednom odmoru kako naši tadašnji drugari muslimani iz razreda pričaju da je došao kamion pušaka u selo Osmače. Vratim se kući i to kažem ocu. On i majka me nakon nekoliko dana spakuju da idem kod rodbine u Čačak na leto. Kažu mi da se ne opterećujem nikakvim puškama. I eto, nakon mesec dana, sve mi iz kuće pobiše naše komšije i to baš puškama o kojima su pričali.

Deca ratnog Bratunca ne mogu zaboraviti dane opsade, progona, terora. Ipak, odlučni su da svoj zavičaj izgrađuju i bogate što je više moguće. 

- Za nas su ovo dani i tuge i ponosa. Tužni smo zbog hiljada izgubljenih života, zbog ubijene dece, silovanih majki i sestara ali smo ponosni što smo sačuvali vedar duh, krenuli iznova, stvorili i ostavili mnogo toga iza sebe. Poručujemo svim napadačima da nisu uspeli u svojim namerama da nas zbrišu i istrebe sa ovih prostora. Mi smo tu i ponosno živimo u svom gradu, gradimo i stvaramo, a oni koji su nas napadali i tri ipo godine ubijali i držali u opsadi samo mogli lajati iz Sarajeva. Oni šalju otrovne strelice, šire mržnju a mi odgovaramo uspjesima. Sve nas je više ovdje, podigli smo iz pepela svoje kuće, živimo u miru a pozivamo i njih da prestanu sa sijanjem mržnje. - poručjuje Marko Ilić, student iz Bratunca.

Pravoslavna zvona i danas ponosno zvona i Srebrenici i Bratuncu. Ljudi slobodno i miru žive, ponosni na svoje poreklo i identitet. Više ne postoji bojazan da će opet kao te 1992. neko doći na njihov prag da ih proteruje i ubija samo zato što su Srbi i pravoslavci. Iako je rat davno završen, sećanja na teške ratne dane je teško obrisati. Narod je ipak spreman da nastavi dalje, naravno sa željom da se zločini nikad ne zaborave.

- Ovo su teški dani za sve nas koji smo 1992. bili protjerani sa svojih ognjišta, koji  smo izgubili članove porodica. Ali se osjećamo kao pobjednici. U nama nema mržnje ni želje za osvetom kao što je to slučaj kod Bošnjaka. Mi smo danas uspješni ljudi - arhitekte, profesori, sportisti, ekonomisti...Bratunac i Srebrenica su izrodili mnogo uspješnih mladih ljudi a agresor nije uspio u svojim namjerama. Ovoliki broj nas mladih je naša pobjeda. - poručila je mlada devojka Mara, dok slično smatra i Saša Simić.

- Mi pozivamo Bošnjake da prođu katarzu, da se izvinu za svoje zločine, da priznaju gdje su masovne grobnice nestalih. Pružamo im ruku iako smo istovremeno svjesni zločina koje su počinjeni u njihovo ime, pružamo im ruku da gradimo ovo društvo zajedno, da stvaramo i živimo zajedno. Ima i dosta dobrih ljudi, mnogi Bošnjaci koji dođu ovdje idu pognute glave kroz Bratunac, teško im je pogledati nas u oči, svjesni su zločina koje su počinili.. - rekao je Saša tokom jučerašnjeg obeležavanja genocida nad Srbima. 

Toliko broj srpske omladine, dečija graja u parkovima, mladi i uspešni ljudi koji rade na unapređenju kvaliteta života u Podrinju najveća su pobeda srpskog naroda i šamar svim fašistima koji iz Sarajeva godinama rade na zatezanju odnosa i provociranju novih sukoba.