BOLESNO! BOŠNJACI SLAVE POKOLJ SRPSKIH ŽENA I STARACA U KRAVICI KAO POBEDU!

Umesto da se pokaju za monstruozne zločine koji su počinjeni u njihovo ime, da se izvinu i zamole za oprost, umesto da se odreknu zločinačke politike i napokon skinu teret zločina koji decenijama nose, mnogi Bošnjaci nastavljaju sa širenjem mržnje, veličanjem ratnih zločinaca, opravdavanjem ubijanja žena i dece i pozivanjem na nove pokolje. Samo par dana nakon što su bošnjačke organizacije saopštenjem brutalno uvredile hrvatske žrtve ubijene u masakru u Križančevom Selu predstavljajući pokolj kao vojnu pobedu a žrtve kao "izginule u borbi", otišli su korak dalje proslavljajući pokolj u Kravici.

Podsećamo, na pravoslavni Božić 7. januara 1993. godine, muslimanske snage iz Srebrenice pod komandom Nasera Orića izvršili su napad na etnički čisto srpsko selo Kravicu kod Bratunca i počinili težak masakr nad tamošnjim stanovništvom. U jednom danu, na svom kućnom pragu je poklano i masakrirano 49 srpskih civila, dok je tokom čitavog trajanja rata na području ove mesne zajednice ubijeno 162-oje osoba. Zločinci nisu imali milosti ni prema ženama, ni prema starim i bolesnim licima, pa čak ni prema deci. Ovo je samo jedno od ukupno 110 spaljenih i razorenih srpskih sela. Prva srpska žrtva u Podrinju bio je penzioner Ranko Baranac /62/ koji je mučki ubijen u svojoj kući 12. januara 1992. (pre početka rata) dok je proslavljao krsnu slavu u svom selu Bijela. Etničko čišćenje Srba na području Srebreničke regije započinje već u aprilu 1992. godine i traje sve do marta 1993. godine, mada su napadi i zločini nastavljeni i kasnije dok je Srebrenica navodno bila "demilitarizovana". Spaljeno je preko 110 srpskih sela a ubijeno je 3267 Srba, među kojima i 72-oje dece. Već početkom maja 1992. u Srebrenici, Potočarima i okolnim selima formirani su logori i kazamati za Srbe gde su vršena silovanja, zlostavljanja, sadistička mučenja i ubijanja srpskih civila.

Umesto da su objavili saopštenje u kojem bi uputili izvinjenje porodicama ubijenih Srba te se distancirali od monstruoznih zločina, muslimanski portali su objavili tekstove kojima se veliča masakr i vređaju žrtve. Tako su bošnjački portali uoči pravoslavnog Božića objavili više  tekstova pod nazivom  "Bitka za Kravicu: Briljantna pobjeda Armije Republike Bosne i Hercegovine" gde se naglašava kako su muslimanske snage napale srpsko selo na pravoslavni Božić i oslobodile ga od njegovih meštana. 

Strašno je bezumno da se stravični zločini nad ženama, bolesnim i nepokretnim licima predstavljaju kao nekakvo oslobođenje! Podsećamo, prema izjavama Zulfe Tursunovića i Nasera Orića koji komandovali ovim napadima, cilj napada na Kravicu bio je da se taj rejon poveže sa Srebrenicom (teritorijom pod kontrolom tzv. Armije BiH) kako bi se proširila muslimanska teritorija. Istovremeno na youtube su osvanula i dva video snimka kojima se veliča masakr nad srpskim stanovništvom u Kravici. 

Oni čak i ne kriju da je "tokom akcije oslobođenja srpskog sela od srpskog stanovništa ubijeno 50 meštana i civila". Štaviše, diče se svojim zlodelima a one koji su ubijali predstavljaju kao nekakve heroje i junake. Podsećamo, u Kravici je na Božić ubijeno 49 srpskih civila. Više od polovine je ubijeno tako što su im odsečene glave, a samo petoro je poginulo isključivo od metka dok su svi ostali teško mučeni i zlostavljani pre smrti.

Najmlađa žrtva muslimanskog terora bio je četvorogodišnji Vladimir Gajić, dok je najstarija bila nepokretna starica Mara Božić, stara 89 godina koju su orićevi vojnici nakon zlostavljanja živu zapalili u njenoj kući. Tada je ubijen i njen sin Stevo. Ljubica Božić je o smrti supruga i svekrve istakla: - Napali su nam na selo kad smo se najmanje nadali. Svekrva mi je živa izgorjela u kući...na Božić 1993. bila je nepokretna..dvanaest godina nije imala nikoga, teško se kretala. Bila je sa mnom, muž je izišo gore..odmah su ga streljali muslimani. Ubijen je odmah to jutro, i ona je izgorjela isto tog jutra. Nisam je mogla iznijeti nigdje, bila je stara, nije vidjela...nisam je mogla nigdje iznijeti..i tako je i ostala, tako je i zapaljena živa. jedva smo joj djecu izvukli, troje djece je imala.  Muža dugo nismo pronašli..." - ispričala je Ljubica Božić, snaha ubijene Mare za medije. Među 49-oro ubijenih je bilo 25 civila, dok su 24-oro bili branioci sela. U svojoj porodičnoj kući su mučeni, masakrirani pa zapaljeni penzioner Negoslav /81/ i njegova nepokretna supruga Krstina Erić /82/, dok je nepokretna Tankosava Stevanović /55/ pronađena masakrirana sa 17 uboda hladnim oružjem. Nevenka Đukanović se i dalje vodi kao nestala, a njena sestra je čula priče da su nesrećnoj ženi muslimanski vojnici odsekli glavu. U svom dvorištu je ubijena i Vidosava Trišić /45/ kojoj je odsečena glava a koja se i danas vodi kao nestalo lice. Starica Ljubica Obačkić /75/, civilna žrtva, brutalno je ubijena u svojoj porodičnoj kući tako što je izbodena nožem u njedra a brojne povrede su registrovane i po glavi i rukama. Mitruša Bogičević ranjena je pred svojom kućom a u krvavom napadu ubijeni su joj suprug Slobodan i sin Novica, dečak od samo petnaest godina. - Ja sam izgubila muža na kućnom pragu. I sin mi je bio ranjen, a izumro je pored mene na nosilima. Ja sam ranjena kroz obe noge. Mene su odvezli u bolnicu, a njega na groblje, da ga sahrane... - rekla je ova žena.  Radmilu Lukić /54/ su muslimanski vojnici prvo izmasakrirali pa njeno telo bacili životinjama a u napadu su ubijeni i Radenko Radović /18/, Drago Lazić /80/, Vladimir Stojanović /79/, Milo Jokić /68/, Vaso Nikolić /73/, Radoje Pavlović /60/, Mitar Nikolić /66/, Risto Popović /73/, Krstivoje Đukanović /60/, Novak Simić /60/ i mnogi drugi.  

Ljubinka Gajić iz Kravice, ostala je bez četvorogodišnjeg sina, supruga, brata i velikog broja rođaka. Tu krvavu zimu 1993. nikada neće moći da obriše iz sećanja. - Ubili su mi djete od nepunih pet godina. Bio je u kuhinji kada je na balkon pala granata. Svake godine ista priča.  Niko nije odgovarao. Niko se na to ne osvrće. Zar naša djeca manje vrijede od bošnjačke ? " - ispričala je pre nekoliko meseci Ljubinka Gajić iz Kravice kojoj su Orićeve snage 1993. ubile supruga i četvorogodišnjeg sina Vladimira.

Srpsko stanovništvo je iz Srebrenice nasilno prognano tokom maja 1992. godine, a priliku da se vrate u svoje domove i na svoja ognjišta dobili su tek u julu 1995. godine, nakon akcije "Krivaja 95". Tada su zatekli popaljene kuće i opljačkane stanove, leševe masakriranih srpskih civila koji su odlučili da ostanu, razorenu crkvu, devastirana groblja....tada je u Srebrenici pronađena mnogobrojna imovina Srba iz Kravice i drugih srpskih sela - od bele tehnike, alata, mašina, pa čak i nakit i odeća - koje su muslimanski vojnici opljačkali u svojim krvavim pohodima. 

VELIČANJE ZLOČINA - NAJAVA NOVIH POKOLJA?

Nezamislivo bi bilo da neko u Aušvicu podigne spomen obeležje ubijenim nacistima, ali svedoci smo da je moguće odavati počast onima koji su stradali na tuđem kućnom pragu. Tako agresori na srpska sela danas traže i da se u Kravici kod Bratunca, srpskom selu koje su muslimanski vojnici spalili na Božić 1993. podigne spomenik poginulim muslimanima tj. onima koji su spalili to selo. Štaviše, svoj pokolj obeležavaju kao "vojnu, brilijantnu pobedu". 

Umesto da se pokaju i upute izvinjenje zbog stravičnih zločina počinjenih u Kravici, Bjelovcu, Skelanima ali i čitavom Podrinju, mnogi muslimani sa ovog područja svojim ponašanjem pokazaju da još uvek nisu prošli katarzu i još uvek nisu spremni da se suoče sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime. Tako, umesto da kažu gde su masovne grobnice i tela nestalih žena i staraca  srebrenički muslimani nastavljaju praksu glorifikacije ratnih zločina i ratnih zločinaca. U tome ih kao i uvek podržavaju i ohrabruju njihovi političari. Da imaju malo obraza i ljudskosti, Bošnjaci ovog kraja bi klekli pred grobove ubijene dece i zamolili za oproštaj, distancirali bi se od zverstava i monstruoznih zločina. 

Činjenica je da su mnogi muslimanski vojnici izginuli na tuđem kućnom pragu kao agresori i okupatori, dok su palili tuđa sela. Ti muslimanski vojnici su uglavnom stradali od minskih polja ali i u međusobnim obračunima oko toga ko će šta pokrasti od bele tehnike, odeće, nakita i ostale imovine skelanskih Srba.

Masakri nad srpskim civilima u Kravici, Skelanima, Bjelovcu, Magašićima i svim drugim srpskim selima za svakog normalnog čoveka i za sav civilizovan svet  predstavljaju mesta užasa i sramote, mesta gde je kapitulirala ljudskost i gde je zlo dobilo svoj puni oblik. Međutim, za mnoge srebreničke muslimane ove zločini predstavlju "herojska dela" koja se neretko nazivaju i pobedama i oslobođenjem.

Od koga su to muslimanski vojnici oslobađali čista srpska sela? Oslobađali su ih jedino od starih i nepokretnih, od dece koja su tek prohodala, od slepih i bolesnih, od trudnica, od nejači!

Pripadnici muslimanske "Armije BiH" su oslobodili tih dana majke od svoje dece, decu od roditelja, unuke od svojih baka i deka, braću od sestara, sestre od braće, gradove i sela od pravoslavnih crkvi, kulturnih i istorijskih spomenika. Oslobodili su gradove i sela od ljudi! Oslobodili su gradove i sela od dece i omladine koji bi danas bili uspešni, poslovni i obrazovani ljudi i kojima bi se dičio ne samo njihov rodni grad , već možda i čitava država i Balkan.

Jadna je i crna duša onih koji misle da su silovanjem nešto oslobađali ili branili. Jadan je onaj ko misli da se  razapinjanjem na krstove, odsecanjem glava, mučenjem, streljanjem, sadističkim iživljavanjem dokazuje odanost bilo kom narodu ili veri. Takve stvari nijedna religija ne prihvata!  

Nije to nikakvo junaštvo, već kukavičluk i sramota kojom su ekstremisti tzv. Armije BiH obeležili svoje buduće generacije za vek vekova a sebi doživotno prilepeli etikete zločinaca i masovnih ubica.

Podsećamo, i pretprošle godine na pravoslavni Božić, pripadnik Oružanih snaga Suljo Hanić objavio je na svom profilu sramnu pesmu koja veliča božićni masakr nad Srbima pod nazivom "Ko na Božić u Kravicu dođe" i koja je napravljena upravo u periodu nakon samog pokolja. Ovaj gest podržao je veći broj njegovih sunarodnika, srpsko stanovništvo shvata jedino kao pretnju nekim novim sukobima i zločinima. Budući da za masakr u selu Kravica do danas niko nije odgovarao, Bošnjacima je poslata poruka da mogu činiti šta žele jer svakako niko neće odgovarati.