PROGLASITI 12. JUL DANOM ŽALOSTI U SRPSKOJ I SRBIJI - PAMTIMO, DA SE ZLO NIKOME NE PONOVI!

 

12. jul je dan nacionalne tragedije! To je datum kada se srpski narod priseća genocida i najvećeg stradanja tokom odbrambeno-otadžbinskog rata u periodu od 1992. do 1995. Stoga je važno ovaj tragični datum obeležavati na državnom nivou, kako u Republici Srpskoj, tako i u Srbiji. Naravno i u svim drugim mestima širom sveta gde srpski narod prebiva.

12. jul je proglašen danom sećanja na svih 3267 ubijenih civila i boraca sa područja srebreničke regije. Samo tog dana, na Petrovdan 1992. muslimanske snage su spalile srpsko selo Zalazje i ubile 69 meštana, od čega je 22-oje nestalo nakon zarobljavanja. Stoga moramo negovati kulturu sećanja i sa ponosom govoriti o časnoj borbi za opstanak, časnoj odbrani ognjišta i kućnog praga, moramo govoriti o vlastitim žrtvama, o vlastitom stradanju i svim patnjama koje je naš narod proživeo. Da nam se zlo ne bi ponovilo! Podaci zvaničnih institucija govore da su Srbi stradali u SVIM opštinama u Bosni i Hercegovini, pa čak i tamo gde su činili značajnu manjinu. Istovremeno, stradanje srpske dece u poslednjem ratu zabeleženo je u 91% opština u BiH, što jasno svedoči i karakteru rata i i dobro isplaniranom genocidu koji je spremao srpskom narodu.

Srpski narod srebreničke regije pretrpeo je naveće stradanje, progone, masakriranja, zatvaranja i mučenja u logorima, užasne torture...stoga smo dužni spominjati ovaj datum i istovremno izražavati neizmernu zahvalnost svim borcima koji su hrabro stali na branik otadžbine, odbranili ognjišta i doneli mir u domove širom Podrinja. Da nije bilo njih, srpsko stanovništvo bi bilo potpuno istrebljeno i zbrisano sa mape. Srebrenički Srbi bi doživeli sudbinu iz Drugog svetskog rata kada su muslimanski fašisti, sledbenici Hitlera, desetkovali stanovništvo u Istočnoj Bosni. 

Bez lažne skromnosti, 12. jul predstavlja možda i najznačajniji datum iz bliske nam istorije koji se hitno mora proglasiti danom žalosti i u Republici Srpskoj i u Srbiji. Dosta je srpski narod ćutao i trpeo ponižavanja od vlastitih dželata, te danas imamo situaciju da su najokoreliji muslimanski zločinci, aktivni učesnici u genocidu nad srpskim stanovništvom srebreničke regije 1992-1995, proglašeni "braniocima, herojima, čak i nedužnim žrtvama" a Srbi koji su tolike patnje proživeli proglašavaju se "zločincima i agresorima". Srpski narod srebreničke regije je u 98% stradao na svom ognjištu, u svom selu i u svojim kućama (ostalih 2 % ubijeno je u zasedama koje su često pravljene na lokalnim saobraćajnicama kada su muslimani otvarali vatru na civilna i vojna vozila). Sa
druge strane, imamo situaciju da je i veliki broj muslimanskih vojnika (čak i mnogi civili) takođe  stradao pred srpskim kućama i u srpskim selima (Bjelovac, Kravica, Fakovići, Kalimanići, Kušići, Ćosići, Zalazje, Magašići) dok su ih napadali, palili i pljačkali 1992-1993. To je istina koje se uporno zataškava i ignoriše! Neophodno je održati školski čas za sve učenike osnovnih i srednjih škola i studente upravu u Bratuncu kako bi se i mladi upoznali sa svim dimenzijama ove tragedije. Jer Bratunac i Srebrenica imaju jednak simbolički značaj baš kao i Jasenovac, to su velika stratiša srpskog naroda i o tome se mora govoriti i pričati.

Srpski narod u Republici Srpskoj i Srbiji, ali i u

svim drugim krajevima širom zemaljske kugle, ima obavezu da na dostojanstven način obeleži 12. jul u svom gradu i svojoj opštini, bilo paljenjem sveća, molitvom, hodočasnim maršom ili na bilo koji drugi način. Jer narod koji zaboravi prošlost, nema ni svoju budućnost!

Masovni zločini nad 3267 Srba u srebreničkoj regiji, ne trebaju se obeležavati samo i isključivo na lokalnom nivou već komemoracija i odavanje počasti mora dobiti jednu globalnu dimenziju. 

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za 72-oje i više od tri stotine ranjene srpske dece u srebreničkoj regiji!

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za četvorogodišnjeg Vladimira Gajića iz Kravice, za braću Dimitrijeviće: petogodišnjeg Aleksandra i dvanaestogodišnjeg Radisava koji su ubijeni u Skelanima kod Srebrenice

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Ljubu Stjepanovića, prvu žrtvu rata u Srebrenici, koji je mučki ubijen početkom aprila 1992. u Potočarima

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za ubijene, mučene, i silovane civile u muslimanskom logoru "Pilićarnik" u Potočarima početkom maja 1992.

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za
teško pokretnog Radojka Miloševića (65) i još petoro zverski ubijenih srpskih civila na Đurđevdan, 6. maja 1992.

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za nepokretnu Stoju Vasić (85), za Sekulu Ristanovića (86) i još dvadeset staraca koje
su Orićevi vojnici žive zapalili 15. maja 1993. u Srebrenici;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Radu Kukolja, zarobljenog pa ispečenog na ražnju u Kamenici kod Zvornika;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Ljiljanu Ilić Lončarević, koju su srebrenički muslimani ubili u poodmakloj trudnoći, zajedno sa još 18 meštana u selu Magašići;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu Radu Gvozdenović, devojku od 18 godina, učenicu generacije koja je bila i ostala
ponos grada Bratunca, a koja je mučki ubijena na svom kućnom pragu u Zagonima zajedno sa još 14-oro meštana;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu sveštenika Bobana Lazarevića, mučki ubijenog u Krnjićima i to dok je služio verski obred;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Vericu Filipović (17), njenog oca Živana i još jedanaestoro meštana Lozničke Rijeke, koji su pobijeni na Vidovdan, 28. juna 1992. ;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Branka Stjepanovića (42) i njegovu majku Anđeliju (78), koji su ubijeni u Potočarima, a čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Vidoja Lazića koji je razapet na krst pa zapaljen i ubijen u Brežanima, zajedno sa još trideset starijih meštana ovog srebreničkog sela;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Aleksandra Đorđića, koji je imao samo godinu ipo dana kada je mučki 
ubijen 10. februara 1993. prilikom napada muslimanske vojske na centar grada;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za 126 zarobljenih, mučenih pa zverski ubijenih pripadnika VRS i civila u Kamenici kod Zvornika. Upalimo sveće i pomolimo se za te nedužne ljude  kojima su odsecane glave, koji su mučeni lancima, prikovani za hrastove, kojima su lomljeni prsti, ruke, noge, koji su živi spaljivani;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za staricu Đuku Simić, medicinsku sestru Radu Milanović i još 67 zarobljenih i zverski mučenih pa ubijenih boraca i civila u Zalazju, na Petrovdan, 12. jula 1992.

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za četrnaestogodišnjeg Čedu Miladinovića, Zlatu Jovanović (89), sestre Matić i još šezdeset pet meštana Bjelovca koji su mučki pobijeni na svom kućnom pragu;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za nepokretnu Maru Božić, za Novicu Bogičevića (15) i još četrdeset i sedam meštana Kravice koji su masakrirani, streljani ili živi zapaljeni na kućnom pragu dok su proslavljali Božić, najradosniji hrišćanski praznik;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Mikajla (11), njegovu sestru Miladu (17), Zoricu Božić (12) i još dvadesetoro Srba, mučki ubijenih u granatiranju Bratunca;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za četvoročlanu porodicu Ristić koja je zajedno sa još šezdeset i pet civila mučki ubijena u Skelanima kod Srebrenice;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za dvadeset i petoro masakriranih staraca u Fakovićima, za četrdesetoro ubijenih civila u Podravanju, za trideset i troje ubijenih u Malešiću;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za Ivanku Mirković (75) koja je mučki ubijena u svom stanu u julu 1995. u centru Srebrenice, od strane orićevih bandita;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za više stotina logoraša, mučenih, zlostavljanih, masakriranih, za silovane žene i devojčice po muslimanskim logorima, za sve nestale koji i dalje leže po skrivenim masovnim grobnicama širom srebreničke regije;

Odajmo počast tog 12. jula i zatražimo pravdu za sve proterane i raseljene, za popaljena sela, za porušene crkve i manastire, za razorena groblja, polupane spomenike..

Prekinimo zaveć ćutanja i progovorimo o našoj istini, o našoj tragediji, o našoj Srebrenici. Negujmo kulturu sećanja, sačuvajmo istoriju od zaborava, vratimo žrtvama dostojanstvo.