Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Rođenje Presvete Bogorodice - Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Јoakima i Ane rođena Sveta Marija.
Јoakim i Ana su dugo bili bez dece. Već stari, oni su usrdno molili Bogu da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darujući im sina Isaka. Јoakim je jednom otišao u pustinju, gde je proveo četrdeset dana u neprekidnom postu i molitvi da se Bog i na njega smiluje.
Јednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod lovorovim drvetom, Ani se javi anđeo Božji i reče joj da je njen vapaj dopro do Nebesa i da će ubrzo postati majka. Ana se na te reči zavetova da dete, koje bude rodila, muško ili žensko, posveti Gospodu Bogu, da mu služi celoga veka.
I Bog ih obradova, darova im više nego su mogli i usniti, ne samo ćerku nego i Bogomajku.
Kada dođe vreme, starica Ana rodi ćerku, kojoj nadenu ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Djeva Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, kako se Bogu i zavetovala njena majka Ana.
Sa 14 godina Djeva Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božijeg. Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
Јedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina sa kraja 14. vijeka.
Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice /Velika Gospojina/ i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije, ove godine svedeno, zbog pandemije.
Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Коментари
Постави коментар